Киријум
Киријум (Cm, лат. curium) хемијски је елемент из групе актиноида.[1] Име је добио по презимену Марије Склодовске-Кири (Maria Skłodowska-Curie) и Пјера Кирија (Pierre Curie). Киријум је хемијски веома активан, разлаже воду, и његова хемијска активност је слична мангану. Киријум се обично јавља са оксидационим бројем + IV. Соли киријума су растворљиве у води. Гради растворљиве нитриде, нитрите, сулфиде, сулфите, хлориде, бромиде, нерастворљива једињења са угљеником силицијумом и фосфором. У природи се јавља у количинама приближно истим као калифорнијум. Целокупна количина киријума на Земљи износи 0,0001 грама. Киријум настаје бомбардовањем плутонијума 241 хелијумом 4. Гради јон 2+. Овај јон је врло јако редукционо средство. Оксидује злато, јод, бром, хлор, сумпор као и многе метале.[2]
| Општа својства | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Име, симбол | киријум, Cm | ||||||
| У периодном систему | |||||||
| |||||||
| Атомски број (Z) | 96 | ||||||
| Група, периода | група Н/Д, периода 7 | ||||||
| Блок | f-блок | ||||||
| Категорија | актиноид | ||||||
| Масени број | 247 (најстабилнији изотоп) | ||||||
| Ел. конфигурација | [Rn]5f76d17s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 25, 9, 2 | ||||||
| Физичка својства | |||||||
| Агрегатно стање | чврсто | ||||||
| Атомска својства | |||||||
| Оксидациона стања | 3, 4 | ||||||
| Електронегативност | 1,3 (Полинг) | ||||||
| Остало | |||||||
| Кристална структура | дупла збијена хексагонална (dHCP)  | ||||||
| CAS број | 7440-51-9 | ||||||
РеференцеУреди
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везеУреди
| Киријум на Викимедијиној остави. |