Википедија

Китикмеот (регион)

Китикмеот (регион) (енгл. Kitikmeot Region, Инуктитут (Qitirmiut) ᕿᑎᕐᒥᐅᑦ,[1]) је административни регион Нунавута у Канади. Састоји се од јужног и источног дела острва Викторија са суседним делом копна све до полуострва Боотхиа, заједно са острвом Краљ Вилијама и јужним делом острва Принца од Велса. Регионални центар је Кембриџ Беј (1.766 становника).[2]

Китикмеот (регион)
Qitirmiut ᕿᑎᕐᒥᐅᑦ
Регион
Kitikmeot Region
Локација у Нунавуту
Локација у Нунавуту
држава Канада
Територија Нунавут
регионални центарКембриџ Беј
Површина
 • Укупно443,277,47 km2 (171,150,39 sq mi)
Становништво
 • Укупно6,543
 • Густина0,015/km2 (0,038/sq mi)
Овај чланак садржи специјалне карактере. Без одговарајуће подршке за обраду података, можда ћете видети упитнике, кутијице или друге симболе.

Пре 1999. регион Китикмеот је постојао под нешто другачијим границама као регион Китикмеот, северозападне територије.

Транспорт уреди

 
Залив Кембриџ у мају

Приступ територијалном главном граду Икалуиту је тежак и скуп јер је једини директни лет из залива Кембриџ, који је почео током пандемије Ковида-19 у Канади. На пример, Икалуит је отприлике 1.069 km (664 mi) од Кугарука, најближе заједнице Китикмеот. Лет у једном правцу до главног града кошта између 2.691 и 2.911 долара (од новембра 2016)[3][4] и укључује лет до, заједно са преноћиштем у Јелоунајфу, северозападне територије, приближно 1.310 km (810 mi) југозападно од Кугарука—укупно, путовање од око 3.627 km (2.254 mi). Као што је случај са остатком Нунавута, нема путног приступа региону. Свих пет засеока имају сертификоване аеродроме: Аеродром Кембриџ Беј, Аеродром Ђоа Хејвен, Аеродром Кугарук, Аеродром Куглуктук и Аеродром Талојоак, са редовним летовима Канадијен Норт и Фирст Ер.[5]

 
Насеље Кугарук

У региону постоје и четири регистрована аеродрома. Водени аеродром у заливу Кембриџ је база за пловне авионе отворена само током летњих месеци. Аеродром Џорџ Лејк, ледена писта је отворена само од јануара до априла и служи за пројекат Бек Ривер Голд. Аеродром Гус Лејк такође служи за пројекат Бек Ривер Голд и има и ледене и шљунчане писте. Аеродром Хоп Беј служи руднику Хоп Беј и представља шљунчану писту. Некадашњи аеродром Дорис Лејк, био је 2.406 m (7.894 ft) дугачка ледена писта, и био је најдужи у региону, служио је рудник Дорис Лејк.[5]

Политика уреди

Регион је дом једине две заједнице у Нунавуту које су гласале „не“ на плебисциту о подели 1982: Кембриџ Беј и Куглуктук.[6]

Регион има четири изборна округа;

  • Кембриџ залив, који покрива залив Батерст, залив Кембриџ и Умингмакток. Седиште држи Џени Ехалок.
  • Гјоа Хевн, која покрива заједницу Гјоа Хевн и коју држи Тони Акоак.
  • Куглуктук, који покрива Куглуктук. То место тренутно држи Калвин Педерсен, који је изабран акламацијом на допунским изборима у јулу 2020.
  • Нетсилик, који покрива Талојоак и Кугарук. Седиште држи Емилиано Кирнгнук.

Бивши окрузи укључују Акулик, који је покривао Кугарук и Наујат у региону Кивалик. Био је то једини изборни округ у Нунавуту који је прелазио два региона. Натилик, који је покривао Гјоа Хевн и Талоиоак. Претходни носилац била је бивша савезна министарка здравља Леона Аглукак.

Године 2007. на њиховој скупштини, Боб Лајал, члан одбора Китикмеот Инуитског удружења, предложио је формирање политичке странке под називом Блок Китикмеот да би се кандидовала на следећим општим изборима и залагала се за засебну територију Китикмеот. Боби Лајал, заједно са председником корпорације Китикмеот, Чарлијем Лајалом и делегатима Мартином и Кони Каполак, тврдили су да је влада Нунавута потрошила већину новца за инфраструктуру који је доступан од савезне владе у Бафиновом региону (регија Кикикталук).[7] Међутим, странка није формирана и због тога се ниједан члан није кандидовао за место у законодавној скупштини Нунавута која наставља да ради као влада консензуса.

Заједнице уреди

Насеља уреди

Остало уреди

Заштићена подручја уреди

Демографија уреди

Регија Китикмеот је такође једна од три пописне јединице у Нунавуту, а остале су региони Кивалик[15] (такође познат као Киватин) и Кикикталук[16] (такође познат као Бафин). Од ових три, Китикмеот је најмањи по величини јер има 1.343,8 km2 (518,8 sq mi) мањи од Кивалика.[15][17] Има најмању популацију и најмање је насељена од три. Становништво су претежно Инуити (90,0%) са 0,7% других абориџинских народа, 0,3% северноамеричких Индијанаца и 0,4% Метиси, и 9,3% неабориџина.[18]

Попис становништва Канаде из 2016.[17]

  • популација: 6.543
  • Промена броја становника (2011–2016): +8,8%
  • Приватни станови: 1.870
  • Површина (земља): 443.277,47 km2 (171.150,39 sq mi)
  • Густина: 0.02/km2 (0.04/sq mi)
  • Национални ранг према броју становника (2011): 286. од укупно 293.
  • Територијални ранг по броју становника: 3. од 3

Референце уреди

  1. ^ Kitikmeot Students Thank You 2013 (February 22, 2013).
  2. ^ а б „2016 Community Profiles Csmbridg Bay”. Приступљено 2017-03-05. 
  3. ^ Google - First Air
  4. ^ Google - Canadian North
  5. ^ а б Canada Flight Supplement. Effective 0901Z 16 July 2020 to 0901Z 10 September 2020.
  6. ^ „Detailed Break down of Plebiscite results” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2019. г. Приступљено 22. 05. 2022. 
  7. ^ Jane George (26. 10. 2007). „What's next? The new territory of Kitikmeot?”. Nunatsiaq News. Приступљено 5. 10. 2009. 
  8. ^ „2016 Community Profiles Gjoa Haven”. Приступљено 2017-03-05. 
  9. ^ „2016 Community Profiles Kugaaruk”. Приступљено 2017-03-05. 
  10. ^ „2016 Community Profiles Kugluktuk”. Приступљено 2017-03-05. 
  11. ^ „Census Profile, 2016 Census Taloyoak”. Statistics Canada. Приступљено 2017-03-05. 
  12. ^ „Census Profile, 2016 Census Bathurst Inlet”. Statistics Canada. Приступљено 2017-03-04. 
  13. ^ „Census Profile, 2016 Census Umingmaktok”. Statistics Canada. Приступљено 2017-03-04. 
  14. ^ „Census Profile, 2016 Census Kitikmeot, Unorganized”. Statistics Canada. Приступљено 2017-03-05. 
  15. ^ а б 2011 Canada Census Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2016) Kivalliq Region
  16. ^ 2011 Canada Census Архивирано на сајту Wayback Machine (29. новембар 2016) Qikiqtaaluk Region
  17. ^ а б „Census Profile, 2016 Census Kitikmeot, Region”. Statistics Canada. Приступљено 2017-03-05. 
  18. ^ 2011 Aboriginal Population Profile

Литература уреди

  • Bromley, Robert Graham H., and Bruce D. McLean. [ Raptor Surveys in the Kitikmeot and Baffin Regions, Northwest Territories, 1983 and 1984]. Yellowknife, NWT: Dept. of Renewable Resources, Govt. of the Northwest Territories, 1986.
  • Gunn, A. Polar Bear Denning Surveys in the Kitikmeot Region, 1977–86. Coppermine, NWT: Dept. of Renewable Resources, Govt. of the Northwest Territories, 1991.
  • Inuit Gallery of Vancouver. Kitikmeot Land of the Spirits. Vancouver: Inuit Gallery of Vancouver, (1991) ISBN 0-9693315-6-8
  • Kassam, K.-A. S. 2002. "Thunder on the Tundra: Inuit Qaujimajatuqangit of the Bathurst Caribou, by Natasha Thorpe, Naikak Hakongak, Sandra Eyegetok, and the Kitikmeot Elders". Arctic. 55: 395.
  • Kitikmeot Education Resource Centre. Living and Teaching in the Kitikmeot Region. [Cambridge Bay, N.W.T.]: Kitikmeot Education Resource Centre, 1984.
  • Kitikmeot Inuit Association. Central Arctic Regional Land Claims Proposal for Social, Education Self-Determination. [Cambridge Bay, N.W.T.?]: Kitikmeot Inuit Association, 1979.
  • Northwest Territories. Economic Facts, Kitikmeot Region. [Yellowknife]: N.W.T. Dept. of Economic Development & Tourism, 1989.
  • Northwest Territories. Kitikmeot Health Care. [Yellowknife]: Northwest Territories Health, 1982.
  • Sato, Riki. The Directory of Community Groups, Inuvik and Kitikmeot Regions. Inuvik, N.W.T.: NOGAP Steering Committee, 1988.
  • Todd, John. North Slave Kitikmeot Mineral Development. Yellowknife, N.W.T.: Govt. of the N.W.T.], 1993.
  • West Kitikmeot Slave Study Society. West Kitikmeot Slave study. Yellowknife: West Kitikmeot Slave Study Society, 2002.

Спољашње везе уреди

68° 55′ N 100° 45′ W / 68.917° С; 100.750° З / 68.917; -100.750 (Kitikmeot Region)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Китикмеот_(регион)&oldid=27678020”