Клокочевик је насељено мјесто у саставу општине Гарчин у Бродско-посавској жупанији, Република Хрватска.

Клокочевик
Рушевине српске православне цркве Свете Тројице у Клокочевику
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаБродско-посавска
ОпштинаГарчин
Становништво
 — 2011.Пад 607
Географске карактеристике
Координате45° 13′ 13″ С; 18° 08′ 41″ И / 45.22028252358618° С; 18.14467055151365° И / 45.22028252358618; 18.14467055151365
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина137 m
Клокочевик на карти Хрватске
Клокочевик
Клокочевик
Клокочевик на карти Хрватске
Клокочевик на карти Бродско-посавске жупаније
Клокочевик
Клокочевик
Клокочевик на карти Бродско-посавске жупаније
Остали подаци
Поштански број35211 Трњани
Позивни број+385 35
Регистарска ознакаSB

Историја уреди

У историјским изворима име села се писало: Klokoschoviz, Clocoschevik, Klokochewyth, Clokochewygh, Klokosevacz, Klokochevik, Klokochevigh[1]

Подручје села је било насељено још у шестом миленијуму пре нове ере, у доба неолита, на шта указују остаци кућа, керамичког посуђа, делови жртвеника и камених артефаката нађених на археолошком налазишту Клиновац које се налази на листи заштићених културних добара Републике Хрватске.[2]

Пре Османлијског освајања Славоније у 16. веку, Клокочевик је припадао властелинству Брезна (Блезна), у Вуковској жупанији, који је био у поседу босанског бискупа од 1244. године. Средиште поседа Брезне, село Брезна, је расељено при турском освајању и његово подручје су заузела села Врховина и Кордушевци.[3]

Турци су подручје Брезне заузели 1536. године. У том крају било је мало расељавања староседелачког католичког становништва. Већ у почетку своје владавине Турци су на подручје Брезне населили православце из Горњег Подриња који су им служили као мартолози при бродској и гарчинској тврђави. Они су добили земљу у Клокочевику, Селни, Трњанима, Шушњевцима и Кордушевцима.[3] Брезна је постала нахија санџака Пожега.[4]

Игњат Алојзије Брлић (српска католичка породица из Брода), у својој другој књизи „Успомене на стари Брод” на страни 22. пише, у делу „Православна црква и обћина”, и о Клокочевику: „…Ну покрај тога може се поуздано тврдити, да је било у Броду и околици православних житељах још из старијег доба, јер су православни већ г. 1524. Василија I… за своје епископе са сиедиштем у Пожеги имали… у то доба подпадали су православни у Броду под парокију у Клокочевику, а гробље им је било у Трњаних т.ј. на брежуљку код Трњаних, крај цесте идућ из Брода. Тек око године 1780. када се је православно житељство у Броду знатно помножало, добили су гробље према изтоку преко канала Глоговице преко пута од католичког гробља, гди се и данас налази.”

Православна црква Свете Тројице подигнута је у периоду од 1756. до 1760. године. Током Другог светског рата срушиле су је до темеља хрватске усташе.[5][6] Том приликом страдао је иконостас, црквени предмети, богослужбене књиге и архива. После рата, професор Богословског факултета СПЦ Душан Глумац, који је рођен у Клокочевику, подигао је своју задужбину (где је и сахрањен), капелу, поред које је 1988. године изграђена и нова црква. Оба сакрална објекта су срушена у новембру 1991. године, од стране хрватске војске, изван ратних операција. Рушевине нису уклоњене ни до данас (крај 2018).[7]

Школа је основана 1830. године. У оно доба звала се нижа пучка школа.[8]

По попису из 1847. године у месту је било 1048 православних Срба. После двадесет лета, 1867. године ту их има само један човек мање — 1047.[9] Године 1885. Клокочевик се налазио у Ново-градишком изборном срезу за српски црквено-народни сабор. У месту је тада пописано 1047 православних становника.[10]

Парохија Клокочевик је крајем 19. века била парохија IV разреда са селима: Врховина, Гарчин, Задубравље, Јешевик, Кордушевци, Пољанци, Селна, Трњани и Шушњевци.[11]

У селу је 1928. године основана Задруга за пољопривредни кредит (Кредитна задруга) која је имала свој дом са библиотеком и читаоницом. Оснивач задруге је био свештеник Димитрије Мрихин. Након пар година, отворене су задружне продавнице не само у Клокочевику већ и у околним селима.[12]

Славонскобродско подручје је 13. априла 1964. године у 09,30 сати погодио земљотрес јачине 5,6 степени по Рихтеровој скали.[13] Епицентар је био у Диљу, недалеко Киндрова. У Клокочевику су многе куће биле оштећене и срушене, али није било погинулих. Том приликом су јако оштећене и две зграде школе, које су морале да буду срушене. После тога саграђена је нова зграда осмогодишње школе.

У селу постоје три гробља: два православна и једно католичко. Старије православно се налази у брду изнад села и више се не користи, док се на остала два и даље врше сахрањивања.[14]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазио се у саставу старе општине Славонски Брод.

Душан Кашић о Клокочевику и околини уреди

Душан Кашић је записао да је Клокочевик био насељен Србима или још у турско време, или непосредно после изгона Турака. Око 1700. године Срби ce налазе у Трњанима, Клокочевику, Кордушевцима, Шушњевцима, Врховини, Јежевику, Селни и Зденцима. Половином 18. века у Клокочевику ce налазило 25 српских кућа, a 1759. има у селу 42 српске куће и парохијска дрвена црква Свете Тројице. У селу je 1755. године била и римокатоличка црква и капела (и 2020. године постоји новоизграђена католичка капелица) са 20 домова . Тек у 19. веку ојачала су и католичка и православна насеља у овом крају досељавањем. Католици су долазили најпре из Лике, касније из Далмације и Загорја, a православни из Лике и Баније. Тако је број Срба до 1929. године порастао, те је те године Клокочевик имао 137 српских домова, Врховина 18, Јежевик 17, Кордушевци 30, Трњани 58, Шушњевци 30, Селна 14, Пољаница 13. Клокочевичку цркву су 1941. срушиле усташе. Ha парохијском гробљу саградио је нову капелу 1960. универзитетски професор др Душан Глумац, син овог краја.[15]

Становништво уреди

Османлије су спровеле попис становништва Санџака Пожега 1579. године и том приликом у селу је пописано 18 кућа и презимена: Ivanišev, Radević, Marković, Ružić, Martina, Milić, Mihala, Mike, Mikić, Feretić, Berošev, Perošev, Regić, Petrović, Lončarić, Kovač.[16]

У првом попису становништва, спроведеном након протеривања Османлија из Славоније, 1698. године у селу је било осам домаћинстава и пописана су следећа презимена: Vuksanović, Miletić, Korenić, Verbanović, Stoianović, Pavlović, Vuksanić, Pustaija.[1]

На попису становништва 2011. године, Клокочевик је имао 607 становника.[17]

година број становника[18]
1857 485
1869 507
1880 500
1890 667
1900 779
1910 935
1921 965
1931 1 017
1948 847
1953 868
1961 921
1971 847
1981 713
1991 687
2001 650

Попис 1991 уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Клокочевик је имало 687 становника, сљедећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
335 48,76%
Срби
  
278 40,46%
Југословени
  
60 8,73%
неопредељени
  
12 1,74%
непознато
  
2 0,29%
укупно: 687

Потребно је напоменути да су се због ратних застрашивања од стране индоктринираних католика, многи Срби изјаснили на том попису као Хрвати, Југословени или неопредјељени. И данас, у 21. вијеку, има велики број српских породица, које се због запослења у државној служби и сл., декларишу као Хрвати, иако су српског поријекла.

Галерија уреди

Референце уреди

  1. ^ а б Зирдум, Андрија (2001). Почеци насеља и становништво бродског и градишког краја 1698—1991. Славонски Брод. стр. 96. 
  2. ^ „kulturna baština”. Архивирано из оригинала 4. 3. 2020. г. Приступљено 11. 2. 2020.  Невалидан унос |dead-url=dead (помоћ)
  3. ^ а б Ујевић, Мате (1942). Хрватска енциклопедија. Загреб. стр. 293. 
  4. ^ Сршан, Стјепан (2001). Попис санџака Пожега. Осијек. 
  5. ^ Новак, Виктор (1986). Magnum Crimen, Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, репринт издање, поглавље: Терор и католичење. Загреб, Београд: Нова књига. стр. 694. 
  6. ^ Архијерејска намјесништва. 
  7. ^ Гугл мапе, зидине миниране (новије) српске православне цркве у Клокочевику. 
  8. ^ Цувај, Антун. Грађа за повијест школства краљевина Хрватске и Славоније. Загреб. стр. 487. 
  9. ^ „Гласник друштва српске словесности”, Београд 1872. године
  10. ^ „Застава”, Нови Сад 1885. године
  11. ^ Шематизам православне српске епархије пакрачке за годину 1898. Епархија пакрачка. 1898. 
  12. ^ „Успех задругарства у околини Славонског Брода”. Правда. 8. 11. 1933. 
  13. ^ „На данашњи дан 13.травња”. 13. 4. 2017. 
  14. ^ „Europe in 18 century”. 
  15. ^ Кашић, Душан (1988). Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији (PDF). Загреб. 
  16. ^ Сршан, Стјепан (2001). Попис Санџака Пожега 1579. године. Осијек. стр. 130. 
  17. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 24. 4. 2016. 
  18. ^ „Насеља и становништво Републике Хрватске 1857—2001”. Приступљено 10. 2. 2020. 

Спољашње везе уреди