Клајпеда

(преусмерено са Клаипеда)

Клајпеда (литв. Klaipėda, нем. Memel, рус. Клайпеда, пољ. Kłajpeda) је трећи град по величини у Литванији, смештен у њеном западном делу. Град је управно средиште истоименог Клајпеда округа.

Клајпеда
литв. Klaipėda
Центар Клајпеде
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Литванија
ОкругОкруг Клајпеда
Општина{{{општина}}}
Становништво
Становништво
 — 187.442 (2.005)
Географске карактеристике
Координате55° 42′ 00″ С; 21° 08′ 00″ И / 55.7° С; 21.133333° И / 55.7; 21.133333
Површина98,35 (шири део града 1.938,5) km2
Клајпеда на карти Литваније
Клајпеда
Клајпеда
Клајпеда на карти Литваније
Веб-сајт
Званична презентација града

Клајпеда је и једина велика лука Литваније, смештена на обалама Балтичког мора. Лука Клајпеда данас повезује Литванију са Шведском, Данском и Немачком. Поред града се налазе популарна одмаралишта Неринга и Паланга.

Порекло назива уреди

Древни, немачки назив града је Мемел, који изведен од назива тевтонског замка на месту данашњег града, Мемелбурга. Сматра се да је назив куронијског порекла. Дати назив као службени назив града био од 1252—1923. и од 1939—1945..

Литвански облик Клајпеда се користи у литванским изворима од 15. века. Као једини у званичној употреби од 1945. године.

Географија уреди

Клајпеда је смештена у западном делу Литваније. Од главног града Вилњуса град је удаљен 310 км западно, а од Каунаса, другог по величини града у држави, 215 км западно.

Рељеф: Град Клајпеда се налази у југоисточном делу Балтичког мора. Град се образовао у равничарском, некад мочварном подручју, на северном крају Курског залива, који је одељен Курском превлаком од главнине мора. Стратешки, Клајпеда је постављена на улазу у залив, па се из ње надзире велики део овог дела Балтика.

Клима: У Каунасу влада континентална клима.

Воде: Клајпеда је смештена на Балтичком мору. Град је велика лука, а северно од града пружа се „литванска ривијера“ (Паланга, Неринга).

Историја уреди

 
Лука Клајпеда
 
Стара разгледница Клајпеде
 
Пешачка улица у старом језгру Клајпеде

Кроз скоро целу историју Клајпеда је била део Пруске, Немачке и Литваније. Архитектура у граду је слична грађевинама у Енглеској, Данској и Немачкој.

Област су у 7. веку населила балтичка племена. Тевтонски витезови су подигли замак Мемелбург на том месту 1252. године. У следећем раздобљу око града се образовало градско насеље Мемел, настањено Немцима, док је окружење остало литванско. Између два народа је често долази до сукоба. 1379. године град су преузели литвански кнежеви. На крају, 1422. године споразумно је одређена граница између тевтонског Мемела и литванског залеђа, која се одржала следећих 500 година.

У 16. веку, становништво Мемела је прихватило лутеранство. Градско становништво било је познато по обради дрвета. У следећем раздобљу град је доживео привредни и културни процват, прекинут Тридесетогодишњим ратом у 17. веку. Град је 1773. године постао део Источне Пруске. Међутим, крајем 19. века град почиње заостајати као најсевернији и најисточнији град у тадашњој Немачкој царевини. Град је и даље задржао изразити немачки карактер.

После Првог светског рата област Мемела је стављена под међународну управу. Новооснована Литванија је 1923. године заузела целу област и званично је прикључила себи следеће године. Град добија двојни назив Мемел - Клајпеда. У овим годинама долази до непријатељства Немаца и Литванаца у области Мемела. Све ово је завршено ултиматумом Рибентропа Литванији 1939. године, којом је област Мемела враћена Немачкој. Међутим, већ 1945. године СССР је заузео Мемел, сада Клајпеду. У то време су матични Немци исељени у матицу, а у град су се доселили Литванци и други народи из Совјетског Савеза (углавном Руси и Белоруси). После стицања независности, Клајпеда је постала трећи по величини град и највећа лука Литваније, али је град претрпео суноврат привреде и осипање становништва.

Становништво уреди

Популација (ист.): Клајпеда
Година
Становништво

Данас је Клајпеда трећи по величини град Литваније и има 187.442 (2005. г.), док је пре имао 207.100 (1992. г.).

Етнички састав: Током 20. века дошло је до знатних промена у етничкој слици града. Док су на његовом почетку Немци били претежно становништво, данас су то народи бившег Совјетског Савеза са литванском већином:

Галерија уреди

Познате личности уреди

Партнерски градови уреди

Референце уреди

Становништво уреди

Спољашње везе уреди