Клокот (Витина)

Клокот (алб. Kllokoti или Kllokot) је село у општини Витина, у Косовскопоморавском округу, Косово и Метохија, Србија. Према подацима пописа 2011. године (по косовским подацима), у Клокоту је пописано 1.064 лица.[1]

Клокот
Serbian Orthodox church in Klokot.jpg
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаКосово и Метохија
Управни округКосовскопоморавски
ОпштинаВитина
Становништво
 — 2011.Пад 1.064 (по косовским подацима)
Географске карактеристике
Координате42° 22′ 17″ С; 21° 22′ 28″ И / 42.37137° С; 21.37448° И / 42.37137; 21.37448Координате: 42° 22′ 17″ С; 21° 22′ 28″ И / 42.37137° С; 21.37448° И / 42.37137; 21.37448
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Клокот на мапи Србије
Клокот
Клокот
Клокот на мапи Србије
Остали подаци
Регистарска ознакаGL

Село Клокот је седиште истоимене Унмикове општине Клокот издвојене из општине Витина.

У селу се налази црква Св. Петке.

ИсторијаУреди

Поред села се почетком 20. века налазио извор киселе воде, добре за пиће.[2]

Порекло становништва по родовимаУреди

Подаци из 1929. године[3]:

Српски родови:

  • Караџићи (3 куће, слава Св. Никола); старином су као и њихов род Караџинци у Партешу. Ови су први побили колац у селу, досељени око 1780. године.
  • Торлићи (7 куће, Св. Никола); досељени око 1780. године из Малесије заједно са Арбанасима села Љубишта и Доње Слатине као један род и настанили се у Доњој Слатини. Ту се после деобе преселе у Клокот. Кажу да су досељени као православни Срби.
  • Стамболићи (2 куће, Св. Никола); сродили су се са Торлићима па их и урачунавају у њихов род. Старином су из Горње Слатине. Презиме добили што су по ферману из Стамбола владали у Слатини.
  • Здравковићи (3 куће, Св. Никола). Пресељени из Цернице код Гњилана око 1835. године.
  • Могиљанци (1 кућа, Св. Вартоломеј). Пресељени око 1835. године из Могиле као слуге. Потичу од рода Терзића у Могили.
  • Лискановићи (2 куће, Св. Богородица); исељени око 1830. године из Дебелде. Живели су у Подгорцу и у Врбовцу, а у Клокот прешли на чифлук око 1840. године.
  • Сиринићани (4 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином из Севца у Сиринићкој Жупи, одакле су око 1840. године, бавећи се са овцама на паши у Горњој Морави, купили имање у Клокоту и настанили се.
  • Цацини (1 кућа, Св. Врачи). Пресељени око 1840. године из Липовице код Гњилана бежећи испред Арбанаса.
  • Бургијини (6 куће, Св. Јован). Око 1830. године исељени из Дебелдеја испред Арбанаса инастанили се у Подгорцу. И одатле су побегли из истог разлога и потом су живели у Пожарању и Чифлаку. У Клокоту су се настанили око 1850. године на купљеном имању.
  • Грнчарци (4 куће, Св. Никола). Пресељени из Грнчара око 1860. године. Пре тога су живели у Врбовцу, али још раније су живели у Пожарању, где су им муслимани заузели имање. Старином су од Дебра у Македонији.
  • Ценић (1 кућа, Св. Никола). Пресељени око 1870. године из Горње Слатине као слуге.
  • Чифлачани (4 куће, Св. Арханђео). Пресељени из Чифлака око 1870. године на купљено имање.
  • Чичанци (3 куће, Св. Ђорђе Алимпије). Старином су из Смире, као и њихови сродници у Трпезе, одакле су исељени због арбанашког зулума. Из Трпезе пресељени око 1885. године. Чичанцима их прозвали Арбанаси (чичан арбанашки: кукавац) зато што су се према Арбанасима, њиховим силеџијама, држали кукавички. Старо презиме им је Русић.
  • Терзић (1 кућа, Св. Игњат). Старином из Горње Славковце, живели су као велики богаташи у Трпезу, где су им муслимани притиснули имање, потом били слуге у Чифлаку, а у Клокот насељени опет као слуге око 1895. године.
  • Живкини (2 куће, Св. Никола). Старином из околине Косовске Каменице. Из Трпеза пресељени око 1900. године.
  • Кисини (3 куће, Св. Никола). Пресељени као слуге из Пожарања око 1905. године.

Родови православних Рома:

  • Сви су по даљој старини из околних места, осим једне породице која је досељена из Куманова. Укупно их је било 15 кућа.

СтановништвоУреди

Демографија[4]
Година Становника

Види јошУреди

НапоменеУреди

  1. ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Србије. Према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом УНМИК-а. Влада са седиштем у Приштини, у сарадњи са КФОР-ом и ЕУЛЕКС-ом, има дефакто власт над већином територије, док је север Косова и Метохије, највећа територија већински насељена Србима, под делимичном влашћу Србије, што је регулисано Бриселским споразумом од 2013. године.

РеференцеУреди

  1. ^ Резултати пописа становништва на Косову и Метохији
  2. ^ "Цариградски гласник", Цариград 1900. године
  3. ^ Атанасије Урошевић — Горња Морава и Изморник, страна 171, 172 и 173 (Насеља и порекло становништва (књига 28) — Српски етнографски зборник (књига LI), Београд 1935)[1][2]
  4. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везеУреди