Качаник

Качаник
Качаник;
	Качаник
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Качаник
Становништво
Становништво	‍
— 2011.	10.393
Географске карактеристике
Координате	42° 14′ 48″ СГШ; 21° 15′ 19″ ИГД / 42.246667° СГШ; 21.255278° ИГД
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	671 m
	Качаник Качаник на мапи Србије
Регистарска ознака	UR

Качаник (алб. Kaçaniku, Kaçanik) је град и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 10.393 становника.^[а]

Смештен је на ушћу Неродимке у Лепенац на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем у близини граничног прелаза Ђенерал Јанковић.

ИсторијаУреди

Качаник 1920. године

Под Качаником се у време Османског царства подразумевао теснац, варошица и Качаничка или Орханијска нахија, а званични назив Качаника је био Орханије. У српским народним песмама помиње се Стари Качаник и Клисура Качаник. Сам град се развио око српске тврђаве подигнуте у 14. веку, коју су Османлије у 16. веку президале и обновиле. Током османлијског периода био је важно административно средиште. Сматра се да је назив добио од турске речи качак што значи разбојник. Качаник је још од 16. века био легло разбојника - са клисуром се повезује митски лик Муса Кесеџија. Место се 1930-тих описује као мирно и безбедно, "омиљено летовалиште Скопљанаца".^[1]

Данас се од битних културно-историјских споменика у самом граду уз остатке тврђаве издвајају џамија из 16. века и црква Светог пророка Илије из 1929. године.

СтановништвоУреди

Према попису из 1981. године град је био углавном насељен Албанцима. Након рата 1999. године већина малобројних Срба је напустила Качаник.

Етнички састав према попису из 1961.^[2]‍

Албанци	2.743	93,8%
Срби	114	3,9%
Југословени	18	0,6%
Укупно: 2.923

Етнички састав према попису из 1981.^[3]‍

Албанци	6.450	97,3%
Роми	113	1,7%
Срби	25	0,4%
Укупно: 6.629

Етнички састав према попису из 2011.^[4]‍

Албанци	10.369	99,8%
Бошњаци	10	0,1%
Укупно: 10.393

Број становника на пописима:

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	2.094
1953.	2.275
1961.	2.923
1971.	4.513
1981.	6.629
1991.	9.800

Види јошУреди

НапоменеУреди

^ Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

РеференцеУреди

^ "Политика", 3. мај 1937
^ Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs
^ Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs
^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)
^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди

РСЕ: Качаник – џихадистичка престоница Европе (РТС, 19. јун 2017)

[1] Попис из 2011. на Косову и Метохији су спровели органи самопроглашене Републике Косово. Овај попис је био бојкотован од стране великог броја Срба, тако да је реалан број Срба на Космету знатно већи од оног исказаног у званичним резултатима овог пописа.

[2] "Политика", 3. мај 1937

[3] Национални састав становништва ФНР Југославије 1961. године pod2.stat.gov.rs

[4] Национални састав становништва СФР Југославије 1981. године pod2.stat.gov.rs

[5] Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (језик: албански)

[Савезни_завод_за_статистику_СФРЈ-6] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

[а]

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]