Сан Франциско де Кито (шп. San Francisco de Quito) је главни град Еквадора у северозападној Јужној Америци.[2] Налази се у северном делу Еквадора (види: Сателитска мапа) у долини реке Гвајљабамба на источним падинама вулкана Пичинча [1] (4.794 m), активном стратовулкану у планинама Анда. На надморској висини од 2.850 m, измереној на Тргу независности, Кито је други највиши главни град на свету. Кито је, по последњем попису 2019, имао 1.978.376 становника. Површина Кита је око 290 km².

Кито[1]
Quito
Montaje Quito.png
Колажни приказ градских знаменитости
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Еквадор
ПокрајинаПичинча
Становништво
Становништво
 — 2019.1.978.376
 — густина6.821,99 ст./km2
Агломерација2.700.000
Географске карактеристике
Координате0°13′07″ ЈГШ; 78°30′35″ ЗГД / 0.218611° ЈГШ; 78.509722° ЗГД / -0.218611; -78.509722Координате: 0°13′07″ ЈГШ; 78°30′35″ ЗГД / 0.218611° ЈГШ; 78.509722° ЗГД / -0.218611; -78.509722
Апс. висина2.850 m
Површина290 km2
Кито[1] на мапи Еквадора
Кито[1]
Кито[1]
Кито[1] на мапи Еквадора
Кито
Quito.jpg
Светска баштина Унеска
Званично имеКито
МестоQuito Metro, Еквадор Уреди на Википодацима
Координате0°12′ ЈГШ; 78°30′ ЗГД / 0.2° ЈГШ; 78.5° ЗГД / -0.2; -78.5
Површина37.239 km2 (4,0084×1011 sq ft)
Критеријумкултурна: ii, iv
Референца2.
Упис1978. (2. седница)
Веб-сајтhttp://whc.unesco.org/en/list/2

Кито се налази око 35 km јужно од екватора. Споменик који означава екватор локални становници зову „средиште земље“ (la mitad del mundo). Захваљујући надморској висини и положају, клима у Киту је умерена до хладна, углавном константна током целе године, са највишом температуром од 21 °C. У Киту постоје само два годишња доба, лето (сува сезона) и зима (кишна сезона).

Кито је други по величини град у Еквадору, после Гвајакила.

Централни део града Кито је уписан 1978. године на листу Светске баштине као једно од првих места на тој листи с обзиром да је најбоље очуван и најмање измењен градски центар у Латинској Америци, а представља спој доморадачке, шпанске, италијанске, маварске и фламанске уметности.

ГеографијаУреди

 
Кито

Пичинча је активни вулкан који се налази непосредно западно изнад Кита. Два највиша врха на овој планини-вулкану јесу Гуагуа[3] (4784 m) и Руку (4698 m). Активна калдера је Гуагуа на западној страни планине[4].

Оба врха видљива су из Кита и на њих се лако може попети. На Гуагуу се обично креће из села Лоа у околини Кита. У октобру 1999. десила се ерупција вулкана и град је био прекривен с неколико центиметара пепела. Пре тога, последње веће ерупције десиле су се 1553.[5] и 1660, кад је око 30 cm пепела пало на град.

Вулкан Котопакси се налази 50 km јужно од Кита.

КлимаУреди

Јужни део Кита има суптропску висоравнску климу (Кепенова класификација климата Cfb), док северни део има медитеранску климу са топлим летњим периодом (Кепенова класификација климата Csb). Због надморске висине и положаја на екватору, Кито има прилично константну хладну климу. Просечна поподневна максимална температура је 21,4 °C (70,5 °F), а средња ноћна минимална температура 9,8 °C (49,6 °F).[6] Средња годишња температура је 15,6 °C (60,1 °F).[7] Град има само две сезоне: суву и влажну. Сушна сезона, од јуна до септембра (4 месеца), назива се летом; влажна сезона, од октобра до маја (8 месеци), назива се зимом. Годишња количина падавина, зависно од локације, износи око 1.000 mm (39 in).

Због своје надморске висине, Кито прима неке од највећих нивоа соларне радијације на свету, понекад достижући УВ индекс од 24 до соларног поднева.[8][9]

Чињеница да Кито лежи готово на екватору значи да су системи високог притиска изузетно ретки. Притисак је стабилан, тако да су системи веома ниског притиска такође ретки. Од 1. јула 2010. до 30. јуна 2011. најнижи забележени притисак био је 998,2 hPa (29,48 inHg), а највиши 1.015,2 hPa (29,98 inHg). Упркос одсуству високог притиска, Кито још увек може да осети устаљене временске прилике. Генерално, највиши притисак је око поноћи, а најнижи усред поподнева.[10]

Клима Кита
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 33,0
(91,4)
28,6
(83,5)
32,0
(89,6)
25,6
(78,1)
30,4
(86,7)
29,0
(84,2)
31,0
(87,8)
27,0
(80,6)
29,0
(84,2)
27,0
(80,6)
29,3
(84,7)
29,0
(84,2)
33,0
(91,4)
Максимум, °C (°F) 21,2
(70,2)
21,0
(69,8)
20,8
(69,4)
20,9
(69,6)
21,0
(69,8)
21,1
(70)
21,5
(70,7)
22,2
(72)
22,3
(72,1)
21,8
(71,2)
21,3
(70,3)
21,3
(70,3)
21,4
(70,5)
Просек, °C (°F) 15,5
(59,9)
15,6
(60,1)
15,5
(59,9)
15,6
(60,1)
15,6
(60,1)
15,5
(59,9)
15,5
(59,9)
15,9
(60,6)
15,9
(60,6)
15,7
(60,3)
15,5
(59,9)
15,5
(59,9)
15,6
(60,1)
Минимум, °C (°F) 9,8
(49,6)
10,1
(50,2)
10,1
(50,2)
10,2
(50,4)
10,1
(50,2)
9,8
(49,6)
9,4
(48,9)
9,6
(49,3)
9,4
(48,9)
9,5
(49,1)
9,6
(49,3)
9,7
(49,5)
9,8
(49,6)
Апсолутни минимум, °C (°F) 3,0
(37,4)
4,7
(40,5)
5,1
(41,2)
5,3
(41,5)
2,5
(36,5)
3,0
(37,4)
3,0
(37,4)
2,2
(36)
3,4
(38,1)
4,2
(39,6)
2,5
(36,5)
2,5
(36,5)
2,2
(36)
Количина падавина, mm (in) 82,5
(3,248)
111,0
(4,37)
146,6
(5,772)
171,2
(6,74)
105,5
(4,154)
39,5
(1,555)
21,5
(0,846)
27,7
(1,091)
68,9
(2,713)
114,9
(4,524)
108,5
(4,272)
100,4
(3,953)
1.098,2
(43,236)
Дани са падавинама (≥ 1.0 mm) 10 11 15 15 13 7 5 5 11 14 11 11 128
Сунчани сати — месечни просек 197 140 122 136 164 189 249 256 196 177 197 215 2.238
Извор #1: World Meteorological Organization,[11] (precipitation data),[12]
Извор #2: NOAA[13][14] Вуду скајс (записи),[15] Дански метереолошки институт (сунчаност и релатвна влажност)[16]
Климатски подаци за Кито
Месец Јан Феб Мар Апр Мај Јун Јул Авг Сеп Окт Нов Дец Година
Дневни просек светлих сати 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0 12,0
Просечни UV индекс 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11+ 11
Извор: Временски атлас[17]

ИсторијаУреди

Археолошка истраживања су потврдила да је ово подручје било насељено још око 900. пр. н. е. Још тада је имало велику важност због стратешког положаја раскршћа неколико трговачких путева и као место интензивне трговине.

Име града је изведено од народа Киту који је насељавао ово подручје много пре шпанског освајања. Године 1533. Себастијан Беналцазар је мирно освојио свој родни град који је до тада био престоница Инка, те је 1541. године постао и престоница шпанске колоније. San Francisco de Quito је остао главни град покрајине или народа Кито до краја шпанске колонијалне владавине.

Фрањевачки ред који је први успостављен у Киту одмах је почео са изградњом самостана који је постао средиште образовања и уметности са својом школом сликарства и вајарства. Уследили су августинци, доминиканци и исусовци који су својим самостанима накнадно обликовли изглед града у барокном стилу.

Године 1822. генерал Антонио Хосе де Сукре је у Киту прогласио независност Еквадора и град је постао политичко и привредно средиште новоформиране државе.

Град је претрпео више земљотреса од којих је највећа штета настала 1797, 1859. и 1917. године.

СтановништвоУреди

Демографија
1950.1962.1974.1982.1990.2001.2010.2019.
209.932354.746599.828866.4721.100.8471.399.3781.607.7341.978.376

ПривредаУреди

СаобраћајУреди

Партнерски градовиУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Ecuador”, Encyclopædia Britannica, 9th ed., Vol. VII, New York: Charles Scribner's Sons, 1878, стр. 649 .
  2. ^ „Quito se convirtió en la ciudad más poblada del Ecuador con más de 2,7 millones de habitantes en el 2018”. Grupo El Comercio. Приступљено 14. 11. 2019. 
  3. ^ Fabián Potosí C. et al, Ministerio de Educación del Ecuador: Kichwa Yachakukkunapa Shimiyuk Kamu, Runa Shimi - Mishu Shimi, Mishu Shimi - Runa Shimi. Quito (DINEIB, Ecuador) 2009. (Kichwa-Spanish dictionary)
  4. ^ El Volcanismo en el Ecuador, Hall, Minard; Sección Nacional del Ecuador, (1977). стр. 120 (језик: шпански)
  5. ^ Climate & Weather, Kington, J. Collins, London, 2010.
  6. ^ „Weather”. Sitio Oficial Turístico de Quito. Архивирано из оригинала на датум 19. 7. 2011. Приступљено 2. 8. 2008. 
  7. ^ „Average weather for Quito”. The Weather Channel. Приступљено 2. 8. 2008. 
  8. ^ „Radiación UV nociva en Guayaquil y Quito”. www.eluniverso.com. El gran Guayaquil. Приступљено 29. 9. 2014. 
  9. ^ „Alertan sobre rayos UV en Quito”. www.metroecuador.com. Metro Ecuador. Архивирано из оригинала на датум 6. 10. 2014. Приступљено 29. 9. 2014. 
  10. ^ „Yanahuaico Weather – Personal Weather Station: IPICHINC3 by Wunderground.com – Weather Underground”. wunderground.com. 
  11. ^ „World Weather Information Service – Guayaquil”. Met Office. Приступљено 16. 1. 2016. 
  12. ^ „World Weather Information Service – Quito”. World Meteorological Organization. Приступљено 2. 3. 2013. 
  13. ^ „WMO Normals – Guayaquil”. NOAA. Приступљено 16. 1. 2016. 
  14. ^ „Quito Mariscal Sucre”. World Weather Records 9th Series 1991–2000. NOAA. Приступљено 2. 3. 2013. 
  15. ^ „Quito Monthly Temperature weather history”. Voodoo Skies. Приступљено 21. 11. 2014. 
  16. ^ Cappelen, John; Jensen, Jens. „Ecudaor – Quito” (PDF). Climate Data for Selected Stations (1931–1960) (на језику: Danish). Danish Meteorological Institute. стр. 81. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 16. 1. 2013. Приступљено 2. 3. 2013. 
  17. ^ „Quito, Ecuador - Monthly weather forecast and Climate data”. Weather Atlas. Приступљено 25. 1. 2019. 

Спољашње везеУреди