Кисељак (Средњобосански кантон)
Кисељак је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Кисељак, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 2013, у насељу је живјело 3.554 становника.
Кисељак | |
|---|---|
 Кисељак | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Федерација Босне и Херцеговине |
| Кантон | Средњобосански кантон |
| Општина | Кисељак |
| Становништво | |
| — 2013. |  3.554 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 56′ 35″ С; 18° 04′ 40″ И / 43.94310° С; 18.07771° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 470 m |
  Кисељак Кисељак на мапи Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 71250 |
| Позивни број | (+387) 030 |
ПоложајУреди
Кисељак се налази у средишњем делу Босне и Херцеговине, на око 38 километара од Сарајева.[1]
ПривредаУреди
Данас се Кисељак интензивно опоравља од последица тек минулог рата. При завршетку су радови на аминистративно-пословном центру, стамбена изградња је убрзана, инфраструктурни објекти се обнављају, санирају, реконструишу. Нове бензинске пумпе, паркинг-простори, продајни објекти, и друго, ново су, лепше лице овога града. Кисељак доживљава експанзију у сваком погледу и тежи да постане, ако не највећи и најразвијенији, а оно свакако један од највећих и најпросперитетнијих центара средње Босне.
СтановништвоУреди
| Састав становништва – насеље Кисељак | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2013.[2] | 1991. | 1981.[3] | 1971.[4] | 1961. | |||
| Укупно | 3 554 (100,0%) | 3 412 (100,0%) | 2 861 (100,0%) | 2 118 (100,0%) | 1 671 (100,0%) | ||
| Хрвати | 2 853 (80,28%) | 2 063 (60,46%) | 1 800 (62,92%) | 1 268 (59,87%) | 903 (54,04%) | ||
| Бошњаци | 477 (13,42%) | 703 (20,60%)1 | 476 (16,64%)1 | 433 (20,44%)1 | 51 (3,052%)1 | ||
| Срби | 115 (3,236%) | 167 (4,894%) | 179 (6,257%) | 275 (12,98%) | 419 (25,07%) | ||
| Неизјашњени | 32 (0,900%) | – | – | – | – | ||
| Босанци | 20 (0,563%) | – | – | – | – | ||
| Муслимани | 12 (0,338%) | – | – | – | – | ||
| Роми | 11 (0,310%) | – | 4 (0,140%) | – | – | ||
| Црногорци | 6 (0,169%) | – | 32 (1,118%) | 41 (1,936%) | 41 (2,454%) | ||
| Непознато | 6 (0,169%) | – | – | – | – | ||
| Албанци | 5 (0,141%) | – | 16 (0,559%) | 16 (0,755%) | 6 (0,359%) | ||
| Остали | 5 (0,141%) | 187 (5,481%) | 23 (0,804%) | 23 (1,086%) | 11 (0,658%) | ||
| Босанци и Херцеговци | 4 (0,113%) | – | – | – | – | ||
| Југословени | 3 (0,084%) | 292 (8,558%) | 329 (11,50%) | 45 (2,125%) | 227 (13,58%) | ||
| Словенци | 3 (0,084%) | – | 1 (0,035%) | 8 (0,378%) | 10 (0,598%) | ||
| Православци | 2 (0,056%) | – | – | – | – | ||
| Македонци | – | – | 1 (0,035%) | 9 (0,425%) | 3 (0,180%) | ||
- 1 На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.
КултураУреди
У Кисељаку се налази православна црква светог пророка Илије,[5] освећена 31. јула 1938.[6]
НапоменеУреди
ИзвориУреди
- ^ Rastojanje / udaljenost Sarajevo Kiseljak
- ^ „Popis stanovništva, domaćinstava i stanova u Bosni i Hercegovini 2013 – Etnička/nacionalna pripadnost, vjeroispovijest, maternji jezik”. popis.gov.ba. Agencija za statistiku Bosne i Hercegovine. Архивирано из оригинала 7. 4. 2021. г. Приступљено 7. 4. 2021.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1981.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ „Nacionalni sastav stanovništva SFR Jugoslavije 1971.” (PDF). stat.gov.rs. Приступљено 22. 10. 2015.
- ^ Чланак о парохији у Високом на сајту митрополије дабробосанске[мртва веза], Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ "Политика", 1. авг. 1938.
