Кијево (општина)

општина у Хрватској

Кијево је насељено место и седиште општине у североисточном делу Шибенско-книнске жупаније, Република Хрватска.

Кијево
Crkva sv. Mihovila,prednji pogled ,Kijevo1.jpg
Римокатоличка црква „Св. Миховил“
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Хрватска
ЖупанијаШибенско-книнска
ОпштинаКијево (општина)
Становништво
 — (2011)Пад 417
Географске карактеристике
Координате43°58′44″ СГШ; 16°21′25″ ИГД / 43.978871981979275° СГШ; 16.356973085330057° ИГД / 43.978871981979275; 16.356973085330057Координате: 43°58′44″ СГШ; 16°21′25″ ИГД / 43.978871981979275° СГШ; 16.356973085330057° ИГД / 43.978871981979275; 16.356973085330057
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина473 м
Кијево на мапи Хрватске
Кијево
Кијево
Кијево на мапи Хрватске
Кијево на мапи Шибенско-книнске жупаније
Кијево
Кијево
Кијево на мапи Шибенско-книнске жупаније
Остали подаци
Поштански број22310 Кијево
Позивни број+385 22

Географски положајУреди

Општина је смештена између Книна на северу и западу и општине Цивљане на југу и истоку. Налази се у плодној равници између планине Динаре и Малог Козјака. На северу су Сива брда, Полачка висораван и извор Крчић, а на југу Коловрат и извор Цетине.

Физичко-географске одликеУреди

У општини се налази највиши врх Републике ХрватскеКијевска Динара (1.831 m). Динара је планински масив дужине 20 и ширине око 10 km, пружа се правцем северозападјугоисток. Име је, највероватније, добила по илирском племену Диндари. Она је уједно и развође између река Крке и Цетине. Река Цетина је окосница овог дела Далмације. Извире из неколико јаких крашких врела (Главаш, Котлука, Врањеш, Неле...)

КлимаУреди

Кијево карактерише мешање континенталне и медитеранске климе. Лета су сува и топла, а зиме хладне и влажне Најчешће дувају бура и југо.

Друштвено-географске одликеУреди

ИсторијаУреди

На тлу данашњег Кијева било је седиште илирске општине с десне стране Цетине. Од VI века ове просторе насељавају Словени. Под именом Киј се први пут спомиње 1315. године. Киј је стара реч за маљ или чекић. Током рата у бившој Југославији (1991—1995), Кијево је било у саставу Републике Српске Крајине, након агресије на РСК тј. војне операције Олуја, место је реинтегрисано у уставно-правни поредак Републике Хрватске.

ПривредаУреди

Становништво се бави ловом, риболовом, пољопривредом и сточарством. У општини постоји и једна грађевинска фирма.

Површина и становништвоУреди

Површина општине је 74,3 km2 и седиште је у истоименом месту. Према попису из 2001. године овде је живело 533 становника у једном насељу. Хрвати чине апсолутну већину (100%).

На попису становништва 2011. године, општина, односно насељено место Кијево је имало 417 становника.[1]

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кијево је имало 1.261 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
1.256 99,60 %
Срби
  
2 0,15 %
Италијани
  
1 0,07 %
остали
  
1 0,07 %
непознато
  
1 0,07 %
укупно: 1.261

Попис 2011.Уреди

На попису становништва 2011. године, Кијево је имао 417 становника, следећег националног састава:

Попис 2011.‍
Хрвати
  
417 100,00 %
укупно: 417

РеференцеУреди

  1. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 21. 4. 2013. 

ЛитератураУреди

  • 1. Јурић, Иван, Далмација — Јужна Хрватска: повијест, култура, умјетност, природне лепоте, туризам,(1998.), Туристичка наклада, Загреб
  • 2. Матковић, Хрвоје, Шибенско-книнска жупанија, (2002.), Знање, Загреб

Спољашње везеУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9.