Отворите главни мени

Комплекс „Парк Буковичка Бања”

Комплекс „Парк Буковичка Бања” је парк у Аранђеловцу који представља непокретно културно добро као просторна културно-историјска целина, одлуком СО Аранђеловац бр.06-16/89-01 од 27. јануара 1998. године.[1]

Комплекс „Парк Буковичка Бања”
Парк Буковичке Бање, 1.jpg
Опште информације
МестоАранђеловац
ОпштинаАранђеловац
Држава Србија
Време настанка1849.
Тип културног добраПросторна културно-историјска целина
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
СедиштеКрагујевац
АдресаКрагујевачког октобра 184 34000
Званични веб-сајт

Комплекс парк се простире на површини од 21,5hа. Поред извора минералне воде: „Ђулара”, „Талпара”, „Књаз Михајло” и „Победа” унутар парка се налазе и други вредни објекти:[2]

Пројектовање паркаУреди

Идеју о подизању парка покренуо је у 19. веку, Емилијан Јосимовић, инжењер и први српски урбаниста. Земљиште за Парк Буковичке Бање купљено је 1849. године, када су и почели радови, засађено дрвеће, уређен извор и купатило „Талпара”. Приближно данашњи изглед Парк добија 1856. године, и из тог периода потиче и топло купатило „ Ђулара“. За време владавине Кнеза Михајла Обреновића, Буковичка Бања постаје једно од најбоље уређених балнеотуристичких насеља. Најбоља бања у Србији, остаје све до пред Први светски рат.

Своје садашње контуре парк је добио у периоду 1900-1905. године. Алеја борова и дрворед кестенова је из тог периода. Најзначајнију промену бања и парк су претрпели 30-их година 20. века, када је бања била под управом Штедионице дунавске бановине. Током 1933/1934. године преуређени су Старо здање, Ново здање и Парк, који је из основа био реконструисан по плановима инж. А. Крстића. Поред прекрасних цветних алеја и бројних врста ретког дрвећа, у парку се налази стална поставка мермерних скулптура, најпознатијих наших и светских аутора. У 1935. години отворен је извор термалне воде. Тада је каптиран и извор „Кубршница” за аранђеловачки водовод.[4]

Галерија скулптура (избор)Уреди

Види јошУреди

РеференцеУреди

  1. ^ „Парк Буковичка Бања”. ЗЗСк Крагујевац. Приступљено 06. 01. 2019. 
  2. ^ „Буковичка Бања”. Бање у Србији. Приступљено 06. 01. 2019. 
  3. ^ „Буковичка Бања”. Специјална болница. Архивирано из оригинала на датум 05. 08. 2018. Приступљено 06. 01. 2019. 
  4. ^ „Буковичка бања - Историја”. Аранђеловац. Приступљено 06. 01. 2019. 

Спољашње везеУреди