Отворите главни мени

Константин Фотић

Константин Фотић.jpg

Константин А. Фотић (Шабац, 4/17. фебруар 1891Вашингтон 14. фебруар 1959) био је српски правник и дипломата.

Школовао се у Шапцу и Београду, студирао у Бордоу и докторирао 1914. у Паризу. Учесник је Балканских и Првог светског рата, из којих је изашао као коњички капетан прве класе. Крајем 1915. прешао је у дипломатску службу и постао један од најистакнутијих дипломата Краљевине Југославије. Током рата службовао је на Крфу, у Берну и Паризу. На Конференцији мира у Паризу био је секретар Делегације КСХС. Службовао је у Бечу, Лондону и при Генералном секретаријату Друштва народа у Женеви где је једно време био стални делегат Југославије. Обављао је дужност директора Политичког одељења МИП-а, а 1930. постао је помоћник министра иностраних послова. Учесник је више међународних конференција. Октобра 1935. стигао је у Вашингтону где је остао до краја каријере, најпре као посланик, а од септембра 1942. по подизању ранга дипломатског представништва и као први амбасадор Југославије у САД. Шубашићева влада га је пензионисала у лето 1944. због подршке покрету генерала Драже Михаиловића. После рата био је близак српским емигрантским круговима. Написао је мемоаре о Другом светском рату.[1]

На пријему у Њујорку, 10. јула 1937. Никола Тесла прима орден белог лава првог степена од чехословачког министра Владимира Хурбана. Истом приликом посланик Фотић (седи лево) уручио му је орден белог орла првог степена Краљевине Југославије.

ИзворУреди