Кечуа (језик)

Кечуа или кичуа (шп. quechua или quichua),[2][3][4] потиче од кечуанске речи кичва што значи „топла зона“, је домородачки језик који се говори у западним деловима Јужне Америке.[5] Заузима четврто место по броју говорника у Америци и сматра се најраспрострањенијим домородачким језиком на америчком континенту,[6] кога следе гварани и, на трећем месту, ајмара.[7][8] У Боливији, Колумбији, Еквадору и Перуу, домородачки језици који се говоре у тим земљама међу којима је и кечуа, признати су уставом као други званични језици после шпанског, и као званични на територијама где тај језик доминира. Говори га око 10,4 милиона људи од којих 9.600.000 као свој матерњи језик. Био је језик Инка. Према многим студијама, не ради се о једном језику, већ пре о породици језика, као што је на пример, кинески.

Кечуански језик
Кечуа / Руна Сими
ЕтницитетКечуанци
Географска распрострањеностШиром централних Анда, укључујући Аргентину, Боливију, Колумбију, Еквадор, Перу, Чиле.
Језичка класификацијаЈедна од светских примарних језичких породица
Подподела
ISO 639-1qu
ISO 639-5qwe
Глотологquec1387[1]
{{{mapalt}}}
Карта која приказује тренутну дистрибуцију кечуанских језика (пуна сива) и историјски опсег Империје Инка (засенчено)
Кечуа језик у државама са већим бројем говорника у Јужној Америци (означено плавом бојом): Аргентина, Боливија, Чиле, Колумбија, Еквадор, Перу

ИсторијаУреди

Кечуански је већ био проширен у широком распону централних Анда дуго пре ширења Царства Инка. Инке су биле један од многих народа у данашњем Перуу који су већ говорили неким обликом кечуанског. У региону Куска, кечуански је био под утицајем суседних језика, попут ајмарског, због чега се развио на особен начин. На сличан начин развили су се различити дијалекти на различитим подручјима, под утицајем локалних језика. За време владавине царства Инка кечуански је наметнут као службени језик.

Након шпанског освајања Перуа у 16. веку, аутохтони народи су наставили да широко користе кечуански као „свакодневни језик“. Званично га је признала шпанска администрација, а многи Шпанци су га научили ради комуникације са локалним народима.[9] Свештенство католичке цркве усвојило је кечуански као језик евангелизације. Најстарије писане записе о овом језику оставио је мисионар Доминго де Санто Томас, који је стигао у Перу 1538. године и научио језик до 1540. Он је објавио своју Grammatica o arte de la lengua general de los indios de los reynos del Perú (Граматика или уметност општег језика Индијанаца из Краљевина Перуа) 1560.[10][11] С обзиром на то да су га користили католички мисионари, опсег кечуанског се наставио ширити у неким областима.

Крајем 18. века, колонијални званичници окончали су административну и верску употребу кечуанског. Забранили су га за јавну употребу у Перуу након побуне аутохтоних народа Тупка Амаруа II.[6] Круна је забранила „лојалне“ прокатоличке текстове у кечуанском, попут Гаркиласа де ла Вегових Реалних коментара.[12]

Упркос кратком оживљавању језика одмах након што су латиноамеричке нације стекле независност у 19. веку, престиж кечуанског се нагло смањио. Постепено је његова употреба опадала тако да су га углавном говорили староседеоци у изолованијим и конзервативнијим руралним подручјима. Ипак, у 21. веку говорници кечуанског језика броје 8 до 10 милиона људи широм Јужне Америке,[6] што је највећа популација говорника било ког аутохтоног језик.

Као резултат ширења Инка у централни Чиле, у време доласка Шпанаца у централном Чилеу постојали су двојезични кечуанско-мапучки Арауканци.[13][14] Тврдило се да су мапучки, кечуански и шпански коегзистирали у централном Чилеу, са значајном двојезичношћу, током 17. века.[13] Кечуански је аутохтони језик који је највише утицао на чилеански шпански језик.[13]

Године 2017, прву одбрану тезе на кечуанском у Европи урадила је Перуанка Кармен Ескаланте Гутијерез на Универзитету Пабло де Олавиде. Исте године Пабло Ландео је написао први роман на кечуанском језику без шпанског превода.[15] Перуанска студенткиња, Роксана Киспе Колантес са Универзитета Сан Маркос, завршила је и одбранила прву тезу у овој језичкој групи 2019. године; теза се тицала дела песника Андреса Аленкастре Гутијерез, а то је уједно била и прва теза на аутохтоном језику која је урађена на том универзитету.[16]

Тренутно, постоје различите иницијативе које промовишу кечуански на Андима и широм света: многи универзитети нуде часове кечуанског, комуналне организације као што је Елва Ембијин Кечуански колектив из Њујорка, промовише језик, и владе обучавају преводиоце за кечуански за службу у здравству, правосуђу и бирократским установама.[17]

РеференцеУреди

  1. ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Quechuan”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History. 
  2. ^ Longman Dictionary
  3. ^ Oxford Living Dictionaries, British and World English
  4. ^ Wells, John C. (2008), Longman Pronunciation Dictionary (3rd изд.), Longman, ISBN 9781405881180 
  5. ^ „Quechua language, alphabet and pronunciation”. www.omniglot.com. Приступљено 2017-07-26. 
  6. ^ а б в Adelaar 2004, pp. 167–168, 255.
  7. ^ „Peru | Languages”. Ethnologue. Dallas, Texas: SIL International. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. »Population total all languages: 7,734,620.« 
  8. ^ „Peru | Country”. Ethnologue. Dallas, Texas: SIL International. 2017. Приступљено 30. 11. 2017. »Population 30,814,000 (2014 UNSD 
  9. ^ Fisher, John; Cahill, David Patrick, ур. (2008). De la etnohistoria a la historia en los Andes : 51o Congreso Internacional de Americanistas, Santiago de Chile, 2003. Congreso Internacional de Americanistas. стр. 295. ISBN 9789978227398. 
  10. ^ Torero, Alfredo (1983). „La familia lingûística quechua”. América Latina en sus lenguas indígenas. Caracas: Monte Ávila. ISBN 92-3-301926-8. 
  11. ^ Torero, Alfredo (1974). El quechua y la historia social andina. Lima: Universidad Ricardo Palma, Dirección Universitaria de Investigación. ISBN 978-603-45-0210-9. 
  12. ^ Aybar cited by Hart, Stephen M. A Companion to Latin American Literature, p. 6.
  13. ^ а б в Hernández, Arturo (1. 1. 1981). „Influencia del mapuche en el castellano”. Revista Documentos Lingüísticos y Literarios UACh (7). 
  14. ^ Téllez, Eduardo (2008). Los Diaguitas: Estudios (на језику: шпански). Santiago, Chile: Ediciones Akhilleus. стр. 43. ISBN 978-956-8762-00-1. 
  15. ^ „Why a Quechua Novelist Doesn't Want His Work Translated”. 
  16. ^ Collyns, Dan (2019-10-27). „Student in Peru makes history by writing thesis in the Incas' language”. The Guardian. Приступљено 2019-10-28. 
  17. ^ „"El problema es que no puedas acceder a tus derechos solo por ser hablante de una lengua originaria". 

ЛитератураУреди

  • Rolph, Karen Sue. Ecologically Meaningful Toponyms: Linking a lexical domain to production ecology in the Peruvian Andes. Doctoral Dissertation, Stanford University, 2007.
  • Adelaar, Willem F. H (2004-06-10). The Languages of the Andes. ISBN 9781139451123. 
  • Adelaar, Willem. The Languages of the Andes. With the collaboration of P.C. Muysken. Cambridge language survey. Cambridge University Press, 2007, ISBN 978-0-521-36831-5
  • Cerrón-Palomino, Rodolfo. Lingüística Quechua, Centro de Estudios Rurales Andinos 'Bartolomé de las Casas', 2nd ed. 2003
  • Cole, Peter. "Imbabura Quechua", North-Holland (Lingua Descriptive Studies 5), Amsterdam 1982.
  • Cusihuamán, Antonio, Diccionario Quechua Cuzco-Collao, Centro de Estudios Regionales Andinos "Bartolomé de Las Casas", 2001, ISBN 9972-691-36-5
  • Cusihuamán, Antonio, Gramática Quechua Cuzco-Collao, Centro de Estudios Regionales Andinos "Bartolomé de Las Casas", 2001, ISBN 9972-691-37-3
  • Mannheim, Bruce, The Language of the Inka since the European Invasion, University of Texas Press, 1991, ISBN 0-292-74663-6
  • Rodríguez Champi, Albino. (2006). Quechua de Cusco. Ilustraciones fonéticas de lenguas amerindias, ed. Stephen A. Marlett. Lima: SIL International y Universidad Ricardo Palma. Lengamer.org
  • Aikhenvald, Alexandra. Evidentiality. Oxford: Oxford UP, 2004. Print.
  • Floyd, Rick. The Structure of Evidential Categories in Wanka Quechua. Dallas, TX: Summer Institute of Linguistics, 1999. Print.
  • Hintz, Diane. "The evidential system in Sihuas Quechua: personal vs. shared knowledge" The Nature of Evidentiality Conference, The Netherlands, 14–16 June 2012. SIL International. Internet. 13 April 2014.
  • Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. Mixed Categories: Nominalizations in Quechua. Dordrecht, Holland: Kluwer Academic, 1988. Print.
  • Weber, David. "Information Perspective, Profile, and Patterns in Quechua." Evidentiality: The Linguistic Coding of Epistemology. Ed. Wallace L. Chafe and Johanna Nichols. Norwood, NJ: Ablex Pub, 1986. 137–55. Print.
  • Adelaar, Willem F. H. Modeling convergence: Towards a reconstruction of the history of Quechuan–Aymaran interaction About the origin of Quechua, and its relation with Aymara, 2011.
  • Adelaar, Willem F. H. Tarma Quechua: Grammar, Texts, Dictionary. Lisse: Peter de Ridder Press, 1977.
  • Bills, Garland D., Bernardo Vallejo C., and Rudolph C. Troike. An Introduction to Spoken Bolivian Quechua. Special publication of the Institute of Latin American Studies, the University of Texas at Austin. Austin: Published for the Institute of Latin American Studies by the University of Texas Press, 1969. ISBN 0-292-70019-9
  • Coronel-Molina, Serafín M. Quechua Phrasebook. 2002 Lonely Planet ISBN 1-86450-381-5
  • Curl, John, Ancient American Poets. Tempe AZ: Bilingual Press, 2005.ISBN 1-931010-21-8 Red-coral.net
  • Gifford, Douglas. Time Metaphors in Aymara and Quechua. St. Andrews: University of St. Andrews, 1986.
  • Heggarty and David Beresford-Jones, Paul (2012). „Archaeology and Language in the Andes”. Oxford: Oxford University Press. 
  • Harrison, Regina. Signs, Songs, and Memory in the Andes: Translating Quechua Language and Culture. Austin: University of Texas Press, 1989. ISBN 0-292-77627-6
  • Jake, Janice L. Grammatical Relations in Imbabura Quechua. Outstanding dissertations in linguistics. New York: Garland Pub, 1985. ISBN 0-8240-5475-X
  • King, Kendall A. Language Revitalization Processes and Prospects: Quichua in the Ecuadorian Andes. Bilingual education and bilingualism, 24. Clevedon, UK: Multilingual Matters LTD, 2001. ISBN 1-85359-495-4
  • King, Kendall A., and Nancy H. Hornberger. Quechua Sociolinguistics. Berlin: Mouton de Gruyter, 2004.
  • Lara, Jesús, Maria A. Proser, and James Scully. Quechua Peoples Poetry. Willimantic, Conn: Curbstone Press, 1976. ISBN 0-915306-09-3
  • Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. Mixed Categories: Nominalizations in Quechua. Studies in natural language and linguistic theory, [v. 11]. Dordrecht, Holland: Kluwer Academic Publishers, 1988. ISBN 1-55608-050-6
  • Lefebvre, Claire, and Pieter Muysken. Relative Clauses in Cuzco Quechua: Interactions between Core and Periphery. Bloomington, Ind: Indiana University Linguistics Club, 1982.
  • Muysken, Pieter. Syntactic Developments in the Verb Phrase of Ecuadorian Quechua. Lisse: Peter de Ridder Press, 1977. ISBN 90-316-0151-9
  • Nuckolls, Janis B. Sounds Like Life: Sound-Symbolic Grammar, Performance, and Cognition in Pastaza Quechua. Oxford studies in anthropological linguistics, 2. New York: Oxford University Press, 1996. ISBN
  • Parker, Gary John. Ayacucho Quechua Grammar and Dictionary. Janua linguarum. Series practica, 82. The Hague: Mouton, 1969.
  • Plaza Martínez, Pedro. Quechua. In: Mily Crevels and Pieter Muysken (eds.) Lenguas de Bolivia, vol. I, 215–284. La Paz: Plural editores, 2009. ISBN 978-99954-1-236-4. (in Spanish)
  • Sánchez, Liliana. Quechua-Spanish Bilingualism: Interference and Convergence in Functional Categories. Language acquisition & language disorders, v. 35. Amsterdam: J. Benjamins Pub, 2003. ISBN 1-58811-471-6
  • Weber, David. A Grammar of Huallaga (Huánuco) Quechua. University of California publications in linguistics, v. 112. Berkeley: University of California Press, 1989. ISBN 0-520-09732-7
  • Quechua bibliographies online at: quechua.org.uk
  • Parker, G. J. (1969). Ayacucho Quechua grammar and dictionary. (Janua linguarum: Series practica, 82). The Hague: Mouton.
  • Cachique Amasifuén, S. F. (2007). Diccionario Kichwa-Castellano / Castellano- Kichwa. Tarapoto, San Martín: Aquinos.
  • Cerrón-Palomino, R. (1994). Quechua sureño, diccionario unificado quechua- castellano, castellano-quechua. Lima: Biblioteca Nacional del Perú.
  • Cusihuamán G., A. (1976). Diccionario quechua: Cuzco-Collao. Lima: Ministerio de Educación.
  • Shimelman, A. (2012-2014). Southern Yauyos Quechua Lexicon. Lima: PUCP.
  • Stark, L. R.; Muysken, P. C. (1977). Diccionario español-quichua, quichua español. (Publicaciones de los Museos del Banco Central del Ecuador, 1). Quito: Guayaquil.
  • Tödter, Ch.; Zahn, Ch.; Waters, W.; Wise, M. R. (2002). Shimikunata asirtachik killka inka-kastellanu (Diccionario inga-castellano) (Serie lingüística Peruana, 52). Lima: Summer Institute of Linguistics.
  • Weber, D. J.; Ballena D., M.; Cayco Z., F.; Cayco V., T. (1998). Quechua de Huánuco: Diccionario del quechua del Huallaga con índices castellano e ingles (Serie Lingüística Peruana, 48). Lima: Summer Institute of Linguistics.
  • Weber, N. L.; Park, M.; Cenepo S., V. (1976). Diccionario quechua: San Martín. Lima: Ministerio de Educación.
  • Adelaar, Willem F. H. (1994). La procedencia dialectal del manuscrito de Huarochirí sobre la base de sus características lingüísticas. Revista Andina No.1 Julio '94
  • Adelaar, W. F.H. 2012. Languages of the Middle Andes in areal-typological perspective: Emphasis on Quechuan and Aymaran. In: L. R. Campbell & V. M. Grondona, eds. The Indigenous Languages of South America: A Comprehensive Guide.
  • Anonymous. 1614. Arte y vocabulario de la lengua general del Perú, llamada quichua, y en la lengua española, el mas copiosa y eleganta, que basta ahora se ha impesso. Los Reyes.
  • González Holguín, Diego. 1608. Gramatica y arte nueua de la lengua general de todo el Peru, llamada lengua Quichua, o lengua del Inca. Los Reyes.
  • Santo Tomás, Domingo de (1560). Grammatica o Arte de la lengua general de los Indios de los Reynos del Perú (Valladolid, 1560).on Google Books
  • Durston, Allan. 2007. Pastoral Quechua: The History of Christian Translation in Colonial Peru. Notre Dame: University of Notre Dame Press.
  • Itier, César. 2000. Lengua general y quechua cuzqueño en los siglos XVI y XVII
  • Itier, César. 1991. La lengua general y comunicación escrita: Cinco cartas en quechua de Cotahuasi-1616. Revista Andina No.1 Julio '91
  • Kelly, Niamh. 2011. Verbal Affix Order in Quechua. Memorias del V Congreso de Idiomas. Indígenas de Latinoamérica, 6-8 de octubre de 2011
  • Lakämper, Renate, Dieter Wunderlich. 1998. Person marking in Quechua: a constraint-based minimalist analysis. Lingua 105: pp. 113–48.
  • Mannheim, Bruce. 1991a. Southern Peruvian Quechua Consonant Lenition. In: Mary Ritchie Key (ed.), Language change in South American Indian languages. University of Pennsylvania Press.
  • Mannheim, Bruce. 1991b. The Language of the Inka since the European invasion. University of Texas Press
  • Rivero, Álvaro Ezcurra, Raúl Bendezú-Araujo. 2017. Gramáticas y vocabularios coloniales del quechua y del aimara (1560-1619). In: Literaturas orales y primeros textos coloniales. [1]
  • Cerrón Palomino, R. (2010) El contacto inicial quechua-castellano: la conquista del Perú con dos palabras. Lexis Vol. XXXIV (2) 2010: 369–381.l.
  • Rowe, J. H. 1950. "Sound Patterns in Three Inca Dialects." International Journal of American Linguistics 16: 137–148.
  • Saenz, S. Dedenbach-Salazar. 1990. Quechua Sprachmaterialen. In: Meyers, A., M. Volland. Beiträge zur Kulturgeschichte des westlichen Südamerika. Forschungsberichte des Landes Nordrhein-Westfalen
  • Salomon, Frank and George L. Urioste. 1991. The Huarochirí manuscript : a testament of ancient and colonial Andean religion. Austin: University of Texas Press, 1991.
  • Suarez, J. A. 1977. Classical languages. In: Sebeok, Thomas (ed.) Native Languages of the Americas, vol. 2. Springer Science.
  • Taylor, G. P. 1976. Introducción a la lengua general (quechua). Institut Francais d'Etudes Andines. Lluvia Editores.
  • Taylor, G. P. 1987. Ritos y tradiciones de Huarochirí. Manuscrito quechua de comienzos del siglo XVII. Versión paleográfica, interpretación fonológica y traducción al castellano. IEP, IFEA.
  • Taylor, G. P. 2001. Waruchiri ñiŝqap ñawpa machunkunap kawsaŝqan. IFEA
  • Taylor, Gerald (2009). Choque Amaru y otros cuentos. Lectura bilingüe Quechua Colonial - Castellano. ISBN 978-9972-9470-6-3
  • Torero, Alfredo (1994). Las sibilantes del quechua yunga y del castellano en el siglo XVI sobre los sonidos del quechua costeño como descrito por Domingo de Santo Tomás.
  • Torres Rubio, Diego de. 1619. Arte de la lengua Quichua. Pro Francisco Lasso. Lima.
  • Weber, David. (1996). Una gramática del quechua del Huallaga. Serie Lingüística Peruana N° 40. Lima: Instituto Lingüístico de Verano.
  • Wunderlich, Dieter (2005). Variation der Person-Numerus-Flexion in Quechua. Flexionsworkshop Leipzig, 14. Juli 2005

Спољашње везеУреди