Киро Гаврилоски
Киро Гаврилоски (Прилеп, 22. фебруар 1918 — Прилеп, 9. маја 1944) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
киро гаврилоски | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 22. фебруар 1918. |
Место рођења | Прилеп, Краљевина Србија |
Датум смрти | 9. мај 1944.26 год.) ( |
Место смрти | Прилеп, Краљевина Бугарска |
Професија | трговачки помоћник |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 11. октобра 1953. |
Биографија уреди
Рођен је 22. фебруара 1918. године у Прилепу, у печалбарској породици. После завршетка четвртог разреда гимназије, постао је трговачки помоћник. Често је путовао у Загреб и Београд. Рано се укључио у раднички покрет у Прилепу. Пошто је упознао социјалистички оријентисане људе у Београду и Загребу, почео је да доноси илегални материјал у Прилеп. Активно је учествовао у свим акцијама и демонстрацијама против режима. Због тога је прогањан и хапшен.
Као утицајан човек у граду и Члан одбора „Црвене помоћи“, био је учесник у прикупљању „Народне помоћи“ и са својом породицом нарочито је допринео овој активности. Активно је учествовао у формирању нових партијских организација северно од Прилепа, нарочито у околини Македонског Брода.
Одмах после окупације 1941. године, због свог ангажовања у припремама за оружани устанак, примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. Припадници бугарске окупационе власти су га неколико пута хапсили и злостављали. 1942. године повлачи се у илегалност и постаје члан Месног комитета КПЈ у Прилепу. Одржавао је везе с одредом „Димитар Влахов“ и био активан у селима Дреновци, Горно Село и Дабница. У последњем тренутку избегао је масакр код Дабнице у септембру 1942. године. Извесно време радио је и с партијском техником.
Године 1943. постао је члан Другог обласног комитета за Битољ. Приликом првог ослобођења Кичева, септембра 1943. године, постао је секретар Среског комитета у Кичеву. У зиму 1944. године враћа се на прилепски терен као члан Обласног комитета Битоља. Када се налазио у Прилепу, помагао је Месном комитету на масовном упућивању нових бораца у бригаде. Почетком пролећа 1945. године, Киро је заједно са секретаром Среског комитета Прилепа, Круметом Волнаровским, посвећивао посебну пажњу формирању Народноослободилачких одбора у срезу.
Након почетка припрема за сазив Првог заседања АСНОМ-а, Киро и Круме често су сарађивали заједно. После једног састанка у Прилепу открила их је бугарска полиција и опколила јаким снагама. Након што су потрошили муницију, полиција је запалила кућу у којој је Киро извршио самоубиство, а његово тело је изгорело. Круме је убијен 9. маја 1944. године.
Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 11. октобра 1953. године, проглашен је за народног хероја.
Литература уреди
- Народни хероји Југославије. Београд: Младост. 1975.