Конзул (дипломатија)
Конзул је државни службеник (consules missi) или стални службеник државе која их шаље на службу у иностранство ради обављања искључиво конзуларних функција и начелно је из реда њених држављана, или конзул изабрани на лицу места (consules electi) који стално бораве у држави и месту свог конзуларног седишта.[1]
Према начину избора и функцији коју обављају у складу са утврђеним рангом представништва конзули могу бити каријерни или државни и почасни.
Конзуларна представништва уреди
Конзуларна представништва су сталне дипломатске мисије које се оснивају у другим државама, и могу бити основана у рангу генералних конзулата, конзулата, вицеконзулата и конзуларних агенција, у зависности од обима билатералних односа, обима економске сарадње и бројности дијаспоре.
Конзуларна представништва могу бити основана у рангу генералних конзулата, конзулата, вицеконзулата и конзуларних агенција, у зависности од обима билатералних односа, обима економске сарадње и бројности дијаспоре.
Уколико у страној држави нека држава нема амбасаде или она није у могућности да обавља своје дужности, конзуларно представништво, по овлашћењу министра спољних послова, и претходно сачињеног споразума са државом пријема, може да преузме одређене дипломатске функције из надлежности амбасаде.
Каријерни конзул уреди
Конзула обавља оне послове из делокруга Министарства које га је на ову дужност поставило, а који спадају у конзуларне функције предвиђене међународним уговорима и дипломатско-конзуларном праксом.
У обављању послова из свог делокруга, конзул поступа у складу са Уставом, законима, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима и подзаконским општим актима, као и по директивама министра спољних послова и у складу са тим директивама датим инструкцијама и упутствима руководилаца надлежних унутрашњих јединица Министарства, као и амбасадора акредитованог у држави пријема.
По правилу, конзул одржава односе са централним органима државе пријема преко амбасаде држава који заступа у тој држави, а када то изричито допуштају међународни споразуми или закони и пракса државе пријема, конзул може комуникацију вршити и непосредно.
Почасни конзул уреди
Функцију државног конзула не треба поистовећивати са функцијом почасни конзул, јер је ова дипломатска институција — конзул изабрани на лицу места (consules electi) који стално бораве у држави и месту свог конзуларног седишта, најчешће се баве трговином или неким другим корисним занимањем. Углавном су држављани државе пријема, док су у пракси јако ретко и држављани неке треће државе или државе именовања.
Влада на предлог министра и уз сагласност државе пријема, може за почасног конзула поставити лице, без обзира на држављанство, које у својој држави ужива углед и жели да заступа интересе државе која га на ту функцију предлаже.
Функције, односно конзуларне послове које почасни конзул може да обавља на свом конзуларном подручју и права и дужности почасног конзула у обављању функције, односно конзуларних послова прописује министар иностраних послова државе за чије потреба обавља ту функцију.
Почасни конзул дужан је да обавља своје функције сагласно политици и ставовима Владе и на основу инструкција шефа сталне дипломатске мисије у држави пријема, односно руководиоца надлежне унутрашње јединице Министарства иностраних послова.
Извори уреди
- ^ Chisholm, Hugh, ур. (1911). „Consul (commercial)”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 7 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 20—22.
Литература уреди
- Lintott, Andrew (1999). The Constitution of the Roman Republic. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-926108-6.
- Gumenjuk, Boris (1980): Osnovi diplomatičnoj ta konsuljskoj službi, Kijev
- Pravilnik o počasnim konzulima, Službeni glasnik, br.72/2009
- Vienna Convention on Consular Relation, United Nations, Treaty Series, vol.596
Спољашње везе уреди
- Конзул У:Римска република, Римски закони, Римски конзули Историјска енциклопедија