Кањон је речна долина чија дубина премашује половину распона (распон је растојање између врхова страна). То су веома дубоки делови речних долина, који могу бити усечени и више стотина метара а чије је долинско дно сведено на ширину речног тока. Нагиб страна кањона у целини достиже 60° а има кањона и са потпуно вертикалним странама. Кањони се јављају у областима које су изложене младим тектонским покретима издизања. За њихово усецање потребно је постојање дебелих стеновитих маса, снажног речног тока и великих падова на уздужном речном профилу. Углавном су формирани у планинским областима, пресецају платое или планинске пределе. Најкарактеристичнији су за кречњачке и базалтне терене. Највећи и најпознатији кањон на свету је Велики кањон Колорада, у САД који је усечен у пешчарима. Дубок је до 2000 m a пружа се на дужини од 446 km. У свом најужем делу широк је 120 m. Други највећи кањон на свету је Кањон Усак у Турској са дужином од 45 km и највећом ширином од 500 m.

Кањон Дрине. Средњи ток реке.

У нашем региону али и у Европи, најдубљи је Кањон реке Таре на деоници код Обзира у Црној Гори. Ту његова дубина износи 1300 m. Дубоке кањоне у региону усецају и Морача (кањон Платије, дубок до 900 m), река Пива (кањон испод Пивске планине, дубок 1100 m), Дрина (испод Звијезде, дубок 1000 m) итд. Познати кањони у Србији су кањони Градца, Ђетиње, Ресаве итд. [1]

Знаменити кањони БалканаУреди

ГалеријаУреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.

ЛитератураУреди

  • Марковић М., Павловић Р., Чупковић Т. 2003. Геоморфологија. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства
  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултете, Београд