Конвенција у Сенека Фолсу

Конвенција у Сенека Фолсу била је прва конвенција о женским правима.^[1] Оглашаван је као „конвенција за расправу о друштвеном, грађанском и верском стању и правима жене“.^[2]^[3] Одржан је у капели Веслијан у граду Сенека Фолс, Њујорк и трајао је два дана током 19. и 20. јула 1848. Привукавши широку пажњу, убрзо су уследили и други конвенције о женским правима, укључујући Рочестерска конвенција о женским правима у Рочестеру, Њујорк, две недеље касније. Током 1850. године прва у низу годишњих националних конвенција о женским правима окупоио сеу Вустеру, Масачусетс.

Жене квекери из тог подручја организовале су састанак заједно са Елизабет Кејди Стантон, која није била квекер. Догађај су планирали током посете Лукреције Мот која је иначе живела у Филаделфији. Мот, квекерка, била је позната по својим говорничким способностима, што је било ретко за жене које нису квекери током ере у којој женама често није било дозвољено да говоре у јавности.

Састанак се састојао од шест сесија, укључујући предавање о закону, шаљиву презентацију и вишеструке дискусије о улози жена у друштву. Стантон и Квекерке су представиле два припремљена документа, Декларацију о осећањима и пратећи списак резолуција, о којима ће се расправљати и изменити пре него што се поднесу на потпис. Покренула се жестока расправа у вези са женским правом гласа, а многи - укључујући Мот - позвали су на уклањање овог концепта, али се Фредерик Даглас, који је био једини афро-амерички учесник конвенције, елоквентно залагао за његово укључивање, па је резолуција бирачког права задржана у декларацији. Декларацију је потписало тачно 100 од око 300 присутних, углавном жена.

Неки од савременика, укључујући истакнуту говорницу Мот, конвенцију су доживљавали као један важан корак међу многим другима у непрестаним напорима жена да за себе стекну већи удео у друштвеним, грађанским и моралним правима,^[4] док су на то други гледали као на револуционарни почетак борбе жена за потпуну равноправност са мушкарцима. Стантон је сматрала да је Конвенција у Сенека Фолсу почетак покрета за женска права, мишљење које је одјекнуло у Историја женског права гласа.

Декларација о осећањима постала је „најважнији фактор у ширењу вести о покрету за женска права широм Сједињених Држава од 1848. године и даље у будућности“, наводи Џудит Велман, историчарка.^[5] У време Националне конвенције о женским правима из 1851. године, питање женског права гласа постало је централно начело покрета за женска права у Сједињеним Државама.^[6] Ове конвенције су постале годишњи догађаји све до избијања Америчког грађанског рата 1861. године.

Позадина уреди

Политичка добит уреди

Дана 7. априла 1848. године, као одговор на грађанску петицију, скупштина државе Њујорк донела је Закон о имовини удате жене, дајући женама право да задрже имовину коју су донеле у брак, као и имовину коју су стекле током брака. Повериоци нису могли запленити женину имовину да би наплатили мужевљеве дугове.^[7] Уочи усвајања овог закона, 1846. године присталице су издале брошуру, чији је аутор вероватно судија Џон Фајн^[8] која се ослањала на познавање читалаца са Декларацијом о независности Сједињених Држава како би инсистирали на томе „Да су сви створени слободни и једнаки...", и да би се ова идеја требала подједнако односити на оба пола. „Жене, као и мушкарци, имају право на пуно уживање у практичним погодностима устава“. Група од 44 удатих жена из западног Њујорка писале су Скупштини марта 1848. године, рекавши да „ваша Декларација о независности изјављује да владе своје праведне моћи изводе из сагласности оних над којима се влада. А како жене никада нису пристале, биле представљене или признате од стране ове владе, очигледно је да се у правди од њих не може тражити оданост..."

Квекерски утицај уреди

Многи чланови Верског друштва Пријатеља, познатих као Квекери, настанили су се на западу државе Њујорк, близу Сенека Фолса. Нарочито прогресивни огранак је живео у и око Ватерлоа у округу Сенека, Њујорк. Ови Квекери су тежили брачним везама у којима су мушкарци и жене радили и живели у равноправности.^[9]

После уреди

Референце уреди

^ Dumenil, 2012, p. 56, which says, "The exclusion of women delegates from the London [anti-slavery] convention in 1840 had a decided impact on the events that led to the first women's rights convention, held in Seneca Falls, New York, eight years later… Well before the 1848 convention, reformers had agitated for improved economic and legal rights for women". Other scholarly sources that describe Seneca Falls as "the first women's rights convention" include Wellman, 2004 (the book's title itself include those words); Isenberg, 1998, p. 1; and McMillen, 2008, p. 115. No scholarly source describes an earlier meeting as a "women's rights convention". Bonnie S. Anderson, in Joyous Greeting: The First International Women's Movement 1830–1860, Oxford University Press, 2000, makes no mention of an earlier convention in Europe or elsewhere. The Seneca Falls convention was the first that was organized by women explicitly for the purpose of discussing women's rights as such. It was not, however, the first convention at which women's rights were among the topics that were discussed:
^ Wellman 2004, стр. 189
^ „Report of the Woman's Rights Convention - Women's Rights National Historical Park (U.S. National Park Service)”.
^ McMillen, 2008, p. 102,
^ Wellman, 2004, p. 192
^ Buhle, 1978 p. 90
^ McMillen 2008, стр. 81
^ Historynow.org. Judith Wellman. The Seneca Falls Convention: Setting the National Stage for Women's Suffrage Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2010), Retrieved April 27, 2009.
^ National Park Service. Women's Rights. Quaker Influence. Retrieved on April 23, 2009.

Литература уреди

Baker, Jean H. ^{[мртва веза]} Hill and Wang, New York. Sisters: The Lives of America's Suffragists.. 2005. ISBN 0-8090-9528-9. ^{[мртва веза]}
Baker, Jean H. Oxford University Press. Baker, Jean H. (2002). Votes for Women: The Struggle for Suffrage Revisited.. Oxford University Press. ISBN 0-19-513016-2.
Blackwell, Alice Stone. Charlottesville and London: University Press of Virginia. Blackwell, Alice Stone (2001). Lucy Stone: Pioneer of Woman's Rights.. University of Virginia Press. ISBN 0-8139-1990-8.
Buhle, Mari Jo; Buhle, Paul. University of Illinois. Buhle, Paul; Buhle, Mari Jo (1978). The concise history of woman suffrage.. University of Illinois Press. ISBN 0-252-00669-0.
Capron, E.W. "National Reformer." National Reform Nomination For President Gerrit Smith of New York 3 August 1848.
Carlacio, Jami (2002). „'Ye Knew Your Duty, but Ye Did It Not': The Epistolary Rhetoric of Sarah Grimke”. Rhetoric Review. 21 (3): 247—63. S2CID 143897476. doi:10.1207/S15327981RR2103_3.
Dumenil, Lynn, Editor-in-Chief (2012). The Oxford Encyclopedia of American Social History. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0199743360
Faulkner, Carol. Philadelphia: University of Pennsylvania Press. Faulkner, Carol (2011). Lucretia Mott's Heresy: Abolition and Women's Rights in Nineteenth-Century America.. University of Pennsylvania Press. ISBN 978-0-8122-4321-5.
Hankins, Barry (2004). The Second Great Awakening and the Transcendentalists. Westport, Connecticut: Greenwood Press. ISBN 0-313-31848-4.
Hinks, Peter P, John R. McKivigan, and R. Owen Williams. Encyclopedia of Antislavery and Abolition: Greenwood Milestones in African American History. Westport, Conn.: Greenwood Press, 2007.
Isenberg, Nancy. , University of North Carolina Press. Isenberg, Nancy (1998). Sex and citizenship in antebellum America. Univ of North Carolina Press. ISBN 0-8078-2442-9.
Kerr, Andrea Moore. New Jersey: Rutgers University Press. Kerr, Andrea Moore (1992). Lucy Stone: Speaking Out for Equality.. Rutgers University Press. ISBN 0-8135-1860-1.
Lerner, Gerda; Grimké, Sarah Moore. , Oxford University Press. Lerner, Gerda; Grimké, Sarah Moore (1998). The feminist thought of Sarah Grimké. Oxford University Press. ISBN 0-19-510604-0.
Mani, Bonnie G. Lexington Books. Mani, Bonnie G. (2007). Women, Power, and Political Change.. Lexington Books. ISBN 978-0-7391-1890-0.
McMillen, Sally Gregory. Oxford University Press. McMillen, Sally (2008). Seneca Falls and the origins of the women's rights movement.. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-518265-1.
Osborn, Elizabeth R. The Seneca Falls Convention: Teaching about the Rights of Women and the Heritage of the Declaration of Independence Архивирано на сајту Wayback Machine (8. децембар 2004). ERIC Digest.
Ryerson, Lisa Marsh (1999). „Falls revisited: Reflections on the legacy of the 1848 Women's Rights Convention”. Vital Speeches of the Day. 65 (11): 327—31.
Schenken, Suzanne O'Dea. Santa Barbara: ABC-CLIO. O'Dea, Suzanne; Schenken, Suzanne O'Dea (1999). From Suffrage to the Senate.. Bloomsbury Academic. стр. 644—646. ISBN 0-87436-960-6.
Spender, Dale. (1982) Ark Paperbacks, Routledge & Kegan Paul, London. Spender, Dale (1983). Women of Ideas and what Men Have Done to Them.. Ark Paperbacks. стр. 347—357. ISBN 0-7448-0003-X.
Stansell, Christine (1998). „The Road From Seneca Falls”. The New Republic. св. 219 бр. 6. стр. 26—38.
Tetrault, Lisa. The Myth of Seneca Falls: Memory and the Women's Suffrage Movement, 1848–1898 (2014) online review
Wellman, Judith. , University of Illinois Press. Wellman, Judith (2004). The Road to Seneca Falls: Elizabeth Cady Stanton and the First Women's Rights Convention. University of Illinois Press. ISBN 0-252-02904-6.

Спољашње везе уреди

Служба националног парка. Женска права. Извештај Конвенције о женским правима, 19.-20. јула 1848
Текст „Декларације о осећањима“ и резолуције
Водопади Сенеца 1848. године, Служба националног парка: Женска права

[1] Dumenil, 2012, p. 56, which says, "The exclusion of women delegates from the London [anti-slavery] convention in 1840 had a decided impact on the events that led to the first women's rights convention, held in Seneca Falls, New York, eight years later… Well before the 1848 convention, reformers had agitated for improved economic and legal rights for women". Other scholarly sources that describe Seneca Falls as "the first women's rights convention" include Wellman, 2004 (the book's title itself include those words); Isenberg, 1998, p. 1; and McMillen, 2008, p. 115. No scholarly source describes an earlier meeting as a "women's rights convention". Bonnie S. Anderson, in Joyous Greeting: The First International Women's Movement 1830–1860, Oxford University Press, 2000, makes no mention of an earlier convention in Europe or elsewhere. The Seneca Falls convention was the first that was organized by women explicitly for the purpose of discussing women's rights as such. It was not, however, the first convention at which women's rights were among the topics that were discussed:

[wellman-189-2] Wellman 2004, стр. 189

[3] „Report of the Woman's Rights Convention - Women's Rights National Historical Park (U.S. National Park Service)”.

[McMillen102-4] McMillen, 2008, p. 102,

[5] Wellman, 2004, p. 192

[6] Buhle, 1978 p. 90

[McMillen81-7] McMillen 2008, стр. 81

[historynow-8] Historynow.org. Judith Wellman. The Seneca Falls Convention: Setting the National Stage for Women's Suffrage Архивирано на сајту Wayback Machine (3. фебруар 2010), Retrieved April 27, 2009.

[nps_quakers-9] National Park Service. Women's Rights. Quaker Influence. Retrieved on April 23, 2009.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]