Кнежевина Албанија
Кнежевина Албанија (алб. Principata e Shqipnis) је држава коју су Велике силе формирале 29. јула 1913. године на основу одредби Лондонског уговора о миру потписаног 30. маја 1913. године. Преузимање власти над Албанијом је извршено по доласку кнеза Вилхелма од Вида у Албанију, 7. марта 1914.
| Кнежевина Албанија Principata e Shqipnis | |||
|---|---|---|---|
| Химна Химна застави | |||
.svg) | |||
| Географија | |||
| Континент | Европа | ||
| Регија | Балкан | ||
| Престоница | Тирана | ||
| Друштво | |||
| Службени језик | албански | ||
| Религија | ислам, католицизам, православље | ||
| Политика | |||
| Облик државе | кнежевина | ||
| — Кнез | |||
| Вилхелм од Вида (1914—1925) | |||
| Историја | |||
| Историјско доба | Савремено доба | ||
| — Оснивање | 1914. | ||
| — Укидање | 1925. | ||
| Географске и друге карактеристике | |||
| Површина | |||
| — укупно | 28.748 km² | ||
| Становништво | 803.959 (1923) | ||
| Валута | албански лек | ||
| Земље претходнице и наследнице Албаније | |||
| Претходнице: | Наследнице: | ||
|
.svg){kind=small}
| ||
.svg)
Формирање Кнежевине Албаније уреди
Пре него што је формирана Кнежевина Албанија, територија коју је обухватала је припадала Османском царству. Током Првог балканског рата ову територију су окупирале Краљевина Црна Гора, Краљевина Србија и Грчка. Први балкански рат је завршен потписивањем Лондонског уговора о миру 30. маја 1913. Током преговора у Лондону, велике силе су све до пролећа 1913. имале намеру да територија данашње Албаније остане у саставу Османског царства, и евентуално постане потпуно независна тек после вишегодишњег периода. Када су велике силе увиделе да је Османско царство дефинитивно изгубило контролу над Македонијом и територијалну везу са Албанијом, постало је јасно да оваква њихова намера не може лако да се спроведе.[1] Лондонски уговор су, уз сагласност великих сила, потписале чланице Балканског савеза (Краљевина Црна Гора, Краљевина Србија, Краљевина Бугарска и Грчка) са једне стране и Османско царство са друге стране. Одредбама овог уговора је великим силама препуштена одлука о статусу територије која обухвата територију данашње Албаније. На основу овог уговора су велике силе 29. јула 1913. године донеле одлуку о формирању Кнежевине Албаније и признале њену независност. До доношења одлуке о томе ко ће бити постављен на положај кнеза новостворене кнежевине, управљање новоствореном државом је требало да преузме Међународна контролна комисија која је почела да функционише у октобру 1913. године али само у мањем делу Албаније који је био под контролом Исмаиља Ћемалија и његове привремене владе.[2]
Ривалитет Исмаиља Ћемалија и Есад-паше Топтанија уреди
Почетком августа 1913. године, у року од неколико недеља од формирања Кнежевине Албаније, Балкански савезници су без борбе повукли своју војску са њене територије поштујући одредбе Лондонског уговора о миру који су потписали. За власт су се у периоду од августа 1913. до 7. марта 1914. (док није суштински формирана власт новостворене Кнежевине Албаније) бориле две супротстављене групе. Једну групу је предводио Исмаиљ Ћемали, који је 28. новембра 1912. године у Валони декларисао међународно непризнату независност Албаније и формирао привремену владу у којој је ресор војске поверио Иси Бољетинцу, једном од вођа око 20.000 качака који су се током Првог балканског рата повукли са Косова и Метохије на територију данашње Албаније. Помоћу качака је Исмаиљ Ћемали имао контролу над северним и јужним делом новостворене Кнежевине Албаније. Другу групу је предводио Есад-паша Топтани, који је због тога што је командовао хиљадама наоружаних жандарма и војника са којима се повукао после опсаде Скадра, суштински имао контролу над највећим делом Албаније. Есад-паша је 16. октобра 1913. основао Републику Централну Албанију са престоницом у Драчу.[3] Око себе је окупио велики број исламиста и земљопоседника који су били уплашени да би влада под контролом великих европских сила могла да их лиши њихових привилегија. Да би се лакше обавила примопредаја власти у Албанији, велике силе су утицале на Есад-пашу Топтанија да се одрекне власти у замену за положај министра одбране и унутрашњих послова у новоствореној влади Кнежевине Албаније.
Младотурски покушај постављања Ахмеда Изет-паше за кнеза уреди
Група проосманских исламиста и земљопоседника је у намери да осујети велике силе да поставе кнеза који би их лишио њихових привилегија организовала протесте и побуне и крајем 1913. године у сарадњи са властима у Истанбулу а уз подршку Есад-паше Топтанија[4] позвала Ахмеда Изет-пашу (тада Министра рата у Османском царству) да преузме престо Кнежевине Албаније.[5] Због тога је аустроугарским паробродом неколико стотина војника и официра Османског царства превезено у Валону да би подржали устанак исламиста и устоличење Ахмеда Изет-паше.[6] Међународна контролна комисија је била информисана о постојању одреда војника чије се искрцавање очекује у Албанији и организовала је да их холандски жандарми ухапсе осмах по искрцавању и прогласила ванредно стање у Валони.[7]
Пошто је покушај завршио неуспехом, званичници у Истанбулу су негирали да су били упознати са прокламацијом Ахмеда Изет-паше који је са своје стране негирао целу причу [8].
Кнез Вилхелм од Вида уреди
За првог кнеза Кнежевине Албаније је именован Вилхелм од Вида, који је ступио на положај кнеза 7. марта 1914. године. Вилхелма од Вида су у суштини велике силе изабрале и поставиле на положај кнеза Кнежевина Албаније, под утицајем његове тетке, румунске краљице Елизабете. Формално гледано, положај кнеза је преузео пошто су га лично 21. фебруара 1914. посетили представници 18 области из Албаније и позвали да преузме положај кнеза. Посао одржавања безбедности је био поверен жандармерији којом су командовали официри из Холандије.
Аграрне реформе и побуна земљопоседника уреди
Кнез Вилхелм од Вида је наследио власт у земљи која је до тада била део Османског царства у којем су многобројни земљопоседници исламисти проосмански оријентисани имали практично феудалну власт над обрадивим земљиштем. Спровођењем аграрних реформи Кнез Вилхелм од Вида је угрозио интерес земљопоседника који су у мају 1914. организовали побуну против њега. Због отвореног сврставања на страну побуњеника, Есад-паша је ухапшен и протеран из Албаније.
Први светски рат и крај постојања Кнежевине Албаније уреди
Убрзо по избијању Првог светског рата, кнез Вилхелм од Вида је 3. септембра 1914. напустио Албанију чиме је власт Кнежевине Албаније престала да постоји а у Албанији је завладало безвлашће. Почетком октобра Есад-паша Топтани се пролазећи кроз Краљевину Србију вратио у Албанију и уз подршку Краљевине Србије почетком октобра 1914. је прогласио нову албанску државу Албански Исламски Емират.
Референце уреди
- ^ Vickers 1999, стр. 71
- ^ [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2011) „Текстови и документи из албанске историје“, Аутор: Роберт Елси, објављено на интернет сајту о албанској историји, Поднаслов: Есад-паша Топтани, Меморандум о Албанији
- ^ Веб сајт о албанској историји о Есад-паши Архивирано на сајту Wayback Machine (17. јул 2011), Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „THE NEAR EAST. DARING ALBANIAN PLOT. SECRETLY AIDED BY TURKEY. PORTE DENIES KNOWLEDGE OP THE AFFAIR.”. Australian newspapers. Приступљено 28. септембар 2010. „Essad Pasha, the defender of Scutari, who afterwards sought election as King of Albania, was privy to Izzet's proclamation. Essad is said to be acting in coojunction with the Young Turk Committee, which has not yet abandoned the idea ofFix this text Turkish sovereignty over Albania”[мртва веза]
- ^ „THE NEAR EAST. DARING ALBANIAN PLOT. SECRETLY AIDED BY TURKEY. PORTE DENIES KNOWLEDGE OP THE AFFAIR.”. Australian newspapers. Приступљено 28. септембар 2010. „Following the announcement yesterday that Izzet Pasha had resigned the portfolio of Turkish Minister of War to accept a call from the Mohammedan chiefs of Albania to the throne of the province,”[мртва веза]
- ^ „THE NEAR EAST. DARING ALBANIAN PLOT. SECRETLY AIDED BY TURKEY. PORTE DENIES KNOWLEDGE OP THE AFFAIR.”. Australian newspapers. Приступљено 28. септембар 2010. „According to advices received from Valona, the capital of Albania, an Austrian steamer recently brought from Constantinople a force of 200 Turkish soldiers with si's officers. The intent.on was to arouse the population and to proclaim Izzet Pasha as Sovereign Prince, instead of the Prince of Wied.”[мртва веза]
- ^ „THE NEAR EAST. DARING ALBANIAN PLOT. SECRETLY AIDED BY TURKEY. PORTE DENIES KNOWLEDGE OP THE AFFAIR.”. Australian newspapers. Приступљено 28. септембар 2010. „the Dutch Gendarmerie, arrested all the members of the Turkish' contigent.... International Commission recently received information that Young Turkish bands were preparing to land at the Albanian port of San Giovanni. The consent of theFix this text Powers was sought to send a company of international troops to the port of Alessio,and martial law was immediately proclaimed in Valona..”[мртва веза]
- ^ „THE NEAR EAST. DARING ALBANIAN PLOT. SECRETLY AIDED BY TURKEY. PORTE DENIES KNOWLEDGE OP THE AFFAIR.”. Australian newspapers. Приступљено 28. септембар 2010. „Official circles here deny any knowledge of the proclamation of Izzet Pasha....bania. Izzet Pasha, however, emphatically denies the whole story.”[мртва веза]
Литература уреди
- Vickers, Miranda (1999). The Albanians: A Modern History. I.B.Tauris. стр. 71—. ISBN 978-1-86064-541-9.
