Качаник

насеље у Качанику, Косовски округ, Србија

Качаник (алб. Kaçaniku, Kaçanik) је градско насеље и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2024. било је 8.276 становника.[б]

Качаник
Качаник
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаКачаник
Становништво
Становништво
 — 2024.8.276
Географске карактеристике
Координате42° 14′ 48″ С; 21° 15′ 19″ И / 42.246667° С; 21.255278° И / 42.246667; 21.255278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина671 m
Качаник на карти Србије
Качаник
Качаник
Качаник на карти Србије
Регистарска ознакаUR
Веб-сајт
kacanik.rks-gov.net

Смештен је на ушћу Неродимке у Лепенац на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем у близини граничног прелаза Ђенерал Јанковић.

Историја

уреди
 
Качаник 1920. године

Под Качаником се у време Османског царства подразумевао теснац, варошица и Качаничка или Орханијска нахија, а званични назив Качаника је био Орханије. У српским народним песмама помиње се Стари Качаник и Клисура Качаник. Сам град се развио око српске тврђаве подигнуте у 14. веку, коју су Османлије у 16. веку президале и обновиле. Током османлијског периода био је важно административно средиште. Сматра се да је назив добио од турске речи качак што значи разбојник. Качаник је још од 16. века био легло разбојника — са клисуром се повезује митски лик Муса Кесеџија. Место се 1930-тих описује као мирно и безбедно, „омиљено летовалиште Скопљанаца”.[1]

Указом Краља од 23. јануара 1914. године насеље је добило статус варошице.

Данас се од битних културно-историјских споменика у самом граду уз остатке тврђаве издвајају џамија из 16. века и црква Светог пророка Илије из 1929. године.

Током Другог светског рата српску цркву у селу су опљачкали и демолирали Албанци.[2]

Становништво

уреди

Према попису из 1981. године град је био углавном насељен Албанцима. Након рата 1999. године сви Срби су напустили Качаник.

Етнички састав према попису из 1961.[3]
Албанци
  
2.743 93,8%
Срби
  
114 3,9%
Југословени
  
18 0,6%
Укупно: 2.923
Етнички састав према попису из 1981.[4]
Албанци
  
6.450 97,3%
Роми
  
113 1,7%
Срби
  
25 0,4%
Укупно: 6.629
Етнички састав према попису из 2011.[5]
Албанци
  
10.369 99,8%
Бошњаци
  
10 0,1%
Укупно: 10.393

Број становника на пописима:

Демографија[6]
Година Становника
1948. 2.094
1953. 2.275
1961. 2.923
1971. 4.513
1981. 6.629
1991. 9.800

Види још

уреди

Напомене

уреди
  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
  2. ^ Попис из 2024. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

Референце

уреди
  1. ^ "Политика", 3. мај 1937
  2. ^ Самарџић, Рената; Нешић, Данијела; Симеуновић, Драган; Зиројевић, Мина (2022). Уништавање и присвајање културног наслеђа: Од Лувра до Косова и Палмире. Београд: Службени гласник. стр. 57. ISBN 978-86-519-2761-7. 
  3. ^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
  4. ^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
  5. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
  6. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе

уреди