Копље (војна јединица)

Копље (франц. Lances fournies) је средњовековни назив за мању коњичку јединицу, састављену од једног витеза и неколико пратилаца на коњима. Овај термин користио се у 14. и 15. веку.[1]

Француски оклопник (жандарм) из 15. века.

Организација и тактикаУреди

Садејство витеза са другим борцима у коњици условило је средином 14. века појаву организационе јединице под називом копље (енгл. Lance, франц. Glaive), које чине витез и његова пратња. Пратњу (1-10 људи) су обично сачињавали стрелци (2-3), лаки коњаник (франц. Coutillier - у буквалном преводу ножар, уобичајени назив за разбојника), паж и слуга (франц. Valet, нем. Knecht). У борби стрелци су сјахивали и дејствовали пред фронтом или са стране, да би противничке витезове пре судара обесхрабрили и омели дејство њихових стрелаца. Лаки коњаник је непосредно помагао витезу, а употребљаван је и за извиђање, осигурање и гоњење. Паж и слуга нису учествовали у борби.[1]

Величина војске рачунала се по броју копаља, односно броју витезова, а не по јачини пратње. Тако су француске ордонанс-компаније средином 15. века имале по 100 копаља, са по 6 људи на коњу: витез, лаки коњаник, 2 стрелца, оружоноша и паж.[1]

РеференцеУреди

  1. ^ а б в Никола Гажевић, Војна енциклопедија (књига 4), Војноиздавачки завод, Београд (1972), стр. 579

ЛитератураУреди