Кашински рејон
Кашински рејон (рус. Кашинский район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон на југоистоку Тверске области, у европском делу Руске Федерације.
Кашински рејон Кашинский район | |
---|---|
Држава | Русија |
Федерални округ | Централни |
Административни субјект | Тверска област |
Админ. центар | град Кашин |
Статус | општински рејон |
Оснивање | 1929. |
Површина | 2.010 km2 |
Становништво | 2014. |
— број ст. | 26.202 |
— густина ст. | 13,04 ст./km2 |
Временска зона | UTC+4 |
Регистарске таблице | 69 |
Позивни број | +7 48234 |
Званични веб-сајт |
Административни центар рејона је град Кашин. Према проценама националне статистичке службе, на подручју рејона је 2014. живело 26.202 становника или у просеку 13,05 с/км².
Географија
уредиКашински рејон обухвата територију површине 2.010 км² и по површини међу мањим рејонима је Тверске области. Граничи се са Кесовогорским рејоном на северу, на северозападу су Бежецки и Рамешки рејон, на западу и југозападу је Кимерски, а на југу Каљазински рејон. На истоку се граничи са рејонима Јарославске области.
Целокупна територија рејона налази се на подручју Горњоволшке низије где река Волга представља најдоминантнији хидрогеографски облик. Поред Волге, односно вештачког Угличког језера који чине јужне границе рејона, важнији водотоци су још и реке Медведица, Кашинка и Јахрома.
Историја
уредиКашински рејонс успостављен је 12. јула 1929. као један од рејона тадашњег Бежечког округа Московске области, а настао је на територијама некадашњиег Кашињског и Славковског округа Тверске губерније. Након оснивања Калињинске области 1935. постаје њеним саставним делом.
Рејон је територијално проширен 1963. када му је присаједињена територија расформираног Кесовогорског рејона (али је ту територију изгубио већ две године касније).
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона је живело укупно 27.410 становника, а од тог броја у главном граду је живело око 60% популације.[1] Према процени из 2014. у рејону је живело 26.202 становника, или у просеку 13,05 ст/км².[2]
1959. | 1970. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
---|---|---|---|---|---|
--- | --- | 36.991[3] | 30.000[4] | 27.410[1] | 26.202* |
Напомена: према процени националне статистичке службе.
На подручју рејона постоји укупно 395 насељених места и једно градско насеље, административно подељени на 11 сеоских и једну урбану општину. Административни центар рејона је град Кашин са око 15.500 становника.
Привреда и саобраћај
уредиНајважнија природна богатства рејона су минерални извори и тресет. Поред пољопривреде развијени су и погони лаке индустрије и производња електро опреме.
Преко територије рејона пролази важан железнички правац Москва—Каљазин—Сонково—Санкт Петербург.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди- Службени инфо портал
- Туристички инфо портал града КашинаАрхивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2013)
- Детаљнија мапа рејона Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2007)
- Територија рејона на старим и савременим картама (упоредни приказ) Архивирано на сајту Wayback Machine (3. децембар 2013)