Корисник:Саша Стефановић/Тест

Поштена употреба
О мени Разговор Чланци Слике Задаци Дозволе Е-пошта Споменице Песак CSS / JS


Википедија садаУреди

Списак скраћеница (помоћ):
п
Измена на Википодацима
?
Сумњива измена (ORES)
Н
Нова страница
м
Мања измена
б
Ботовска измена
(±123)
Промена величине странице у бајтовима
Привремено надгледана страница

26. јануар 2022.

скорашње измене
  нове странице

Википедија данасУреди

Да ли сте знали
Изабране годишњице
Изабрани чланак

Пингвини (лат. Sphenisciformes) су монотипични ред водених, нелетећих птица, које живе углавном на јужној хемисфери. Једини члан реда је истоимена породица Spheniscidae. Која обухвата шест родова са 17 или 20 врста, у зависности од аутора. Пингвини су прилагођени животу у води са крилима која су еволуирала у пераја. Перје им је црно на леђима, док је на трбуху бијело. Хране се рачићима, рибом, лигњама и другим морским животињама које лове док пливају под водом. Под водом проводе скоро половину свог живота.

Иако су све врсте пингвина поријеклом са јужне хемисфере, они не живе само у областима са хладном климом, попут Антарктика. Заправо, само неколико врста пингвина живи толико јужно. Неколико врста живи у умјереном појасу, а једна врста, галапагошки пингвин, живи близу екватора.

Највећа жива врста је царски пингвин; највећи представници ове врсте су високи око 1,1 m и тешки око 35 kg. Најмања врста пингвина је патуљасти пингвин, чији су припадници високи око 40 cm и тешки 1 kg. Веће врсте пингвина насељавају хладније предјеле, док се мањи пингвини могу пронаћи у умјереним или чак тропским областима. Неке праисторијске врсте пингвина су достизале џиновске размјере, висине и тежине попут одраслог човјека.

 На овој страници ја волим да испробавам разне глупости. 
 Уколоко видите нешто интересантно слободно покупите, нећем да се љутим
 

АзбучникУреди



В И К И П Е Д И Ј А



Ovo nikako da nadjemУреди

Датотека:Sin escudo.svg Датотека:Flag of None.svg

ОквирУреди

Подстране