Отворите главни мени

Кореница је насељено мјесто у Лици и сједиште општине Плитвичка Језера, Република Хрватска. За време Југославије, од 1945. до 1991, односно 1997. године мјесто се звало Титова Кореница по југословенском председнику Јосипу Брозу Титу.

Кореница
Korenica - središte.jpg
Административни подаци
Држава Хрватска
ОбластЛика
ЖупанијаЛичко-сењска
ОпштинаОпштина Плитвичка Језера
Становништво
 — (2011)Раст 1.766
Географске карактеристике
Координате44°44′38″ СГШ; 15°42′24″ ИГД / 44.74399° СГШ; 15.70656° ИГД / 44.74399; 15.70656Координате: 44°44′38″ СГШ; 15°42′24″ ИГД / 44.74399° СГШ; 15.70656° ИГД / 44.74399; 15.70656
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Надм. висина658 м
Кореница на мапи Хрватске
Кореница
Кореница
Кореница на мапи Личко-сењске жупаније
Кореница
Кореница
Кореница на мапи Личко-сењске жупаније
Остали подаци
Поштански број53230 Кореница
Позивни број+385 (0)53
Регистарска ознакаGS

Садржај

ГеографијаУреди

Насеље Кореница се налази испод планинског ланца Личке Пљешевице у крају под називом Бијело поље.

Кореница је од Госпића удаљена 44 km, а од Удбине око 30 km.

ИсторијаУреди

Кореница је настала и развила се подно средњовјековног утврђења Мрсињ, која је неко вријеме био сједиште Крбавске бискупије. Велика предратна општина Кореница (раније Титова Кореница) подијељена је у двије општине (Плитвичка Језера и Удбина). Кореница се од распада Југославије до августа 1995. године налазила у Републици Српској Крајини. Током агресије на РСК августа 1995. године хрватска војска заузела је град протеравајући већинско српско становништво у граду и околини.

Други свјетски ратУреди

Крајем маја 1941. године хрватске усташке власти су покренуле све Србе из села око Плитвичких језера и протерале их у Двор и у Босну, "са мотивацијом да на Плитвичким језерима и околици, као хрватском купалишном месту, не сме бити ниједног Србина". Њихове куће домаћи Хрвати су прво опљачкали па онда већину попалили. Сви ови Срби исељени су по наредби великог жупана у Бихаћу Љубомира Кватерника. Међутим после три месеца, када је италијанска војска запосела Лику, ови су се Срби вратили на згаришта својих домова. Прота Богуновић Никола, парох у Притоци, као очевидац каже да су месеца јуна 1941. протеране све српске породице из цијеле општине Плитвичких Језера. Све што су имали од покретне имовине остало је у кућама. "Једне кишне ноћи сав тај народ, праћен наоружаним усташама, превезен је на реквирираним колима околних села непосредно испред мог парохијског стана у Притоци. Поворка кола трајала је три часа. Сав овај народ избачен је и остављен по селима од Босанског Петровца до Дрвара".[1]

КултураУреди

У Кореници је сједиште истоимене парохије Српске православне цркве. Парохија Кореница припада Архијерејском намјесништву личком у саставу Епархије Горњокарловачке.[2] У Кореници је постојао храм Српске православне цркве Св. Архангела Михаила и Гаврила, који је спаљен 1943. године. Тада је уништена архива и драгоцјености. Парохију сачињавају: Врановача, Врпиле, Понори, Оравац, Шегановац, Михаљевац, Јасиковац, Градина и Келебовац.[2]

СтановништвоУреди

ОпштинаУреди

Велика предратна општина Кореница (раније Титова Кореница), по попису из 1991. године имала је 11.393 становника, а национални састав био је сљедећи:

НасељеУреди

Према попису становништва из 2001. године, Кореница је имала 1.570 становника, углавном запослених у Националном парку Плитвичка Језера.[3] Према попису становништва из 2011. године, насеље Кореница је имало 1.766 становника.[4]

Националност[5] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 1.519 1.113 767
Југословени 84 115 12
Хрвати 49 54 42
остали и непознато 64 17 8
Укупно 1.716 1.299 829 '
Демографија[5]
Година Становника
1971. 829
1981. 1.299
1991. 1.716
2001. 1.570
2011. 1.766

Попис 1991.Уреди

На попису становништва 1991. године, насељено место Кореница је имало 1.716 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Срби
  
1.519 88,51 %
Југословени
  
84 4,89 %
Хрвати
  
49 2,85 %
Албанци
  
4 0,23 %
Муслимани
  
3 0,17 %
Италијани
  
2 0,11 %
Мађари
  
2 0,11 %
Словенци
  
1 0,05 %
Црногорци
  
1 0,05 %
неопредељени
  
15 0,87 %
непознато
  
36 2,09 %
укупно: 1.716

РеференцеУреди

  1. ^ Највећи злочини садашњице: патње и страдање српског народа у Независној Држави Хрватској од 1941-1945, Др. Драгослав Страњаковић, Горњи Милановац, Дечје новине (1991), стр. 118 и 119
  2. 2,0 2,1 „Архијерејско намјесништво личко: Парохија Кореница”. Српска православна црква: Епархија горњокарловачка. Приступљено 27. 8. 2012. 
  3. ^ „Попис становништва 2001.”. Државни завод за статистику РХ. Приступљено 27. 8. 2012. 
  4. ^ „Попис становништва 2011.”. Државни завод за статистику РХ. 2011. Приступљено 20. 4. 2013. 
  5. 5,0 5,1 Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

ЛитератураУреди

ЛитератураУреди

  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Спољашње везеУреди