Отворите главни мени

Кобаш (раније Босански Кобаш) је насељено мјесто у општини Србац, Република Српска, БиХ.

Кобаш
Административни подаци
Држава Босна и Херцеговина
Ентитет Република Српска
ОпштинаСрбац
Становништво
 — 2013.Пад 887
Географске карактеристике
Координате45°05′ СГШ; 17°44′ ИГД / 45.09° СГШ; 17.73° ИГД / 45.09; 17.73Координате: 45°05′ СГШ; 17°44′ ИГД / 45.09° СГШ; 17.73° ИГД / 45.09; 17.73
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Кобаш на мапи Босне и Херцеговине
Кобаш
Кобаш
Кобаш на мапи Босне и Херцеговине

ПрошлостУреди

Чинило је оппштину Кобаш 1865. године - 14 села, са укупно 796 душа.[1] Број становника Срба у Кобашу између два пописа 1847. и 1867. године се смањио за 87 душа; од 942 на 855 је спао.[2] Кобаш је био 1885. године у саставу Новоградишког изборног среза за српски црквено-народни сабор у Карловцима. У њему је тада пописано 855 православних Срба.[3]

Књижевник Емил Чакра је 1854. године објавио у српском листу "Светозору" песму под називом "Кобашкиња". Реч је о старој народној песми посвећеној трагичној смрти девојке Маре Маргетић родом из Кобаша. Она је 1611. године дошла из свог села у Пожегу, да освети њеног "љубезника" - убије Хусеин-пашу Сулеманића. Паша је њеног драгог заробио у бици код Нашица, па погубио. Зауставио је Мару турски стражар и убио, али она је већ дотад тројицу Турака смакла.[4] У Кобашу половином 19. века живе Срби и Турци. По смрти трговца из Брода, Анастаса Паханија, продавана му је имовина, од које се у Кобашу (на Сави) налазила лађа под именом "Магдалина". У лађи која је била у трошном стању, могло се превести 2000 мерова житарица.[5]

СтановништвоУреди

Националност[6] 2013. 1991. 1981. 1971. 1961.
Муслимани 798 678 868
Срби 100 123 160
Југословени 76 271 14
Хрвати 16 37 74
Албанци 9 5
Роми 3
Црногорци 2
Македонци 1
Словенци 1
Мађари 1
остали и непознато 24 20 18
Укупно 887 1.014 1.145 1.014
Демографија[6]
Година Становника
1948. 702
1953. 943
1961. 995
1971. 1.140
1981. 1.145
1991. 1.014
1993. 1.043
2013. 887

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ "Српски летопис", Будим 1866. године
  2. ^ "Гласник друштва српске словесности", Београд 1872. године
  3. ^ "Застава", Нови Сад 1885. године
  4. ^ "Световид", додатак "Светозор", Беч 11. децембар 1854. године
  5. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1857. године
  6. 6,0 6,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  7. ^ Демографски процеси у селима србачке општине (подаци за Ванредни попис становништва 1993. године, преузети од СO Србац), аутор: Љиља Копрен, Српске земље и свијет (географски научно-популарни часопис), Година XIV, Број 26, штампа: Вилукс д.о.о. у 3.000 примјерака, издавач: Географско друштво Републике Српске, Бања Лука (фебруар, 2007), pp. 16 и 17

Спољашње везеУреди