Колон (дебело црево)

Колон (лат. intestinum colon) је део дебелог црева (лат. intestinum crassum) који се наставља на слепо црево (лат. intestinum cecum), а прелази у задње црево (лат. intestinum rectum).[1][2] Вода се овде апсорбује, а преостали отпадни материјал се складишти у ректуму као измет пре него што се уклони дефекацијом.[3] Дебело црево је најдужи део дебелог црева, и термини се често користе наизменично, али већина извора дефинише дебело црево као комбинацију цекума, колона, ректума и аналног канала.[3][4][5] Неки други извори искључују анални канал.[6][7][8]

Дебело црево
Colon illustration lg.jpg
Предњи део стомака, приказује дебело црево, са желуцем и танким цревом у сивој боји.
Gray1223.png
Предњи део стомака, показује површинске ознаке за јетру (црвено), и желудац и дебело црево (плаво). Дебело црево је као наопако U.
Детаљи
ДеоГастроинтестинални тракт
СистемСистем органа за варење
АртеријаГорња мезентерична, доња мезентерична и илијачна артерија
ВенаГорња и доња мезентерична вена
ЛимфаИнфериорни мезентерични лимфни чворови
Идентификатори
ЛатинскиColon or intestinum crassum
MeSHD003106
TAA05.7.03.001
FMA14543
Анатомска терминологија
1. узлазни део
2. попречни део
3. силазни део
4. сигмоидни део
5. чмарно/задње црево

Колон се може поделити на[9][10]:

  • узлазно дебело црево, узлазни колон или узлазно ободно црево – лат. colon ascendens
  • попречно дебело црево, попречни колон или попречно ободно црево – лат. colon transversum
  • силазно дебело црево, силазни колон или силазно ободно црево – лат. colon descendens
  • завијено (сигмоидно) дебело црево, сигмоидни колон или завијено црево – colon sigmoideum

Узлазни део полази од десне бедрене јаме, у којој је смештено слепо црево, и пружа се навише кроз десни бочни део стомака до доње стране јетре.[11] Овде црево скреће нагло улево и гради тзв. десну кривину колона. Од ове кривине, преко пупчаног предела, до левог хипохондријачног предела се пружа попречни део црева и на том месту оно скреће нагло надоле и гради леву кривину колона. Од ње се спушта нисходни део дебелог црева низ леви бочни део трбушне дупље све до леве бедрене јаме. Од ове јаме полази сигмоидни део који се у пределу 3. сакралног кичменог пршљена наставља у чмарно црево. Сигмоидни део има облик латиничног слова S.[12][13]

СтруктураУреди

 
Илустрација дебелог црева.

Колон дебелог црева је последњи део дигестивног система. Има сегментиран изглед због низа врећица званих хаустра.[14] Извлачи воду и со из чврстог отпада пре него што се елиминише из тела и место је на коме долази до ферментације неапсорбованог материјала од стране цревне микробиоте. За разлику од танког црева, дебело црево не игра главну улогу у апсорпцији хране и хранљивих материја. Око 1,5 литара или 45 унци воде стиже у дебело црево сваког дана.[15]

Колон је најдужи део дебелог црева и његова просечна дужина код одраслог човека је 65 инча или 166 cm (опсег од 80 до 313 cm) за мушкарце, и 61 инча или 155 cm (опсег од 80 до 214 cm) за жене.[16]

СекцијеУреди

 
Унутрашњи пречници пресека дебелог црева

Код сисара, дебело црево се састоји од цекума (укључујући црвуљак), дебелог црева (најдужи део), ректума и аналног канала.[3]

Четири дела дебелог црева су: узлазно дебело црево, попречно дебело црево, силазно дебело црево и сигмоидно дебело црево. Ови делови се окрећу на флексури колике.

Делови дебелог црева су било интраперитонеални или иза њега у ретроперитонеуму. Ретроперитонеални органи, генерално, немају потпуну покривеност перитонеума, па су фиксирани на месту. Интраперитонеални органи су потпуно окружени перитонеумом и стога су покретни.[17] Од дебелог црева, узлазни колон, силазни колон и ректум су ретроперитонеални, док су цекум, слепо црево, попречни колон и сигмоидни колон интраперитонеални.[18] Ово је важно, јер утиче на то којим органима се може лако приступити током операције, као што је лапаротомија.

Што се тиче пречника, цекум је најшири, у просеку је нешто мање од 9 cm код здравих особа, а попречно дебело црево је у просеку мање од 6 cm у пречнику.[19] Силазно и сигмоидно дебело црево су нешто мања, са просечним пречником сигмоидног колона 4–5 cm.[19][20] Пречници већи од одређених прагова за сваки део дебелог црева могу бити дијагностички за мегаколон.

 
3Д фајл генерисан компјутерском томографијом дебелог црева

Узлазно дебело цревоУреди

Узлазно дебело црево је први од четири главна дела дебелог црева. Повезан је са танким цревом делом црева који се зове цекум. Узлазно дебело црево иде нагоре кроз трбушну дупљу према попречном дебелом цреву за отприлике 20 cm.

Једна од главних функција дебелог црева је да уклони воду и друге кључне хранљиве материје из отпадног материјала и да их рециклира. Како отпадни материјал излази из танког црева кроз илеоцекални залистак, он ће се кретати у цекум, а затим у узлазно дебело црево где почиње овај процес екстракције. Отпадни материјал се перисталтиком пумпа према горе ка попречном колону. Узлазно дебело црево је понекад причвршћено за слепо црево преко Герлаховог залиска. Код преживара, узлазно дебело црево је познато као спирално дебело црево.[21][22][23] Узимајући у обзир све узрасте и пол, рак дебелог црева се најчешће јавља овде (41%).[24]

Силазно дебело цревоУреди

Силазно дебело црево је део дебелог црева од флексуре слезине до почетка сигмоидног колона. Једна функција силазног дебелог црева у дигестивном систему је складиштење измета који ће се испразнити у ректум. Ретроперитонеално је код две трећине људи. У другој трећини има (обично кратак) мезентеријум.[25] Артеријско снабдевање долази преко леве количне артерије. Силазно дебело црево се назива и дистално црево, јер је даље дуж гастроинтестиналног тракта од проксималног црева. У овом региону је цревна флора веома густа.

ИзвориУреди

  1. ^ Јовановић, Славољуб В.; Јеличић, Надежда А. (2000). Анатомија човека – глава и врат. Београд: Савремена администрација. ISBN 978-86-387-0604-4. 
  2. ^ Јовановић, Славољуб В.; Лотрић, Нева Л. (1987). Дескриптивна и топографска анатомија човека. Београд, Загреб: Научна књига. 
  3. ^ а б в „large intestine”. NCI Dictionary of Cancer Terms. National Cancer Institute, National Institutes of Health. 2011-02-02. Приступљено 2014-03-04. 
  4. ^ Kapoor, Vinay Kumar (13. 7. 2011). Gest, Thomas R., ур. „Large Intestine Anatomy”. Medscape. WebMD LLC. Приступљено 2013-08-20. 
  5. ^ Gray, Henry (1918). Gray's Anatomy. Philadelphia: Lea & Febiger. 
  6. ^ „large intestine”. Mosby's Medical Dictionary (8th изд.). Elsevier. 2009. ISBN 9780323052900. 
  7. ^ „intestine”. Concise Medical Dictionary. Oxford University Press. 2010. ISBN 9780199557141. 
  8. ^ „large intestine”. A Dictionary of Biology. Oxford University Press. 2013. ISBN 9780199204625. 
  9. ^ Јелена Крмпотић-Неманић (1993). Анатомија човјека. Загреб: Медицинска наклада. 
  10. ^ Керос, Предраг; Пећина, Марко; Мирјана Иванчић-Кошута (1999). Основи анатомије човјека. Загреб. 
  11. ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 
  12. ^ „Large intestine”. Архивирано из оригинала на датум 2015-08-28. Приступљено 2016-07-24. 
  13. ^ Drake, R.L.; Vogl, W.; Mitchell, A.W.M. (2010). Gray's Anatomy for Students. Philadelphia: Churchill Livingstone. 
  14. ^ Azzouz, Laura; Sharma, Sandeep (2020). „Physiology, Large Intestine”. NCBI Bookshelf. PMID 29939634. 
  15. ^ David Krogh (2010), Biology: A Guide to the Natural World, Benjamin-Cummings Publishing Company, стр. 597, ISBN 978-0-321-61655-5 
  16. ^ Hounnou G, Destrieux C, Desmé J, Bertrand P, Velut S (2002). „Anatomical study of the length of the human intestine”. Surg Radiol Anat. 24 (5): 290—4. PMID 12497219. S2CID 33366428. doi:10.1007/s00276-002-0057-y. 
  17. ^ „Peritoneum”. Mananatomy.com. 2013-01-18. Архивирано из оригинала на датум 2018-10-08. Приступљено 2013-02-07. 
  18. ^ „Untitled”. 
  19. ^ а б Horton, K. M.; Corl, F. M.; Fishman, E. K. (март 2000). „CT evaluation of the colon: inflammatory disease”. Radiographics. 20 (2): 399—418. ISSN 0271-5333. PMID 10715339. doi:10.1148/radiographics.20.2.g00mc15399 . 
  20. ^ Rossini, Francesco Paolo (1975), „The normal colon”, Ур.: Rossini, Francesco Paolo, Atlas of coloscopy, Springer New York, стр. 46—55, ISBN 9781461596509, doi:10.1007/978-1-4615-9650-9_12 
  21. ^ Medical dictionary 
  22. ^ Spiral colon and caecum, Архивирано из оригинала на датум 2016-03-04, Приступљено 2014-04-02 
  23. ^ „Answers – The Most Trusted Place for Answering Life's Questions”. Answers.com. 
  24. ^ Siegel RL, Miller KD, Fedewa SA, Ahnen DJ, Meester RG, Barzi A, Jemal A (1. 3. 2017). „Colorectal cancer statistics, 2017”. CA Cancer J. Clin. 67 (3): 177—193. PMID 28248415. doi:10.3322/caac.21395 . 
  25. ^ Smithivas, T.; Hyams, P. J.; Rahal, J. J. (1971-12-01). „Gentamicin and ampicillin in human bile”. The Journal of Infectious Diseases. 124 Suppl: S106—108. ISSN 0022-1899. PMID 5126238. doi:10.1093/infdis/124.supplement_1.s106. 

ЛитератураУреди

Спољашње везеУреди