Качарево је градско насеље које се налази на територији града Панчева, у Јужнобанатском округу Аутономне Покрајине Војводине, у Републици Србији. Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. године, у Качареву живи 7.100 становника.^[1]

Историја Уреди

Качарево по Војном плану и математичких размера је 1791. године изградио цар Леополд II и у тадашње нове куће преселио је Немце.

У Качарево су се 1792. године доселили немачки досељеници. Тада је село носило име Franzfeld, по аустријском цару Францу II. Од 1924. године^[2] до почетка Другог светског рата, место је носило име Краљевићево.

Године 1921. 97,7% становништва чинили су Немци. Били су евангелисти, пореклом из Виртемберга.^[3]

За време окупације 1941—1944, Немци су поново своме селу вратили име Францфелд. У Качареву 4. октобра 1944. године, совјетска оклопна јединица ушла је у тадашњи "Franzfeld". Два дана после доласка Совјета оснива се први Народно ослободилачки одбор. Одбор је морао да обезбеди државне зграде и куће Немаца. У новембру месецу 1944. формирана је војна станица која је преузела сву власт у селу. Војна станица је од све земље у атару формирала пољопривредно добро, а покретну имовину је ставила под управу народних добара. У априлу месецу 1945. године по наређењу војне станице, сво немачко становништво је смештено у логор на крају села. Војна станица је почела да врши припреме за долазак колониста. Конфисковала је сву немачку имовину и сместила у неколико магацина у селу, да би се када колонисти дођу та имовина њима поделила. Касније је село добило своје данашње име по народном хероју Светозару Качару (1914—1944), Светозарова мајка је колонизована из Босне у Качарево.

Од 1989. године у Качареву се сваке године у Хали спортова одржава сланинијада, 33. пут је одржана 2020. године.^[4]

Црква

Српска Православна Црквена Општина у Качареву формирана је 1980. године. Због немогућности добијања локације у центру села Качарева, за изградњу храма донета је одлука да се у Качареву, у улици 4. октобра бр.43. купи плац. Од 1985. године Благословом тадашњег Епископа банатског Амфилохија у самој купљеној кући, у њеној половини, формирана је мала црквица у којој је служена Света Литургија. За време оца Мирослава Вујића, тадашњег пароха качаревачког, потекла је и иницијатива за изградњу храма који ће бити посвећен Св. Браћи Ћирилу и Методију. 1989. године Епископ банатски Амфилохије Радовић осветио је темеље будућег храма. 1990. године започета је изградња храма која је трајала пуних 15 година. Црква је грађена по пројекту архитекте Предрага Пеђе Ристића 4. септембра 2005. године Епископ банатски Никанор и Епископ сремски Василије, освештали су новоподигнути храм у Качареву, Св. Браће Ћирила и Методија и том приликом положили мошти Светог Саве освећеног у часни престо храма, Према последњем попису из 2011. године Качарево има 7.100 становника. Већину чине Срби који су се доселили из Босне, Баније, Лике и Далмације. 20% становништва чине Македонци, већином из Поречја, који су 1971. чинили 41% становништва.

Демографија Уреди

Према попису из 2002. било је 7.624 становника (према попису из 1991. било је 8.103 становника).

У насељу Качарево живи 6.084 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 38,8 година (38,1 код мушкараца и 39,3 код жена). У насељу има 2.411 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,16.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	5.044
1953.	5.899
1961.	7.792
1971.	8.088
1981.	8.309
1991.	8.103	7.857
2002.	7.624	8.009
2011.	7.100

Етнички састав према попису из 2002.‍^[6]

Срби	5.042	66,13%
Македонци	1.467	19,24%
Југословени	322	4,22%
Црногорци	100	1,31%
Мађари	19	0,24%
Словаци	18	0,23%
Муслимани	14	0,18%
Хрвати	13	0,17%
Немци	9	0,11%
Румуни	4	0,05%
Бугари	3	0,03%
Чеси	1	0,01%
Словенци	1	0,01%
Руси	1	0,01%
Бошњаци	1	0,01%
непознато	244	3,20%

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	11	15
80+	51	71
75—79	68	111
70—74	138	182
65—69	187	225
60—64	179	222
55—59	214	183
50—54	338	331
45—49	332	299
40—44	266	285
35—39	251	249
30—34	265	251
25—29	289	264
20—24	298	295
15—19	250	283
10—14	237	231
5—9	204	197
0—4	166	186
Просек :	38,1	39,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	974	1.185	1.898	2.072	2.291	2.350	2.411

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	359	551	492	593	244	127	35	4	4	2	3,16

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	3.137	927	1.983	155	65	7
Женски	3.266	673	1.985	492	103	13
УКУПНО	6.403	1.600	3.968	647	168	20

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	1.484	158	0	1	586
Женски	802	54	0	0	229
УКУПНО	2.286	212	0	1	815
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	19	136	133	14	129
Женски	8	14	133	28	21
УКУПНО	27	150	266	42	150
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	10	54	98	30	22
Женски	18	25	23	61	158
УКУПНО	28	79	121	91	180
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	22	0	0	72
Женски	13	2	0	15
УКУПНО	35	2	0	87

Галерија Уреди

Качарево
Качарево;
	Центар места
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Град	Панчево
Становништво
— 2011.	7.100
— густина	186/km2
Географске карактеристике
Координате	44° 57′ 57″ С; 20° 41′ 50″ И / 44.9657125° С; 20.6971897° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	80 m
Површина	38,0 km2
	Качарево Качарево на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	26212
Позивни број	013
Регистарска ознака	PA

Качарево
Разгледница из Качарева

Референце Уреди

^ Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.
^ "Време", Београд 3. август 1924. године
^ "Време", 14. јун 1939
^ Миришу, пробају, а слабо купују („Вечерње новости”, 14. фебруар 2019)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе Уреди

[1] Попис становништва, домаћинстава и станова у Републици Србији 2011 – Старост и пол — Републички завод за статистику. . Београд. 2012. ISBN 978-86-6161-028-8.

[2] "Време", Београд 3. август 1924. године

[3] "Време", 14. јун 1939

[4] Миришу, пробају, а слабо купују („Вечерње новости”, 14. фебруар 2019)

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]