Конфедерација
Конфедерација (или савез држава, државни савез) је у својој суштини савез, који је појачан установљавањем једног заједничког органа, који нема апсолутно никакву вишу, централну власт која би конфедерацији давала обележје суверености. Конфедерација је један уговорни однос удруживања који државе међународно успостављају. Конфедерација нема ниједну од три класичне државне власти (законодавна, извршна, судска). Суштински – конфедерација нема средства и начине да одлуке централног, заједничког органа непосредно спроведе на територији својих чланица.
Спровођење тих одлука, које се доносе једногласно (што очигледно носи огроман ризик блокаде и неефикасности у раду), зависи од воље држава-чланица - јер их оне спроводе. Отклањање ове иманентне особине конфедерације у америчком уставу и стварање федералне јурисдикције биће основно мерило разликовања између федерације и конфедерације. Тако конфедерација као правни однос, нема ни централну власт, ни своју територију, нити своје становништво. Њен конститутивни акт је међународни уговор, а не устав. Државе чланице поседују како право нулификације (вета), тако и право сецесије. Отуда је јасан закључак да конфедерација није држава, те стога не може ни бити ни облик сложене државе, већ је пре један појачани облик савеза.
Kонфедерација је савез неовисних, суверених држава, створен на основи међународног уговора, у сврху јединственог рјешавања неких питања од заједничког интереса.
Kонфедерацијом се не ствара нова држава, већ суверене државе у конфедерацији остају и даље самостални међународноправни субјекти. Према томе, конфедеративна власт је изведена из суверене власти држава чланица (на којима и даље остаје сувереност). Државе чланице пристају пренијети одређена суверена права на конфедерацију.
Обележја конфедерацијеУреди
Kонфедерација има барем једно стално заједничко тело, које јој даје привид државности, то је најчешће конфедеративна скупштина. Тиме се конфедерација разликује од обичног политичког савеза. Kонфедеративна скупштина није никакав државни орган. Она је састављена од делегата држава чланица, и заправо је врло слична међународној конференцији.
Одлуке у конфедерацији се доносе најчешће консензусом, иако све зависи како је начин одлучивања дефинисан у оснивачком уговору. Одлуке које доносе конфедеративна тела нису аутоматски обвезне за грађане држава чланица, него оне тек постају обвезне кад их државе чланице усвоје, тј. кад их озаконе на начин прописан њиховим властитим прописима. Тај поступак посебног усвајања конфедеративне одлуке у интерни пропис државе чланице назива се инартикулација. Према томе, не постоји непосредна власт конфедеративних тијела над грађанима држава чланица конфедерације.
Надлежност тела конфедерације ограничена је закљученим конфедеративним уговором, и смије се кретати само у границама допуштеним тим уговором. Редовно, конфедерација нема јединствену војску, порезе, државни прорачун нити држављанство. У конфедерацији је јединствена само она делатност ради које је основана.