Качаник (алб. Kaçaniku, Kaçanik) је град и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 10.393 становника.[б]

Качаник
City downtown.jpg
Качаник
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовски
ОпштинаКачаник
Становништво
Становништво
 — 2011.10.393
Географске карактеристике
Координате42° 14′ 48″ С; 21° 15′ 19″ И / 42.246667° С; 21.255278° И / 42.246667; 21.255278
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина671 m
Качаник на мапи Србије
Качаник
Качаник
Качаник на мапи Србије
Регистарска ознакаUR

Смештен је на ушћу Неродимке у Лепенац на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем у близини граничног прелаза Ђенерал Јанковић.

ИсторијаУреди

 
Качаник 1920. године

Под Качаником се у време Османског царства подразумевао теснац, варошица и Качаничка или Орханијска нахија, а званични назив Качаника је био Орханије. У српским народним песмама помиње се Стари Качаник и Клисура Качаник. Сам град се развио око српске тврђаве подигнуте у 14. веку, коју су Османлије у 16. веку президале и обновиле. Током османлијског периода био је важно административно средиште. Сматра се да је назив добио од турске речи качак што значи разбојник. Качаник је још од 16. века био легло разбојника — са клисуром се повезује митски лик Муса Кесеџија. Место се 1930-тих описује као мирно и безбедно, „омиљено летовалиште Скопљанаца”.[1]

Данас се од битних културно-историјских споменика у самом граду уз остатке тврђаве издвајају џамија из 16. века и црква Светог пророка Илије из 1929. године.

СтановништвоУреди

Према попису из 1981. године град је био углавном насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина малобројних Срба је напустила Качаник.

Етнички састав према попису из 1961.[2]
Албанци
  
2.743 93,8%
Срби
  
114 3,9%
Југословени
  
18 0,6%
Укупно: 2.923
Етнички састав према попису из 1981.[3]
Албанци
  
6.450 97,3%
Роми
  
113 1,7%
Срби
  
25 0,4%
Укупно: 6.629
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Албанци
  
10.369 99,8%
Бошњаци
  
10 0,1%
Укупно: 10.393

Број становника на пописима:

Демографија[5]
Година Становника
1948. 2.094
1953. 2.275
1961. 2.923
1971. 4.513
1981. 6.629
1991. 9.800

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.
  2. ^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

Спољашње везеУреди