Контраобавештајна служба
Контраобавештајна служба (КОС) је била самостална служба у војној организацији Југословенске народне армије (ЈНА). Настала је 1946. године од Трећег одсека ОЗНЕ при Министарству народне одбране.
Историја Уреди
Након доношења Устава ФНРЈ, 13. марта 1946. године, реорганизоване су сигурносно-обавештајне службе. Од Првог и Другог одсека ОЗНЕ формирана је при Министарству унутрашњих послова — Управа државне безбедности (УДБА), док је од Трећег одсека ОЗНЕ при Министарству народне одбране формирана — Контраобавештајна служба Југословенске армије (КОС).
Управа Контраобавештајне службе је 1. марта 1948. године ушла у састав Генералштаба Југословенске армије и постала њена XII управа. У Органе безбедности Контраобавештајна служба је преименована 23. марта 1955. године. Тада је из Генералштаба ЈНА измештена у Државни секретаријат за народну одбрану (ДСНО), а касније Савезни секретаријат за народну одбрану (ССНО). У организацијском саставу ДСНО (ССНО) постојала је Управа безбедности, а органи безбедности били су у формацијском саставу команди, јединица и установа војске и ССНО.
Након нестанка ЈНА и формирања Војске Југославије, 20. маја 1992. године, Управа безбедности је поново измештена из ССНО и враћена у Генералштаб ВЈ.
Контра-обавештајна служба играла је значајну улогу током распада СФРЈ, а њене најпознатије операције су — Операција Лабрадор и Операција опера оријенталис, као и Афера Шпегељ и Операција Штит.
Руководиоци Уреди
- начелници Трећег одељења при Одељењу за заштиту народа (ОЗНА), 1944—1946:
- Јефто Шашић, 1944—1945
- Вјекослав Клишанић, 1945
- Иван Рукавина, 1945—1946
- начелници Контраобавештајне службе при Генералштабу ЈНА, 1946—1955:
- Иван Рукавина, 1946—1947
- Блажо Јанковић, 1947—1948
- Ђоко Јованић, 1948
- Срећко Манола, 1948—1953
- Иван Рукавина, 1953—1955
- начелници Управе безбедности при Савезном секретеријату за народну одбрану, 1955—1992:
- Иван Рукавина, 1955—1959
- Рудолф Пехачек, 1959—1960
- Срећко Манола, 1960—1963
- Мирко Буловић, 1963—1970
- Радован Војводић, 1970—1974
- Асим Хоџић, 1974—1980
- Георгије Јовичић, 1980—1984
- Стане Бровет, 1984—1988
- Ђорђе Миражић, 1988—1990
- Вулета Вулетић, 1990—1992
