Кличевачки идол

Представља фигуру паганског божанства из бронзаног доба, израђену од црне глине, пронађену у селу Кличевац 1881. године.

Кличевачки идол представља фигуру паганског божанства из бронзаног доба, израђену од црне глине, пронађену у селу Кличевац поред Пожаревца, 1881. године.[1]

Кличевачки идол
Копија Кличевачког идола (Народни музеј).
Копија Кличевачког идола (Народни музеј).
Врста Паганско божанство
Величина висина 34цм и ширина 17цм
Материјал Црна глина
Период Бронзано доба
Култура Дубовачко-жутобрдска група
Место открића Кличевац,
Координате 44° 45′ 06″ СГШ; 21° 17′ 07″ ИГД / 44.751666° СГШ; 21.285166° ИГД / 44.751666; 21.285166
Датум открића 1881
Тренутна локација Народни музеј, Београд

Опис артефактаУреди

 
Кличевачки идол
на грбу града Пожаревца

Кличевачки идол представља женску фигуру црне боје, израђену од иловаче. Висока је 34цм а 17цм широка. Приказује женску фигуру у карактеристичној ношњи са пљоснатом капом на глави и врло истакнутим појасом богато украшен, док је сукња звонасто раширена и украшена.

Кличевачки идол нађен је у једном гробу поред урне са пепелом покојника, у гроб су стављени разни дарови који ће покојнику у загробном животу бити потребни, по тадашњим обичајима. Оваквих гробова је пронађен приличан број у Кличевцу. Цело данашње село се изгледа протеже на месту где је у происторијско доба постојало насеље са гробљем.

Велики је значај кличевачког идола за науку, прво зато што је био први примерак своје врсте који је постао познат праисторијској археологији на нашем простору. Касније су нађени слични примерци у Вршца и у Банатском подунављу.

Симбол кличевачког идола налази се на грбу града Пожаревца.

Врста артефактаУреди

Кличевчки идол је паганско божанство из бронзаног доба, и свакако представља женско божанство. Величином и квалитетом израде превазилази вечину осталих фигура и пружа занимљиве податке о веровању људи бронзаног доба.

Историјски период артефактаУреди

Кличевачки идол припада периоду бронзаног доба када је у Подунављу и Банату живела посебна културна група коју, по главним налазиштима из Дубовца и Жутог брда код села Усија, називамо дубовачко-жутобрдска култура. Обухвата период од 1500.--1000. п. н. е. и то, највероватније у другој половини наведеног раздобља.

Тренутна локација артефактаУреди

Оригинални примерак је уништен током аустријског бомбардовања Београда у време Првог светсог рата, када је разорена зграда Народног музеја у Београду у којој је био чуван. Од делова кличевачког идола преосталих након бомбардовања Београда, Кличевачки идол је рестауриран и изложен је у Народном музеју у Београду.

Види јошУреди

Праисторија на тлу Србије

РеференцеУреди

  1. ^ Срејовић 1997, стр. 474.

ЛитератураУреди

  • Срејовић, Драгослав (1997). Археолошки лексикон: Преисторија Европе, Африке и Блиског истока, грчка, етруска и римска цивилизација. Савремена администрација. стр. 474. ISBN 978-86-387-0536-8. 

Спољашње везеУреди