Климент Трајковски

Климент Трајковски (световно Никола Трајковски; Битољ, Османско царство, 3. август 1912Битољ, СФРЈ, 18. јун 1979) је био преспанско-битољски епископ од 1959. до 1967. године, а потом јерарх расколничке Македонске православне цркве.

Климент (Трајковски)
Основни подаци
Помјесна цркваСрпска православна црква
Архиепископијааутономна Македонска православна црква
Чинепископ
Титулаепископ преспанско-битољски
СједиштеБитољ
Посљедња епархијаПреспанско-битољска епархија
Године службе19591967.
ПретходникПлатон (Јовановић)
Насљедник-
Лични подаци
Световно имеНикола Трајковски
Датум рођења(1912-08-03)3. август 1912.
Мјесто рођењаБитољ
Османско царство
Датум смрти18. јун 1979.(1979-06-18) (66 год.)
Мјесто смртиБитољ
СФРЈ

БиографијаУреди

Никола Трајковски је рођен 3. августа 1912. године у Битољу, где је завршио и основно образовање.[1] Затим је студирао право на Београдском и Софијском универзитету. Потом је био наставник у Битољској гимназји, затим је радио у битољском Историјском архиву, а након тога и у битољском суду.[2]

Након Другог светског рата укључио се у покрет за стварање "Македонске православне цркве", поставши један он истакнутих аутокефалиста. Иако је био световњак, предлаган је за епископа од стране "Иницијативног одбора" у Скопљу.[3] Тек када је постало извесно да ће ови напори уродити плодом, замонашио се 1958. године у манастиру Побожје код Скопља. Потом је на брзину рукоположен за јерођакона и јеромонаха, а затим произведен за архимандрита у храму Светог Димитрија у Битољу. Његов избор за архијереја био је плод притисака које је на Српску православну цркву вршио тадашњи комунистички режим у Југославији. У пролеће 1959. године, Свети архијерејски сабор СПЦ је озваничио његов изабор за епископа преспанско-битољског.[4]. Хиротонисан је 19. јуна 1959. године у скопском храму Свети Мина од стране српског патријарха Германа Ђорића и скопског митрополита Доситеја Стојковића, уз саслужење још тројице српских епископа.[5]

Непосредно по ступању на дужност преспанско-битољског епископа, заједно са митрополитом Доситејем Стојковићем је 26. јула 1959. године у Штипу извршио хиротонију архимандрита Наума Димовског за новог епископа злетовско-струмичког, након чега је створен и трочлани архиерејски синод аутономне Православне цркве у НР Македонији.[6] Учествовао је 1967. године у неканонском проглашењу аутокефалности Македонске православне цркве и од тада се налазио у расколу са Православном црквом. Заједно са осталим виновницима раскола, стављен је под црквени суд.[7]

Када је 1974. године извршена арондација епархија МПЦ, његовој Преспанско-битољској епархији је дат назив "Охридско-битољска епархија" који је претходно носила канонска епархија СПЦ. Након подуже болести, умро је 18. јуна 1979. године у Битољу.[6]

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Белчовски 1990, стр. 140.
  2. ^ Илиевски 1972, стр. 140.
  3. ^ Димевски 1989, стр. 1052, 1062, 1065.
  4. ^ Пузовић 1999, стр. 167.
  5. ^ „Климент (митрополит)”. Архивирано из оригинала на датум 09. 05. 2016. Приступљено 19. 08. 2016. 
  6. ^ а б Значајни личности за Битола. Битола: НУУБ „Св. Климент Охридски“. стр. 92. 
  7. ^ Пузовић 1999, стр. 167-171.

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди