Кожне болести пениса

Кожне болести пениса су група инфективних, неинфективних и полно преносивих болести, различите етиологије. Међу њима су поред бактеријских гљивичних и вирусних инфекција најчешће, псоријаза, планоцелуларни карцином, папулосквамозне системске болести, кожни осип изазван лековима, односно алергијских или контактних дерматитис.. У полно преносиве болести које могу бити узрок промене на кожи пениса спадају; сифилис или луес, меки чир, ингвинални лимфогранулом, кондиломи и генитални херпес. У ретким случајевима могу се јавити и херпес зостер, туберкулоза коже и друге болести.

Контактни дерматитисУреди

Контактни дерматитис постао је чест, након све распрострањеније употребом кондома направљених од латекса.

Клиничка слика

Код ове болести клиничка слика се карактерише појавом црвених, пруригинозних промена, понекад са исцетком или фисурама.

Терапија

Лечи се локалном применом кортикостероида.

Превенција

Контактни дерматитис се може спречити, коришћењем кондома који нису направљени из латекса (али не применом тзв. природних кондома, који не пружају добру заштиту од инфекције ХИВ-ом).

Склерозни и атрофични лишајУреди

Склерозни и атрофични лишај (lichen scleroticus et atrophicus) или (blanitis xerotica obliterans),[1] једна је од кожних болести пениса која се јавља се у облику белучастог отврднућа при врху гланса, и које окружује, а често и стеже меатус пениса.

Етиологија

Последица је хроничне упале па може узроковати фимозу или парафимозу. Терапија У лечењу лакших случајева користи се локална примена тестостерона, антибактеријских и антиинфламаторних лекова.

У тежим случајевима најчешће се мора прибећи меатотомији, ласерска вапоризација или меатопластика.

Лихен планус пенисаУреди

Лихен планус је релативно честа упална болест коже и слузокожа. Јавља се код око 1-2% популације. Име лихен (lichen) добила је по биљци (маховина) која расте на камену и дрвећу. Није заразна и малигна болест,немогуће је пренети другоме односно добити од некога, није наследна и нема никакве везе са исхраном.

Етиологија

Узрок болести није познат. Сврстава се у тзв. аутоимунске болести, у којима је измењен имунски (одбрамбени) систем, па уместо на страна антитела, производи антитела према сопственом ткиву (кожи, слузокожи, длаци и ноктима).

Неки од случајева лихен су последица алергијске реакције на лек, најчешће лекова против високог притиска, болести срца и зглобова. Неки од случајева лихена удружени су са инфекцијом хепатитис Ц вирусом.

Клиничка слика

Лихен планус, ако се јавља се на мушком уду, манифестује се у облику малих папула или прстенастих промена по главићу или телу пениса. Болест се може заменити за пемфигоид или мултиформни облик еритем. Тежи облик ерозивног лихен планус јавља се на оралним и гениталним слузницама и познат је као пеногингивални синдром у мушкараца (код жена носи назив вулвовагиногингивални синдром).

Терапија

Кожне промене на пенису се у већини случајева спонтано повлачи па асимптоматске облике болести не треба лечити.

Лечење је потребно, ако је присутан јак осећај свраба. Сметње смањује локална примена кортикостероида.

Прогноза

Најчешће настаје унутар две године, а после повлачења заостаје смеђе пребојена кожа.

Код око 20% случајева болест се може поново јавити.

Бисерне папулеУреди

Бисерне папуле пениса или Тисонове жлезде (лат. hirsuties papillaris genitali) су бенигне (доброћудне) променама на кожи пениса које се јављају скоро код сваког трећег мушкарца. Непознатог су узрока.

Епидемиологија

Најчешће се јављају код сексуално активних мушкараца у пубертету и млађој одраслој доби.

Чешће су у необрезаних мушкараца, а са старењем њихов се број и значајно смањују.

Нису последица нехигијене, и не преносе се полним контактом.

Клиничка слика

Бисерне папуле су мале жућкасто-беле избочине, налик бубуљицама, локализоване на рубу главића пениса. Глатке су и сјајне површине, пречника мањег од 1 mm. Често су у неправилном низу поређане кружно у више редова. Временом постају мање уочљиве.

Не изазивају никакве тегобе, нити постоји могућност малигне алтерације. Представљају само козметички дефект.

Дијагноза

Дијагноза се поставља на основу клиничког прегледа од стране уролога или дерматовенеролога. Евентуалне потешкоће у дијагностици могу се уклонити биопсијом и микроскопским прегледом наведених кожних промене - уочава се различит број проширених крвних судова, који су танких зидова, умножавање ћелија везивног ткива и фибробласта.

Диференцијална дијагноза

Уколико је промена удружена са симптомима и знацима запаљења - црвенило, оток и свраб, треба имати у виду другу етиологију болести.

Често се бисерне папуле мешају са кондиломима (полним брадавицама), који спадају у полно преносиве болести узроковане ХПВ инфекцијом или са molluscum contagiosum.. Лечење бисерних папула

Терапија

Како се у већини случајева ради о физиолошкој (природној) врсти коже пениса, лечење најчешће није потребно. Кско промене често могу изазвати психичке сметње јер код мушкараца доводе до осећаја стида, несигурности и избегавања полних односа. У тааквим случајевима саветује се њихово уклањање.

У свакодневној лекарској пракси за уклањања бисерних папула примењију се:

  • Еелектротерапија - која подразумева директну примену електричне енергије у сврху лечења
  • Киретажа - стругање папула (не препоручује се пацијентима да сами стружу папуле јер могу довести до инфекције и црвенила, а папула се враћају за неколико дана)
  • Карбон диоксид ласер - врло скупа метода са недовољним бројем података о валидности методе.
  • Хируршки захват
  • Криотерапија (смрзавање течним азотом на -196˚С) и локална примена подофилина. Како ова врста терапије не даје добре резултате, она се за сада не препоручују у лечењу бисерних папула.

Еритроплазија QueyartУреди

Еритхроплазија Queyart и Бовенова болест пениса, су оштро ограничене, црвенкасте и баршунаста, премалигна промена у гениталном подручју, које се већином јављају на главићу или корону необрезаних мушкараца.

Етиологија

Оба стања, карактеришу се појавом мултиплих папула по телу пениса, и сматрају се интраепителним неоплазмама односно карциномом ин ситу.

Дијагноза

Код сумње на еритроплазију исту треба доказати патохистолошким прегледом након биопсије ткива пенис.

Терапија

Лечи се 5% кремом флуороурацила, ласером или локалном ексцизијом. Наком примерне терапије индиковано поје редовно праћење болесника.

ИзвориУреди

  1. ^ Freeman C, Laymon CW (1941). „Balanitis xerotica obliterans” (Reprint:The CIRP Circumcision Reference Library). Arch Dermatol Syphilol. 44 (4): 547—59. doi:10.1001/archderm.1941.01500040002001. Архивирано из оригинала на датум 25. 9. 2006. Приступљено 3. 4. 2016. 

Спољашње везеУреди

 Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).