Википедија

Квинта (НАТО)

Округли сто чланице НАТО, велике четворке западне Европе

Квинта (енгл. Quint — „петорка”) незванична је скупина за доношење одлука која се састоји од Сједињених Америчких Држава и Велике четворке западне Европе (Италија, Њемачка, Уједињено Краљевство и Француска).[1][2] Она дјелује као „директоријум” различитих субјеката као што је НАТО и Г7/Г20.[3][4][5][6]

Представници Квинте — Барак Обама, Франсоа Оланд, Дејвид Камерон, Ангела Меркел и Матео Ренци — са предсједником Украјине Петром Порошенком током Велшког самита 2014. године
Барак Обама, Матео Ренци, Дејвид Камерон и Франсоа Оланд учествују на видео-телеконференцији
Дејвид Камерон, Барак Обама, Ангела Меркел, Франсоа Оланд и Матео Ренци 2016. године

Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и Француска су „нуклеарне државе”, док Италија и Њемачка учествују у програму дијељења нуклеарног наоружања.

Историја уреди

Идеју о трилатералној осовини о питањима спољне политике предложио је француски предсједник Шарл де Гол својим британским и америчким колегама (Фушеов план). Међутим, план никада није спроведен. Састанци с тим циљем одржани су око 1980. године, а на њима су учествовали министри спољних послова те три земље и Западне Њемачке, иако су они углавном били симболични и на њима нису доношене стварне одлуке.[7] Квинта у данашњем облику је започета као Контакт група, изузев Русије. Данас, представници Квинте учествују у расправама о свим главним међународним темама на видео-конференцијама или се међусобно састају на разним форумима као што су НАТО, ОЕБС, Г20[8] и ОУН. Представници земаља Квинте се састају и на министарском и на експертском нивоу.[9][10][11] Заједно са Русијом и Кином, земље Квинте учествују у глобалним дискусијама као у случају Сирије, а имају и заједничке изјаве и састанке као у случају Либана.[12][13][14]

Види још уреди

Референце уреди

  1. ^ Gegout, Catherine (2002). „The Quint: Acknowledging the Existence of a Big Four-Us Directoire at the Heart of the European Union's Foreign Policy Decision-Making Process” (на језику: енглески). 40: 331—344. ISSN 0021-9886. Приступљено 27. 1. 2020. 
  2. ^ Nolan, Janne (2010). Global Engagement: Cooperation and Security in the 21st Century (на језику: енглески). Brookings Institution Press. ISBN 978-0-8157-1672-3. Приступљено 27. 1. 2020. 
  3. ^ Goldstein, Joshua S. (2011). Winning the War on War: The Decline of Armed Conflict Worldwide (на језику: енглески). Penguin. ISBN 978-1-101-54908-7. Приступљено 27. 1. 2020. 
  4. ^ Zaum, Dominik (2007). The Sovereignty Paradox: The Norms and Politics of International Statebuilding (на језику: енглески). Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-920743-5. Приступљено 27. 1. 2020. 
  5. ^ „Press Briefing by Principal Deputy Press Secretary Josh Earnest, Deputy National Security Advisor for Strategic Communications Ben Rhodes, and Senior Director for International Economic Issues Caroline Atkinson”. whitehouse.gov (на језику: енглески). 14. 6. 2013. Приступљено 27. 1. 2020. „He will be doing a SVTC -- the President will -- with his quint counterparts later today. That includes the United Kingdom, France, Germany, and Italy. So the five of them will have an opportunity to discuss the agenda for the G8 in advance of the meetings.” 
  6. ^ „Readout of the President’s Meeting with British Prime Minister David Cameron, French President François Hollande, German Chancellor Angela Merkel, and Italian Prime Minister Matteo Renzi”. whitehouse.gov (на језику: енглески). 25. 4. 2016. Приступљено 27. 1. 2020. 
  7. ^ Domber, Gregory F. (јануар 2008). „Supporting the Revolution: America, Democracy, and the End of the Cold War in Poland, 1981-1989. ACES Working Paper (Report) No. 8, 2007” (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2020. 
  8. ^ „Sommet du G20 : réunion au sommet du Quint - France-Diplomatie - Ministère des Affaires étrangères et du Développement international”. diplomatie.gouv.fr (на језику: француски). France Diplomatie. новембар 2015. Архивирано из оригинала 22. 12. 2015. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  9. ^ Gegout, Catherine (2010). European Foreign and Security Policy: States, Power, Institutions, and American Hegemony (на језику: енглески). University of Toronto Press. ISBN 978-1-4426-9872-7. Приступљено 27. 1. 2020. 
  10. ^ Martinez, Michael (16. 6. 2013). „Obama discusses further Syrian intervention with European leaders”. CNN (на језику: енглески). Приступљено 27. 1. 2020. 
  11. ^ „Telefonata Renzi-Obama-Merkel-Cameron-Hollande su Gaza, Ucraina, Libia”. Democratica (на језику: италијански). 28. 6. 2014. Архивирано из оригинала 27. 01. 2020. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  12. ^ „Lebanon – Ministerial meeting of the International Support Group (Paris, 08.12.17)”. diplomatie.gouv.fr (на језику: енглески). France Diplomatie. 8. 12. 2017. Архивирано из оригинала 06. 07. 2018. г. Приступљено 27. 1. 2020. 
  13. ^ „Big power grouping urges Lebanon to uphold policy on steering clear of war”. Reuters (на језику: енглески). 10. 5. 2018. Приступљено 27. 1. 2020. 
  14. ^ „Joint statement of the International Support Group for Lebanon Beirut, Lebanon”. lb.china-embassy.org (на језику: енглески). 23. 2. 2017. Приступљено 27. 1. 2020. 
 

Овај чланак је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Квинта_(НАТО)&oldid=26898000”