Копорић (средњи век)

Копорић (лат. Choporich) је било средњовековно рударско насеље, рудник и трг Копаоничке рудне области, које се налазило на јужном делу планине, у близини данашњег истоименог села. Остаци насеља, које се налазило око места спајања двеју речица (Подгора и Мушин до), на висини од око 900 метара нмв. нису откривени, док су истраживања на Копорићкој чуки (између 1 000 и 1 500 метара нмв) открила 1 100 разноврсних рударских рупа и већи број поткопа, од којих су неки били веома разгранати. Истраживања су открила постојање само 5 топионица, што је научнике навело на закључак да рудно богатство није било великог обима. У рудницима је вађено олово уз које се јављало у малој количини и сребро,10g на један проценат олова.

Само место се први пут помиње у оснивачкој повељи манастира Бањске (1316—1318), коју је издао краљ Милутин (1282—1321). Рударско насеље је настало највероватније у петој деценији XIV века, а први пут се помиње 1346. године, када се у њему наводи постојање католичке заједнице. Током седме деценије у Копорићу је постојала ковница новца, а крајем века, кнегиња Милица са Стефаном (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и Вуком 1395. године поклања приходе од Копорића манастиру светог Пантелејмона на Светој гори. Касније је деспот Ђурађ (1427—1456) потврдио овај поклон, али се од краја XIV века јавља слабљење производње у Копорићу, што поред историјских извора, потврђују и археолошки налази. Током прве половине XV века, у њему више не живе Дубровчани, а после пада Српске деспотовине под Османлије, средином XV века, вероватно престаје и рударска активност у Копорићу. Први османски пописи га наводе као село са ниским приходима, које је доносило 3 000 акчи (1530).

Види још

• Копорићи
• Копаоник

Литература

• Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима (на језику: српски). Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16604-3. Приступљено 10. 10. 2023. 

Средњовековни рудници и рударски тргови на Копаонику

Беласица (први помен 1423, вађено Ag и гламско сребро, данашња Беласица) Бело Брдо (први помен 1438, вађено Ag и Pb, данашње Бело Брдо) Запланина (први помен почетком XV века, данашња Запланина) Ковачи (први помен око 1420, данашњи Ковачи) Копорић (први помен 1346, вађено Ag и Pb, данашње Копориће) Ливађе (први помен 1405, вађено Fe и Pb (са Ag), данашње Ливађе) Остраћа (први помен 1346, вађено Pb и Fe, данашње Остраће или Остатија) Плана (први помен 1346, ковница 1388, вађено Pb, Fe и Cu, данашња Плана) Трепча (први помен 1303, вађено Pb, Fe и Ag, данашњи Стари Трг)