Комирић

Комирић
Комирић;
	Црква Св. апостола Петра и Павла
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Колубарски
Општина	Осечина
Становништво
— 2011.	734
Географске карактеристике
Координате	44° 24′ 48″ С; 19° 33′ 20″ И / 44.4133° С; 19.5556° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	283 m
	Комирић Комирић на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	14254
Позивни број	014
Регистарска ознака	VA

Комирић је насеље у Србији у општини Осечина у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 734 становника.

Овде се налази Црква Св. апостола Петра и Павла у Комирићу.

Демографија уреди

У насељу Комирић живи 818 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,9 година (43,8 код мушкараца и 48,3 код жена). У насељу има 304 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,14.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).

Међу значајније личности Комирића убрајају се:^[1]

Драгић Муцић (1858-1938), народни посланик, у његовој кући је 1890. отворена прва школа у Комирићу,
Милисав Николе Вуковић (1879-1929), правник и дугогодишњи судија, а после пензионисања адвокат у Ваљеву
Властимир Степана Вуковић, рођен 1901, добровољац у Првом светском рату, правник, радио као судија и председник суда у Прокупљу и Охриду.
Степан Милоша Вуковић, (1872-1960), каплар, испалио је први српски пуцањ у Првом светском рату. Степана је одликовао руски цар Николај Романов орденом за храброст (додељена су само три таква одликовања), а потом је добио Карађорђеву звезду са мачевима. Као пипадник чувеног Петог пука Дринске дивизије, до краја рата Степан је добио још петнаестак високих одликовања.
Борисав Николе Вуковић, рођен 1895, учесник у Првом светском рату, одликован
Петар В. Јовановић (Пера Комирићанац) (1911-1944), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој
Момчило Ђурић (1912-1980), генерал-мајор, доктор права, предавао на Универзитету Ломоносов
Војислав Коларић (1920), доктор економије, редовни професор Економског факултета Универзитета у Београду
Борка Вучић (1926-2009), банкарка, народни посланик, министар
Смиља Милановић Лазаревић (1948), доктор наука, професор механике на Математичком факултету Универзитета у Београду.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	2.111
1953.	2.151
1961.	1.829
1971.	1.533
1981.	1.387
1991.	1.122	1.111
2002.	954	978

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	952	99,79%
Македонци	1	0,10%
непознато	1	0,10%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	6	1
80+	11	19
75—79	19	35
70—74	40	43
65—69	36	42
60—64	34	38
55—59	27	24
50—54	39	34
45—49	39	31
40—44	39	29
35—39	33	19
30—34	36	22
25—29	34	21
20—24	29	18
15—19	23	21
10—14	19	20
5—9	23	18
0—4	18	14
Просек :	43,8	48,3

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	325	335	339	342	347	324	304

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	68	71	68	27	23	24	17	4	0	2	3,14

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	445	130	272	33	10	0
Женски	397	39	268	84	5	1
УКУПНО	842	169	540	117	15	1

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	396	319	0	0	34
Женски	324	297	0	0	12
УКУПНО	720	616	0	0	46
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	6	9	11	2	2
Женски	0	1	6	1	0
УКУПНО	6	10	17	3	2
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	1	8	4	0
Женски	1	0	3	3	0
УКУПНО	1	1	11	7	0
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	0	0	0	0
Женски	0	0	0	0
УКУПНО	0	0	0	0