Силуан, тј. кир Силуан (XIV в.), српски средњовековни песник и писац.

Живот и дело уреди

Силуан је аутор стихова за Синаксар светог Саве и за Синаксар светог Симеона, испеваних у византијском дванаестерцу. Није довољно разјашњен однос између ових стихова и самих синаксара, као ни време њиховог настанка. Седам стихова посвећених Сави представљају највиши домет склада између садржине и форме у српској средњовековној поезији. Приписује му се и збирка писама Епистолије кир Силуанове, сачувана само у једном рукопису, „Зборнику манастира Савине“, из 1418. Збирка садржи 9 писама (претпоставља се да их је било више), која су прожета рефлексијама о пролазности живота и трајним вредностима божанске љубави. Писане гномичним, тешко разумљивим песничким стилом, ове посланице (епистолије) део су стварне преписке из времена између 1363. и 1371. Савински рукопис један је од многих исихастичких зборника којима је византијска подвижничка литература преношена у српску књижевност. Аутор је и једне Пасхалије, писане 1355/56.

Превод на савремени српски језик уреди

  • Стихови Синаксара светог Саве; Стихови Синаксара светог Симеона; Епистолије кир Силуанове, у: „Шест писаца ХIV века“, избор, данашња језичка верзија и редакција Димитрије Богдановић. Београд, Просвета, СКЗ, 1986, Стара српска књижевност у 24 књиге, књ. 10.

Литература уреди

  • Димитрије Богдановић: Историја старе српске књижевности, Београд, СКЗ, 1980.
  • Ђорђе Трифуновић: Кратак преглед југословенских књижевности средњега века, Београд, Филолошки факултет Београдског универзитета, 1976.
  • Дејан Михаиловић: Византијски круг (Мали речник ранохришћанске књижевности на грчком, византијске и старе српске књижевности), Београд, „Завод за уџбенике“, 2009, стр. 176.