Сан Франциско де Кито (шп. San Francisco de Quito) је главни град Еквадора у северозападној Јужној Америци. Налази се у северном делу Еквадора (види: Сателитска мапа) у долини реке Гвајљабамба на источним падинама вулкана Пичинча [1] (4.794 m), активном стратовулкану у планинама Анда. На надморској висини од 2.850 m, измереној на Тргу независности, Кито је други највиши главни град на свету. Кито је, по последњем попису 2011, имао 2.671.191 становника. Површина Кита је око 290 km².

Кито
Quito
Montaje Quito.png
Колажни приказ градских знаменитости
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава  Еквадор
Покрајина Пичинча
Становништво
Становништво
 — 2011. 2671191
 — густина 7.258,6/км2
Агломерација 4.700.000
Географске карактеристике
Координате 0°13′07″ ЈГШ; 78°30′35″ ЗГД / 0.218611° ЈГШ; 78.509722° ЗГД / -0.218611; -78.509722Координате: 0°13′07″ ЈГШ; 78°30′35″ ЗГД / 0.218611° ЈГШ; 78.509722° ЗГД / -0.218611; -78.509722
Ндм. висина 2.850 м
Површина 290 км2
Кито на мапи Еквадора
Кито
Кито
Кито на мапи Еквадора
Кито
Quito montage.png
Светска баштина Унеска
Званично име Кито
Место Pichincha Province, Quito Metro, Еквадор Уреди на Википодацима
Координате 0°13′07″ ЈГШ; 78°30′35″ ЗГД / 0.2186° ЈГШ; 78.5097° ЗГД / -0.2186; -78.5097
Површина 290 km2 (3,1×109 sq ft)
Критеријум културна: ii, iv
Референца 2.
Упис 1978. (2. седница)
Веб-сајт http://whc.unesco.org/en/list/2

Кито се налази око 35 km јужно од екватора. Споменик који означава екватор локални становници зову „средиште земље“ (la mitad del mundo). Захваљујући надморској висини и положају, клима у Киту је умерена до хладна, углавном константна током целе године, са највишом температуром од 21 °C. У Киту постоје само два годишња доба, лето (сува сезона) и зима (кишна сезона).

Кито је други по величини град у Еквадору, после Гвајакила.

Централни део града Кито је уписан 1978. године на листу Светске баштине као једно од првих места на тој листи с обзиром да је најбоље очуван и најмање измењен градски центар у Латинској Америци, а представља спој доморадачке, шпанске, италијанске, маварске и фламанске уметности.

Садржај

ГеографијаУреди

 
Кито

Пичинча је активни вулкан који се налази непосредно западно изнад Кита. Два највиша врха на овој планини-вулкану јесу Гуагуа[1] (4784 m) и Руку (4698 m). Активна калдера је Гуагуа на западној страни планине[2].

Оба врха видљива су из Кита и на њих се лако може попети. На Гуагуу се обично креће из села Лоа у околини Кита. У октобру 1999. десила се ерупција вулкана и град је био прекривен с неколико центиметара пепела. Пре тога, последње веће ерупције десиле су се 1553.[3] и 1660, кад је око 30 центиметара пепела пало на град.

Вулкан Котопакси се налази 50 km јужно од Кита.

КлимаУреди

Клима (Кито)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Количина падавина, mm (in) 74
(29,1)
114
(44,9)
127
(50)
149
(58,7)
98
(38,6)
37
(14,6)
26
(10,2)
32
(12,6)
79
(31,1)
115
(45,3)
79
(31,1)
83
(32,7)
1,113
(438,2)
[тражи се извор]

ИсторијаУреди

Археолошка истраживања су потврдила да је ово подручје било насељено још око 900. пр. н. е. Још тада је имало велику важност због стратешког положаја раскршћа неколико трговачких путева и као место интензивне трговине.

Име града је изведено од народа Киту који је насељавао ово подручје много пре шпанског освајања. Године 1533. Себастијан Беналцазар је мирно освојио свој родни град који је до тада био престоница Инка, те је 1541. године постао и престоница шпанске колоније. San Francisco de Quito је остао главни град покрајине или народа Кито до краја шпанске колонијалне владавине.

Фрањевачки ред који је први успостављен у Киту одмах је почео са изградњом самостана који је постао средиште образовања и уметности са својом школом сликарства и вајарства. Уследили су августинци, доминиканци и исусовци који су својим самостанима накнадно обликовли изглед града у барокном стилу.

Године 1822. генерал Антонио Хосе де Сукре је у Киту прогласио независност Еквадора и град је постао политичко и привредно средиште новоформиране државе.

Град је претрпео више земљотреса од којих је највећа штета настала 1797, 1859. и 1917. године.

СтановништвоУреди

Демографија
1950. 1962. 1974. 1982. 1990. 2001. 2011.
209.932 354.746 599.828 866.472 1.100.847 1.399.378 2.671.191

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Fabián Potosí C. et al, Ministerio de Educación del Ecuador: Kichwa Yachakukkunapa Shimiyuk Kamu, Runa Shimi - Mishu Shimi, Mishu Shimi - Runa Shimi. Quito (DINEIB, Ecuador) 2009. (Kichwa-Spanish dictionary)
  2. ^ El Volcanismo en el Ecuador, Hall, Minard; Sección Nacional del Ecuador, (1977). стр. 120 (на језику: шпански)
  3. ^ Climate & Weather, Kington, J. Collins, London, 2010.

Спољашње везеУреди