Кајмакчалану у походе
Кајмакчалану у походе је назив за пешачење, тј. манифестацију која је започета септембра 2016. године, када је обележавано 100 година од велике Битке на Кајмакчалану.
Тада је први пут група патриота и поштоваоца Војске Краљевине Србије и учесника Великог рата дошла на Кајмакчалан, 2.521 мнв из Србије, где се налази спомен-костурница коју је 1929. подигао српски краљ Александар Карађорђевић, за своје див-јунаке који су својим животима плаћали цену слободе.
Манифестација се наставила и наредних година, тако што је из Републике Српске и Републике Србије дошло око 100 људи, из Новог Сада, Београда, Краљева, Параћина, Ниша, Врања, Бијељине и Фоче.
Мотив уреди
Мотив ове манифестације јесте да се оживи сећање на наше славне претке који су пре више од једног века гинули за слободу свог народа и да им се ода захвалност.
Организатори уреди
Организатор ове манифестације је удружење Српски светионик, у сарадњи са Заједницом Срба у Македонији.
Хронологија уреди
Први поход уреди
Први поход је био у суботу 15. септембра 2016. године, када су у Битољ стигли учесници манифестације из Краљева, Рашке, Београда и др. Тада се аутобусима отишло до ски-центра Ворас, који се налази у Грчкој. Затим је кренуло пешачење 5 км узбдо све до спомен-костурнице.
Тамо се одржао парастос за погинуле припаднике Војске Краљевине Србије, који су стотину година раније започели једну од највећих битака Првог светског рата. Уједно је одржан и краћи историјски час везано за ову значајну битку и положени су венци.
Други поход уреди
Други поход је био у суботу 16. септембра 2017. године када је у Битољ стигао аутобус са ходочасницима из Србије и Републике Српске, односно дошли су људи из Краљева, Параћина, Београда, Бијељине, Смедерева, Новог Сада и др. Поново је пешачење кренуло од ски-центра Ворас истом маршрутом као и годину дана раније. Ходочасници из Врања су већ кренули на пешачење.
После 1.5 сат пешачења стигло се до спомен-костурнице на врху Кајмакчалана. Положени су венци и отпевана је химна "Боже правде", као и српске песме које суи везане за Косово и Метохију и Велики рат. Било је и рецитација на тему Солунског фронта.
Представници Заједнице Срба у Македонији су урадили једни малу изложбу са паноима, на тему Великог рата и Битке на Кајмакчалану.
Поједини учесници су се спустили доле у крипту, мало ниже спомен-костурнице, где су похрањене кости ратника Војске Краљевине Србије.
Трећи поход уреди
Трећи поход на Кајмачалан је био средином септембра месеца 2018. када обележено 100 година од пробоја Солунског фронта. Учесници похода су обишли прво место Удово на југу БЈР Македоније, где се налази спомен костурница жртвама Валдановског покоља из 1915. године. Затим исти дан се наставило за Солун, где су учесници обишли војничко гробље Зејтинлик. Преноћиште је било подно Кајмакчалана... Наредни дан се кренуло аутобусима до паркинга ски-центра, а одатле 5 км узбрдо пешачења до спомен капеле и спомен костурнице на самом врху Кајмакчалана. Ту је направљен пригодан програм где су поједини учесници рецитовали, певали... делегације су полагале венац, а православни свештеник Отац Јован је служио парастос за наше храбро изгинуле војнике. Најмлађим учесницима, деци од 8-12 година којима је ово био подвиг, додељене су златне медаље.
Након тога је уследио повратак ка Србији. Учесници овог похода били из Новог Сада, Београда, Ниша, Дервенте, Панчева, Бијељине, Требиња, Пожаревца, Параћина, Косовске Митровице, Лепосавића, Ужице, Ћуприја, Суботица, Чачак и др.
Четврти поход уреди
Четврти поход на Кајмачалан је одржан 14. и 15. септембра 2019. године када ће бити обележено 104 године од велике битке. Прва тачка овог похода био је град Битољ, на самом југу Вардарске Македоније, где су учесници обишли војничко гробље од војника Краљевине Србије који су војвали током 1912-1918, односно у Балканским ратовима и Првом светском рату. Следећа тачка био је управо Кајмакчалан, највиша тачка планине Ниџе. Кренуло се од ски-центра Ворас па пешака узбдро. Око 1.5 сат је требало учесницима похода да стигну до спомен капеле Св. Петра и Павла, која је подигнута од Краља Александра I Карађорђевића у част јунака који су закорачили на праг отаџбине. Изведен је пригодан програм са рецитацијама, историјским часовима полагањем венаца и додељене су медаље за најмлађе учеснике од 5 до 12 година. Поред тога, учесници су посетили и спомен костурницу која се налази испод капеле неких 50 метара. Подно Кајмакчалана учесници су преноћили и наредни дан се обишао град Солун, односно војничко гробље Зејтинлик, где нам је деда Ђорђе Михаиловић одржао беседу. Последња тачка овог путешесвија била је место Евзони, где се налази споменик савезничким војницима који су пробили Македонски фронт 1918. године и ослободили отаџбину. Учесника је било из следећих места: Ваљево, Бијељина, Дрвар, Петровац на Млави, Београд, Петовград, Ниш, Врање, Београд, Пожаревац, Херцег Нови итд.
Пети поход уреди
Пети поход на Кајмакчлан је планиран 21. септембра 2020. године.