Клање (секотина врата)

Клање, секотина врата (лат. vulnus scissum colli, vulnus seccatum colli), је самоубилачка, убилачка или задесна секотина врата (врста ране) настала дејством оштрице (сечива) механичког оруђа-оружја (нож, жилет, поломљено стакло, итд), која доводи до растављања ткива врата, и најчешће завршава смртним исходом.

Клање (секотина врата)
Love will tear us apart (82519095).jpg
Класификација и спољашњи ресурси
СпецијалностСудска медицина
МКБ-10T14.0-T14.1
МКБ-9-CM872-893

ЕтиологијаУреди

Клања (секотине врата), по пореклу су најчешће;

ЕпидемиологијаУреди

На основу бројних истраживања, сваке године у свету између десет и двадесет милиона људи покуша самоубиство, а милион особа успе у тој намери.

У Србији се сваке године убије 1.500 особа, и по броју самоубистава налази се на 13. месту на свету. Пролеће је, у психијатријском календару, означено као годишње доба са повећаним бројем самоубистава, а понедељак као најкритичнији дан у недељи.[1]

Клиничка сликаУреди

Локализација

Самоубилачке секотине врата, су најчешће локализоване у горњој трећини врата између тиреоидне хрскавице и језичне кости, ређе су на гркљану и душнику.

Правац простирања секотине
  • код дешњака-већи део секотине је на левој страни врата и простире се са лева-удесно и одозго надоле (косо),
  • код левака- локализација секотине и правац простирања је обрнут.
Дубина секотине

Дубина секотине може бити различита, тако да је почетак секотине је дубљи, а завршетак плићи.

Крварење

Клање прати обилно крварење, а крв се слива углавном одозго надоле и преко предње стране врата и грудног коша.

Пробни резови

Паралелне секотине или засеци дуж ивица главне секотине су „пробни резови“. Они се углавном налазе уз главну секотину, или су у њеној непосредној близни, али могу бити и удаљени од главне секотине.

Самоубилачко клањеУреди

Самоубилачко клање има следеће карактеристике;

  • „Пробни резови“, налазе се уз главну секотину, или су у њеној непосредној близни, али могу бити и удаљени од главне секотине
  • Истовремени налаз секотина на рукама, са више сигурности указује на самоубиство.
  • Окрвављеност коже шака, не искључују убиство, али не доказују и самоубиство, јер шаке могу остати неокрвављене, ако је превлачење ножа-сечива извршено нагло.
  • Присуство алкохола, дроге и седатива у крви.

Убилачко клањеУреди

  • Секотине су претежно на десној страни врата, попречно су положене или косе.
  • Правац простирања.Разликује се од самоубилачких, јер се секотина простире слева надесно и одоздо-навише.
  • Дубина секотине је већа.
  • Најчешће је засечен или пресечен кичмени стуб.
  • Сливање крви, жртве је према позади и иза врата, по кожи леђа (јер убица најчешће делује позади жртве)
  • Налаз на лицу, носу, а посебно на дланеној страни прстију и кожи длана, у виду секотина, последица је пружања отпора жртве.
  • Засеченост, крагне или кравате.

Види јошУреди

ИзвориУреди

ЛитератураУреди

  • Ћерамилац А. Општа и специјална патологија механичке трауме. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства, 1986.
  • Миловановић М. Судска медицина. Београд - Загреб: Медицинска књига, 1979
 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).