Отворите главни мени

Кнез Михаилова (улица у Београду)

BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Улица
КНЕЗА МИХАИЛА
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Стари град (Београд)
Почетак Теразије и Коларчева ул.
Крај Париска ул. и Калемегдан
Дужина 790 m
Ширина 10 до 25 m
Створена 1867–1870.
Названа 1870.
Street Knez Mihailova.png
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png
Knez Mihailova1900.jpeg

Кнез Михаилова улица[1] је пешачка зона, трговачки центар и улица законом заштићена као једно од најстаријих и највреднијих градских споменичких амбијената, са низом репрезентативних зграда и грађанских кућа насталих крајем 70-их година 19. века. Сматра се да је још у време Римљана овде био центар насеља Сингидунум, а у време Турака на овом подручју кривудале су улице са баштама, чесмама и џамијама. Средином 19. века овде је у горњем делу била башта кнеза Александра Карађорђевића. Након израде регулационог плана Београда, који је 1867. израдио Емилијан Јосимовић, улица је брзо изграђена и добила своју физиономију и садржај. У њој се граде куће и настањују најутицајније и најбогатије породице трговачког и политичког Београда. Године 1870. Управа града је и званично крстила улицу дајући јој име — улица Кнеза Михаила.

ИсторијатУреди

Кнез Михаилова спада у најстаријe и најзначајније улице Београда и представља сведочанство о континуираном трајању града. На подручју улице постоје трагови античке цивилизације. У време Римљана, један од главних прилазних путева, Via cardo, протезао се трасом која се највећим делом поклапа са данашњим потезом улице Кнеза Михаила. Нема доказа да је у средњем веку ово подручје било настањено. У првој половини 16. века обновљен је стари римски и изграђен нови водовод, који је ишао трасом данашње улице, чиме су се стекли услови за ницање насеља. У време турске владавине на подручју данашње Кнез Михаилове улице подигнуто је пет џамија са пратећим махалама, од којих су најзначајније биле Ибрахим бегова и Мусала. Када су 1717. године освојили Београд, Аустријанци су отпочели реконструкцију града и дали нов изглед улици. Тада је порушен већи број кућа и џамија, како би биле подигнуте нове зграде, и то на грађевинској линији регулисане улице која је делила горњу варош на српску, са западне, и немачку, са источне стране, а по одласку аустријске војске, на српску и турску.

Коначним одласком Турака из Београда, 1867. године, и прихватањем западњачких урбанистичких узора, отпочео је преображај града. На основу регулационог плана из 1867. године, који је сачинио први српски урбаниста, инжењер Емилијан Јосимовић, професор Лицеја и Велике школе, трасирана је Кнез Михаилова улица као најкраћа веза између Тврђаве и Вароши. Период када је Кнез Михаилова улица у Београду трасирана, између 1867. и 1880. године, означава напуштање стихијског развоја Београда и вишу етапу урбанизације града. Данашње стање показује да је улица задржала аутентични габарит, профиле и правац простирања. Грађевине су настале у једном времену и имају јединствене архитектонске одлике, а употребљени грађевински материјали, конструкције, функције и стилска обрада, припадају оном периоду еволуције београдске архитектуре који означава прекид са балканским и усвајање европских стилова у архитектури. Процес европеизације утицао је на развој грађанске класе и формирање трговачког сталежа чији представници у новоформираној улици граде сопствене зграде и палате и отварају трговачке радње. Иако су током 20. века неке од зграда, које су чиниле фронт улице, измењене или замењене новим, Кнез Михаилова је задржала карактер репрезентативне трговачке улице.[2] Последњи кућерци на почетку улице су уклоњени почетком децембра 1940, ради подизања палате осигуравајућег друштва "Србија".[3] Крајем 20. века, од искључиво трговачке, Кнез Михаилова улица је прерасла у културно средиште престонице.[4][5]

Објекти од културне и историјске вредности у Кнез Михаиловој улициУреди

Пирамида испред зграде Српске академије наука и уметностиУреди

Пирамиду испред зграде Српске академије наука и уметности је 1995. године поставио Град Београд. Има четири стране. На две су наведене географска дужина и ширина тачке на којој се налази пирамида, потом надморска висина и убрзање земљине теже у тој тачки.

Претходник те пирамиде је била такође пирамида, у непосредној близини, један век раније, на врху Капетан Мишиног здања, где су биле обележене стране света. Пошто је та зграда била тада највиша у Београду, са ње су ватрогасци осматрали Београд.

Због својих културно-историјских и архитектонско-урбанистичких вредности улица Кнез Михаилова је утврђена за културно добро од изузетног значаја, 1979. године.

ГалеријаУреди

РеференцеУреди

  1. ^ Дoсије споменика културе - Подручје Кнез Михаилове улице - Завод за заштиту споменика културе града Београда; Група аутора, Подручје Кнез Михаилове – јуче, данас, сутра, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1991.
  2. ^ С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, архитектура, том I, Београд 2005.
  3. ^ Време, 4. дец. 1940, стр. 7. digitalna.nb.rs
  4. ^ Шкаламера, Ж; Јаковљевић, З (1964). Кнез Михајлова улица, Саопштења Завода за заштиту споменика културе града Београда (свеска 3 изд.). Београд. 
  5. ^ Урбанизам Београда 46, Београд 1978.
  6. ^ историјат објекта: Чувена кафана деценију „привремено” закатанчена („Политика”, 3. април 2017)
  7. ^ М. Р. Благојевић, Стамбена архитектура Београда у 19. и почетком 20. века, Архитектонски факултет, Београд 2006.
  8. ^ Група аутора, Подручје Кнез Михаилове – јуче, данас, сутра, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1991.
  9. ^ Група аутора, Кнез Михаилова – пешачка улица, Завод за заштиту споменика културе града Београда, Београд 1987.

Спољашње везеУреди