Отворите главни мени

Кокин Брод је варошица у општини Нова Варош од које је удаљена 11 km, место на којем је пре више од пола века преграђена река Увац.

Кокин Брод
Кокин Брод.jpg
Поглед на Кокин Брод из правца бране
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗлатиборски
ОпштинаНова Варош
Становништво
 — 2011.328 становника
Географске карактеристике
Координате43°30′52″ СГШ; 19°48′05″ ИГД / 43.51444° СГШ; 19.80139° ИГД / 43.51444; 19.80139Координате: 43°30′52″ СГШ; 19°48′05″ ИГД / 43.51444° СГШ; 19.80139° ИГД / 43.51444; 19.80139
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина849 m м
Кокин Брод на мапи Србије
Кокин Брод
Кокин Брод
Остали подаци
Поштански број31318
Позивни број033
Регистарска ознакаNV

ГеографијаУреди

Налази се на надморској висини од 849 м. У варошици има око 200-350 становника и она се састоји из доње и горње колоније. Кокин Брод је и име за брану на вештачком Златарском језеру, изграђеној 60их година двадестетог века. Језеро је дугачко око 25 km, а дубоко око 80 m. Кокин Брод се налази на идеалном равничарском месту, на готово пола пута између Златибора и Златара ушушканом између брда са једне и Златарског језера са друге стране ког надлећу небески чувари Белоглави супови. Кокин Брод поседује изузетан туристички потенцијал због свог географског положаја тј. свог поменутог окружења и идеалан је за одмор. Место у којем је пре више од пола века преграђен Увац, средокраћа пута од Београда за јужни Јадран и раскрсница путева који од магистрале воде за Прибој и преко Муртенице за Ивањицу представља нову оаза на туристичкој мапи Западне Србије. Кокин Брод је једно од најлепших насељених места у Србији а сакупљена река Увац код Кокиног Брода највеће водено огледало на Златарском језеру које је права оаза викендаша и кампера који уживају у чарима Кокиног Брода и Златарског језера.

Историја Кокиног БродаУреди

 
Панорама насеља

У време градње хидроенергетског система на Увцу крајем педесетих година прошлог века Кокин Брод се налазио на месту где је данас Златарско језеро или језеро Кокин Брод. Насеље је тада имало основну школу, задружни дом, полицијску станицу, позориште, пошту, две продавнице, хотел, пекару, стадион, стругару, гробље. До потапања Кокин Брод је био центар живота околних села. Кокин Брод је имао два моста – Увачки, на старом путу за Ужице, узводно од садашњег и дрвени мост испод кривина у Кокића странама, на „краљевом путу“ (или банском путу), оном што је водио од Ужица, преко Љубиша, Беле Реке, Јасенова. Према подацима из књиге „Хидроелектране Кокин Брод – Бистрица“ са изградњом ХЕ у сливу Лима отпочело се 1953. године. Крајем 1959. године произведени су први киловати електричне енергије у ХЕ „Бистрица“, а годину дана касније у ХЕ „Кокин Брод“. Кокин Брод је потопљен 60их година 20ог века.

Хидроелектрана Кокин бродУреди

Брана Кокин брод дужине 1260 m је једна од најдужих насутих земљаних брана у Европи. Изградња тунела дужег од 8 km и цевовода дужине 1350 m и данас би са савременом механизацијом и технологијом грађења представљала значајан грађевински подухват. Хидроелектрана Кокин Брод је прибранског типа, висине 83 м и снаге 22,5 мегавата са укупним инсталисаним протоком од 43 m³ у секунди. Турбина ради са 375 обртаја у минути. Укупна запремина акумулације је 250 милиона кубних метара, а корисна запремина 210 милиона кубних метара са максималним енергетским садржајем акумулације од 250 гигават часова, на систему Кокин Брод-Бистрица.

[1][2][3][4][5][6]

[7]

  1. ^ http://zlatarinfo.rs/vest/2159/kokin-brod-pre-potopa
  2. ^ http://zlatarinfo.rs/+/zlatarsko-jezero-atlantida-zapadne-srbije
  3. ^ http://www.osgojkodrulovic.edu.rs/index.php/2014-10-01-14-56-47/2014-10-01-14-57-37.html
  4. ^ http://www.dlhe.rs/latinica/istorijat-he-kokin-brod
  5. ^ http://www.dlhe.rs/latinica/he-kokin-brod
  6. ^ http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2001/01/12/srpski/R01011103.shtm
  7. ^ https://pribojonline.wordpress.com/2015/12/21/secanje-na-potopljeno-selo-zasto-se-ovo-jezero-zove-kokin-brod-a-ne-zlatarsko/