Комирић

насеље у Осечини, Колубарски округ, Србија

Комирић је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2022. било је 559 становника.

Комирић
Црква Св. апостола Петра и Павла
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ОпштинаОсечина
Становништво
 — 2022.Пад 559
Географске карактеристике
Координате44° 24′ 48″ С; 19° 33′ 20″ И / 44.4133° С; 19.5556° И / 44.4133; 19.5556
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина283 m
Комирић на карти Србије
Комирић
Комирић
Комирић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број14254
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Овде се налази Црква Св. апостола Петра и Павла у Комирићу.

Историја

уреди

Први помен села је забележен у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.

Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 261. странице тефтера TD 144 је гласио овако:

Miriçka karye, Valyeva nahiye - Село Мирићка, Нахија Ваљево[1]

Демографија

уреди

У насељу Комирић живи 818 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,9 година (43,8 код мушкараца и 48,3 код жена). У насељу има 304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Међу значајније личности Комирића убрајају се:[2]

  • Драгић Муцић (1858-1938), народни посланик, у његовој кући је 1890. отворена прва школа у Комирићу,
  • Милисав Николе Вуковић (1879-1929), правник и дугогодишњи судија, а после пензионисања адвокат у Ваљеву
  • Властимир Степана Вуковић, рођен 1901, добровољац у Првом светском рату, правник, радио као судија и председник суда у Прокупљу и Охриду.
  • Степан Милоша Вуковић, (1872-1960), каплар, испалио је први српски пуцањ у Првом светском рату. Степана је одликовао руски цар Николај Романов орденом за храброст (додељена су само три таква одликовања), а потом је добио Карађорђеву звезду са мачевима. Као пипадник чувеног Петог пука Дринске дивизије, до краја рата Степан је добио још петнаестак високих одликовања.
  • Борисав Николе Вуковић, рођен 1895, учесник у Првом светском рату, одликован
  • Петар В. Јовановић (Пера Комирићанац) (1911-1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој
  • Момчило Ђурић (1912-1980), генерал-мајор, доктор права, предавао на Универзитету Ломоносов
  • Војислав Коларић (1920), доктор економије, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду
  • Борка Вучић (1926-2009), банкарка, народни посланик, министар
  • Смиља Милановић Лазаревић (1948), доктор наука, професор механике на Математичком факултету Универзитета у Београду.
График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 2.111
1953. 2.151
1961. 1.829
1971. 1.533
1981. 1.387
1991. 1.122 1.111
2002. 954 978
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
952 99,79%
Македонци
  
1 0,10%
непознато
  
1 0,10%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 325 335 339 342 347 324 304


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 68 71 68 27 23 24 17 4 0 2 3,14
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 445 130 272 33 10 0
Женски 397 39 268 84 5 1
УКУПНО 842 169 540 117 15 1
Становништво по делатностима које обавља
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 396 319 0 0 34
Женски 324 297 0 0 12
Укупно 720 616 0 0 46
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 6 9 11 2 2
Женски 0 1 6 1 0
Укупно 6 10 17 3 2
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 1 8 4 0
Женски 1 0 3 3 0
Укупно 1 1 11 7 0
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 0 0 0 0
Женски 0 0 0 0
Укупно 0 0 0 0

Галерија

уреди

Референце

уреди
  1. ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 45
  2. ^ Гроздана Н. Шимић: „Комирић, некад и сад“, Културни центар Шабац, 2009. године. ISBN 978-86-84045-12-8. COBISS.SR 158100236
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

уреди