Кипчачки језици
Кипчачки или северозападнотуркијски језици, су огранак туркијских језика. Ови језици су у употреби углавном у средњој Азији, али су у мањој мери присутни и у источној Европи и југозападном Сибиру. Кипчачким језицима говори око 12 милиони људи.
кипчачки језици | |
---|---|
северозападнотуркијски језици | |
Географска распрострањеност | средња Азија, источна Европа и западна северна Азија |
Језичка класификација | туркијски језици
|
Прајезик | кипчачки језик |
Подподела | |
Глотолог | kipc1239[1] |
![]() Кипчачко-кумански кипчачко-прабугарски казашко-ногајски |
Карактеристике Уреди
Појединачни кипчачки језици деле велики број заједничких особина, због чега су и сврстани у једну подгрупу. Неке од ових особина деле са другим обичним туркијским језицима, а неке су присутне само у кипчачким језицима.
- Заједничке особине
- прелазак пратуркијског *d у /j/
- губљење почетног *h
- Јединствене особине
- изражена лабијална хармонија самогласника
- учесталост сибиларизације почетног */j/ (нпр. *jetti > ʒetti „седам”)
- присуство дифтонга */ɡ/ и */b/ на крају слога (нпр. *taɡ > taw „планина”, *sub > suw „вода”)
Језици Уреди
кипчачки |
| ||
западни кипчачки или кипчачко-кумански или понто-каспијски |
|||
северни кипчачки или кипчачко-прабугарски или урало-каспијски |
|||
јужни кипчачки или кипчачко-ногајски или арало-каспијски |
Извори Уреди
- ^ Hammarström, Harald; Forkel, Robert; Haspelmath, Martin; Bank, Sebastian, ур. (2016). „Kipchak”. Glottolog 2.7. Jena: Max Planck Institute for the Science of Human History.
Литература Уреди
- Johanson, Lars; Csató, Éva Ágnes (1998). The Turkic Languages. London: Routledge. ISBN 0-415-08200-5.
- Menges, Karl H. (1995). The Turkic Languages and Peoples (2nd изд.). Wiesbaden: Harrassowitz. ISBN 3-447-03533-1.