Копорић (средњи век)
Копорић (лат. Choporich) је било средњовековно рударско насеље, рудник и трг Копаоничке рудне области, које се налазило на јужном делу планине, у близини данашњег истоименог села. Остаци насеља, које се налазило око места спајања двеју речица (Подгора и Мушин до), на висини од око 900 метара нмв. нису откривени, док су истраживања на Копорићкој чуки (између 1 000 и 1 500 метара нмв) открила 1 100 разноврсних рударских рупа и већи број поткопа, од којих су неки били веома разгранати[1]. Истраживања су открила постојање само 5 топионица, што је научнике навело на закључак да рудно богатство није било великог обима[1]. У рудницима је вађено олово уз које се јављало у малој количини и сребро,10g на један проценат олова[1].
Само место се први пут помиње у оснивачкој повељи манастира Бањске (1316—1318), коју је издао краљ Милутин (1282—1321). Рударско насеље је настало највероватније у петој деценији XIV века[1], а први пут се помиње 1346. године, када се у њему наводи постојање католичке заједнице. Током седме деценије у Копорићу је постојала ковница новца, а крајем века, кнегиња Милица са Стефаном (кнез 1389—1402, деспот 1402—1427) и Вуком 1395. године поклања приходе од Копорића манастиру светог Пантелејмона на Светој гори. Касније је деспот Ђурађ (1427—1456) потврдио овај поклон, али се од краја XIV века јавља слабљење производње у Копорићу, што поред историјских извора, потврђују и археолошки налази[1]. Током прве половине XV века, у њему више не живе Дубровчани, а после пада Српске деспотовине под Османлије, средином XV века, вероватно престаје и рударска активност у Копорићу. Први османски пописи га наводе као село са ниским приходима[1], које је доносило 3 000 акчи (1530).
Види још уреди
Референце уреди
- ^ а б в г д ђ Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима (на језику: српски). Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16604-3. Приступљено 10. 10. 2023.
Литература уреди
- Мишић, Синиша, ур. (2010). Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља: према писаним изворима (на језику: српски). Београд: Завод за уџбенике. ISBN 978-86-17-16604-3. Приступљено 10. 10. 2023.
Беласица (први помен 1423, вађено Ag и гламско сребро, данашња Беласица) Бело Брдо (први помен 1438, вађено Ag и Pb, данашње Бело Брдо) |