Кичмени нерви
Кичмени нерви (лат. nervi spinales) су део периферног нервног система кога сачињавају нерви који полазе са кичмене мождине. Код човека их има 31 пар и полазе са кичмене мождине помоћу два корена:[1][2][3] [4]
- предњи корен (radix anterior), полази са предњих рогова сиве масе кичмене мождине; углавном садржи моторна нервна влакна за мишиће удова и трупа
- задњи корен' (radix posterior), полази са задњих рогова кичмене мождине; граде га сензитивна нервна влакна која улазе у кичмену мождину; њему је придодат сензитивни кичмени нервни чвор (ganglion spinale).
Гране кичмених нераваУреди
По изласку из кичмене мождине корени се спајају и награде кичмени нерв. Део кичмене мождине са кога полази један пар нерава назива се сегмент. Нерв излази кроз међупршљенски отвор и грана се на 4 гране:
- предња или моторна грана (ramus anterior)
- задња или сензитивна грана (ramus posterior)
- можданична грана (ramus meningeus)
- спојничка грана (ramus communicans albus), која представља спојницу са симпатичким стаблом.
ПлексусиУреди
По изласку из кићмене мождине, нерви формирају сплетове (plexus) од који полазе нерви за поједине делове тела.
Вратни сплет (plexus cervicalis)Уреди
Граде га предње гране прва четири кичмена нерва. Од њега полазе две врсте грана:
- сензитивне за кожу врата, уха, рамена и горњег дела грудног коша;
- моторне које инервишу мишиће врата и дијафрагму.
Рамени сплет (plexus brachialis)Уреди
Рамени сплет граде предње гране од 5. до 8. нерва и први грудни нерв. Од њега полазе три примарна нервна снопа од који полазе нерви за кожу и мишиће рамена и руку.
Међуребарни нерви (nervi intercostales)Уреди
У пределу грудног коша се не формирају сплетови већ од грана спиналних нерава настају међуребарни нерви. У сваки међуребарни простор улази по један нерв.
Слабински сплет (plexus lumbalis)Уреди
Граде га од 1-4. слабинског нерва. Његове најважније гране су:
- бутни нерв (n. femoris) који инервише предње мишиће и кожу предње стране бута;
- запорни нерв (n. obturatorius) који инервише унутрашње мишиће бута и кожу унутрашње стране бута.
Крсни сплет (plexus sacralis)Уреди
Граде 4. и 5. слабински и 1, 2. и 3. крсни нерви. Његове најважније гране су:
- бочне гране које инервишу седалне мишиће;
- велики седални нерв (n. ischiadicus) који инервише задње мишиће бута и грана се на лишњачки и голењачки нерв.
Стидни сплет (plexus pudendus)Уреди
Предње гране 3, 4. и 5. крсног нерва граде овај сплет. Завршна грана је стидни нерв, који инервише мишиће међице и кожу спољашњих полних органа.
Тртични сплет (plexus coccygeus)Уреди
Представља у ствари сојницу предње гране петог крсног и тртичног нерва. Оживчава кожу чмара.
ГалеријаУреди
Део кичмене мождине приказује десну бочну страну. Дура је отворена да би се видели корени живаца
Распоред кожних живаца: Вентрлни аспект
Распоред кожних живаца: Дорзални аспект
Кичмена мождина са тврдим омотачем, на излазу нерва
Кичмена мождина са предњим I задњим коријенима кичмених нерава
Дуги приказ кичмене мождине
Пројекција кичмене мождине у нерве (моторни – црвено; сензорни – плаво)
Пројекција кичмене мождине у нерве (моторни – црвено; сензорни – плаво), плави сензор).
- Слике дисекција
Мозак: доњи аспект, дубока дисекција
Мозак: доњи аспект, дубока дисекција.
Спинални нерви: Кичмена мождина и њен канал #дубока дисекција#
РеференцеУреди
- ^ Berberović Љ., Хаџиселимовић Р., Диздравић И. : Медицинска антропологија. Светлост, Сарајево. 1987. ISBN 978-86-01-00364-4.
- ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. : Биологија 2. Светлост, Сарајево. 2000. ISBN 978-9958-10-222-6.
- ^ Хаџиселимовић Р., Маслић Е. : Основи етологије – Биологија понашања животиња и људи. Сарајево, Сарајево. 1999. ISBN 978-9958-21-091-4.
- ^ Софраџија A., Шољан Д., Хаџиселимовић Р. : Биологија 1, Светлост, Сарајево. 2003. ISBN 978-9958-10-592-0.
ЛитератураУреди
- Ћурчић, Б: Развиће животиња, Научна књига, Београд, 1990.
- Хале. В, Г, Моргам, Ј, П: Школска енциклопедија биологије, Књига-комерц, Београд
- Калезић, М: Основи морфологије кичмењака, ЗУНС, београд, 2001
- Маричек, Магдалена, Ћурчић, Б, Радовић, И: Специјална зоологија. научна књига, Београд, 1986
- Милин Ј. и сарадници: Ембриологија, Универзитет у Новом Саду, 1997.
- Пантић, В:Биологија ћелије, Универзитет у Београду, Београд, 1997.
- Пантић, В: Ембриологија, Научна књига, београд, 1989.
- Поповић С: Ембриологија човека, Дечије новине, Београд, 1990.
- Трпинац, Д: Хистологија, Кућа штампе, Београд, 2001.
- Шербан, М, Нада: Покретне и непокретне ћелије - увод у хистологију, Савремена администрација, Београд, 1995
