Катица Илеш
Катица Илеш (Осијек, ФНР Југославија, 30. март 1946) је бивша југословенска и хрватска рукометашица, мађарског порекла, која је играла за Осијек из Осијека и југословенску репрезентатицију. Са рукометном репрезентацијом Југославије је учествовала на олимпијским играма 1980. у Москви где је освојила сребрну олимпијску медаљу.
| Катица Илеш | |||
|---|---|---|---|
| Личне информације | |||
| Висина | 176 | ||
| Маса | маса | ||
| Позиција | кружни нападач | ||
| Сениорска каријера | |||
| 1962-1982 1983-? |
 Осијек Омрон ЈамагаУкупно | ||
| Репрезентација | |||
| Освојене медаље | ||
|---|---|---|
| Рукомет | ||
| Олимпијске игре | ||
 |
1980. Москва СССР | |
| Светско првенство у рукомету за жене | ||
|
1971. Амстердам Холандија | |
 |
1973. Београд СФРЈ | |
| Медитеранске игре | ||
|
1979. Сплит | |
Клупска каријераУреди
Катица Илеш је са рукометом почела да се бави у тринаестој години у родном Осијеку, у женском рукометном клубу Графичар. Касније прелази у ЖРК Осијек, где остаје до краја каријере у земљи. Са ЖРК Осијек 1982. године осваја трофеј Купа победница купова Европе.
После овог успеха налази ангажман у иностранству и потписује за рукометни клуб Омрон из Јамаге у Јапану.
РепрезентацијаУреди
Са женском рукометном репрезентацијом Југославије је освојила две медаље на светским првенствима, сребро 1971. године у Холандији и злато 1973. године у Југославији.
На олимпијским играма 1980. у Москви, Катица Илеш је као најстарија репрезентативка, тада је имала 34 године.[1], одиграла пет утакмица и постигла је 9 голова[2]
Катица Илеш је за репрезентацију Југославије одиграла 201 утакмицу и постигла је 345 голова.[3]
Носила је капитенску траку у периоду од 1973. године па до 1980. године када се опростила од репрезентације.[4] Укупно је за рпрезентацију Југославије играла 17 година, од 1963. па до 1980. године.
Тренерска каријераУреди
Катица Илеш је тренирала (помоћни тренер) репрезентацију Јапана и млађе категорије ЖРК Осијек Кроација осигурање.
Приватан животУреди
Катица Илеш је дипломирала на Факултету фиичке културе и после престанка активног бављења рукометом посветила се позиву професора физичке културе. Током 1999. године добила је државну награду за животно дело, у категорији спорт, Фрањо Бучар.[5]
Такође је добитница признања Хрватског Олимпијског одбора Матија Љубек, који је добила 2007. године .[6]
У мандату 1996-2000. је била члан хрватског Олимпијског комитета и носилац је више функција као што су председник Одбора за спорт града Осијека, чланица Извршног одбора Хрватског клуба Олимпијаца.
РеференцеУреди
- ^ Референце са сајта Спортске референце, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Референце са сајта Спортске референце, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Страница ОКС[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Предлог за награду животно дело, Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Добитница награде за животно дело, Вјесник[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
- ^ Најзначајније награде и признања Осијечким спортистима[мртва веза], Приступљено 8. 4. 2013.
