Отворите главни мени

Кипријан Кијевски

Свети митрополит Кипријан (рус. Киприан; 1330—1406) је руски светитељ и митрополит града Кијева, Русије и Литваније (1375—1380) и митрополит кијевски и све Русије (1389—1406), књижевник и преводилац.

Кипријан Кијевски
Киприан (митрополит Киевский).jpg
Свети Кипријан Кијевски
Датум рођења1336.
Место рођењаВелико Трново
Датум смрти29. септембар 1406.(1406-09-29) (75/76 год.)

БиографијаУреди

Рођен је око 1330. године у Великом Трнову. Био је Србин[1] по националности, према руском историчару Н. Надеждину[2]; старији рођак - стриц српског хроничара Григорија Цамблака којег је срео 1379. године током пропутовања у Трнову.[3] Замонашио се у манастиру Килифарево. Убрзо је напустио Бугарску и отишао прво у Цариград, а затим на Свету гору, око 1363. године.

На Светој гори Кипријан је упознао и постао пријатељ са представницима исихазма и патријархом Филотејем Цариградским (1354—1355. и 1364—1376). Тамо се бавио превођењем и преписивањем књига богослужбених, а и сам је писао, пошто је био врло учен.[4] Писао је касније у Русији посланице, описао живот Св. Петра, грамату опраштања и друго. Вредно пажње је његово дело звано "Кипријански рукопис"[5] из 14. века, настао у Русији, који се у оквиру "службеника" (књиге) његовог чувао у московској Синодијалној библиотеци. Аутор је у њему опширно описао обред "обручења и венчања" у православној цркви.

Цариградски pатријарх Филотеј га је поставио за митрополита Кијева. Био је у ствари прво митрополит Галички (од 1376)[6] а потом и целе Русије. Кипријан је однео са собом у Русију много старо-српских рукописа.[7] Подигао храм у част трију великих јерараха: Светог Василија Великог, Светог Григорија Богослова и Светог Јована Златоуста. Велике невоље претрпео је као митрополит, но све је поднео благодушно, и својим плодотворним радом много користио Руској цркви. У звању митрополитском провео близу тридесет година. Управљао је руском црквом 1381-1383. и 1390-1406. године. Доживео дубоку старост, а пред смрт написао једну опроштајницу, која му је прочитана на гробу.

Умро је 16. септембра 1406. године. Постао је као најзначајнији црквени управљач и писац - руски светац.[8] Његове свете мошти чувају се у Успенској цркви у Москви.[9]

Православна црква прославља Светог Кипријана Кијевског 16. септембра по јулијанском календару. Његов лик је овековечио руски иконописац И.К.Кондрат, на фрески у Крсто-Благовештенској цркви српског подворја у Москви.[10]

РеференцеУреди

  1. ^ "Сион", Београд 31. јануар 1875.
  2. ^ "Сион", Београд 1874.
  3. ^ "Отаџбина", Београд 1. јул 1880.
  4. ^ "Отаџбина", Београд 1. јануар 1889.
  5. ^ "Источник", Сарајево 1901.
  6. ^ "Источник", Сарајево 31. јул 1901.
  7. ^ "Сион", Београд 5. октобар 1874.
  8. ^ "Школски лист", Сомбор 1898.
  9. ^ "Сион", Београд 24. децембар 1874.
  10. ^ "Сион", Београд 21. април 1875.

Спољашње везеУреди