Клицоноша, је особа или животиња која након прележане заразне болести (нпр. стафилококне инфекције) у свом организму носи и даље патогене клице, па је стални (потенцијални) извор заразе, за своју околину. Клицоноша заразу најчешће преноси капљичним путем, затим директним или индиректним контактоми преко вектора заразних болести.

Облици клицоноштва уреди

Клицоноше могу бити: здраве клицоноше, активне клицоноше, клицоноше у инкубацији (латентно болесне особе), клицоноше реконвалесценти.

Активне клицоноше уреди

Активне клицоноше, или пацијенти који немају симптоме болести, могу бити:

  • особе које су прележале заразне болести
  • особе које раде са животним намирницама
  • особе које раде са водом
  • особе које раде са малом и школском децом (јаслице, вртићи, школе)
  • здравствени радници и друго особље које ради са пацијентима.[1]

Клицоноше према дужини трајања клицоноштва уреди

Према дужини трајања клицоноштва, потенцијални клицоноша као извор заразе или отпуштања микроорганизма у околину може бити;

  • Акутни или пролазни клицоноша (заражени: стафилококом, стрептококом, менингококом, шигелом и салмонелама у ужем смислу). Клицоноштво код ових особа траје неколико дана до неколико недеља. Акутно клицоноштво открива се брисом носа и ждрела најкасније 5 дана након утврђивања симптома; преглед се наставља док се не добију два узастопна негативна налаза.
  • Хронични клицоноша (заражен: тифусном салмонелом, трбушним тифусом или паратифусом, вирусном жутицом типа Б или АИДС). Клицоноштво код ових особа траје више месеци или година. Хронично клицоноштво започиње годину дана након оздрављења од заразне болести и често траје доживотно.
  • Повремени клицоноша

Епидемиологија уреди

Статистички подаци из литературе наводе да је у просеку свака десета особа потенцијални клицоноша (а да она сама то не зна).[2]

У брисевима радника (клицоноша) који професионално раде са храном најчешће се изолују стафилококе, ешерихија коли, али понекад и паразити, попут глиста. Због тога се нпр. само у Београду свакога месеца, због неисправних брисева, пошаље на привремено лечење између 200 и 300 радника клицоноша запослених у градским пекарама, ресторанима, ћевабџиницама, сендвичарама.

Путеви преношења заразе са клицоноше на здраву особу уреди

Клицоноша заразу преноси

  • капљичним путем (преко капљица током искашљавања, кијања, говора или пољупца клицоноша ситним капљицама или аеросолом преноси заразу на здраву особу на растојању до 1 метра)
  • директним контактом ( рукама током руковања, полним односом, излучевинама као што су измет, мокраћа, крв, испљувак, угризом човека или бесне животиње)
  • индиректним контактом (преко разних предмета као што су играчке, прибор за јело и пиће, медицинских инструмената у медицини и стоматологији.)
  • преко вектора (инсекти, крпељи, гриње, буве).
  • преко постељице (плаценте) (у трудноћи са мајке на плод)

Мере превенције уреди

У циљу спречавања даљег ширења заразних болести кнтрола на клицоноштво спроводи се првенствено:

  • Код свих особа пре ступања у радни однос
  • Код особа које раде са храном и водом сваких шест месеци
  • Код осталих особа као што су нпр здравствени радници, сваке године
  • Код деце пре поласка у школу или вртић, као и након прележаних заразних болести.
  • Код особа које долазе из ендемичних подручја (где има забележених случајева оболелих од маларија, колера и других болести) на граничним прелазима.
  • По завршеном лечењу болесника оболелих од заразних болести.
Контрола болесника на клицоноштво након завршеног лечења појединих заразних болести

1. Контрола клицоноша након прележаног тифуса и паратифуса спроводи се:

  • Седам дана након престанка лечења (први преглед)
  • Затим у размацима ме мањим од 24 часа
  • Затим једном месечно док три узастопна налаза столице и мокраће не буду негативна. Тада се особа проглашава за хроничног клицоноша.
  • Контрола се надаље спроводи сваких 6 месеци. Да би се таква особа прогласила негативном на клицоноштво потребно је да 6 узастопних налаза столице и мокраће буду негативни, а у задњем налазу у жучи убразмазила узетим не краћим од месец дана.

2. Контрола клицоноша након прележане дизентерије и тровање храном

  • Након престанка симптома, три дана се узастопно прегледава столица на клицоноштво
  • Ако је налаз и даље позитиван након 14 поново се прегледава столица и тако свака три месеца до два узастопна негативна налаза.

НАПОМЕНА: За време клицоноштва такве особе не смеју радити у: производњи и дистрибуцији животних намирница, са водом, у јаслицама, вртићима, школама и здравственим установама.

Клицоноштво према Међународној класификацији болести (МКБ-10) уреди

  • З22 - Kлицоноша заразних болести
  • З22.0 - Клицоноше трбушног тифуса
  • З22.1 - Клицоноша других цревних заразних болести
  • З22.2 - Клицоноша дифтерије
  • З22.3 - Клицоноша других означених бактеријских болести
  • З22.4 - Клицоноша узрочника који се претежно преносе полним путем
  • З22.5 - Клицоноша хепатитиса узрокованог вирусом
  • З22.6 - Клицоноша хуманог Т-лимфотропног вируса тип 1 (ХТЛВ-1)
  • З22.8 - Клицоноша других заразних болести
  • З22.9 - Клицоноша заразне болести, неозначене

Извори уреди

  1. ^ Andrus JK, Ostroff SM, Kobayashi JM, Horan JM, Fleming DW. Patient-care directives and infection control: the potential conflict of interest during epidemics in long-term care facilities. Am J Prev Med 1992;8:203-6.
  2. ^ Defez C, Fabbro-Peray P, Cazaban M, Boudemaghe T, Sotto A, Daures JP. Additional direct medical costs of nosocomial infections: an estimation from a cohort of patients in a French university hospital. J Hosp Infect 2008;68:130-6.

Спољашње везе уреди