Корисник:Aleksaavt6719/песак

Напад мртваца уреди

Напад мртваца  била је битка у Првом светском рату која се одгирала код тврђаве Осовец (у садашњој североисточној Пољској) 6. августа 1915. године. Тај догађај добио је име због окрвављеног изгледа руских бораца, који су личили на зомбије, пошто су их Немци бомбардовали мешавином отровних гасова, хлора и брома.

Напад мртваца
Део Источнi фронт у Првi Светскi Рат
ВремеАвгуст 6, 1915.
Место
Исход Руска победа
Сукобљене стране
  Немачко царство   Руско царство
Команданти и вође
  Паул Фон Хинденбург   Владимир Капрович Котлинцки
Јачина
14 батаљона, 7000-8000 људи 900 људи, 500 војника и 400 milicije ,
60-100 u kontra napadu,
Жртве и губици
Средње-Тешки губитци Тешки губитци
Око 800 мртвих

Битка уреди

Немци су почели фронтални напад на тврђаву Осовјец почетком јула; у нападу је учествовало 14 батаљона пешадије, један батаљон инжињерије, 24-30 тешких топова, и 30 батаљон артиљераца опремљених бојним отровима које је предводио Фелд-маршал Паул фон Хинденбург. Руске одбрамбене позиције бранило је 500 војника 226 Земљанског пука и 400 припадника народне војске.

11-та Дивизија Ландвера била је одређена да изврши нови општи напад. 18-ти Пук био је распорешен на главном правцу дуж главног пута и пруге. 76-ти Пук Ландвера требало је да нападне јужно. Одлучено је да се употребни масовни напад балонима са хлором да би се помогло операцијама оба пука на фронту. Други делови Дивизије који су се налазили на северу и североистоку требало је да потпомогну нападе привидним акцијама да заварају непријатеља.

У саму зору, у 4 ујутро 6. августа 1915, са ветром који им је дувао у  leђа дуж целе линије фронта, 30 батерија са гасним балонима избацило је хлор. Процењује се да је гас на крају продро до дубине од 12км удаљености и до 12 метара у висину.

 
Пуковник Владимир Капрович Котлинцки који је водио контра напад

Пошто браниоци нису имали никакву ефикасну заштиту против њега, резултат напада гасом био је разоран: девета, десета, и једанаеста чета Земљанског пука биле су потпуно ван строја, а од 12-те чете која се налазила у централном упоришту остало је 40-так људи, Бјалогронд је имао неких шездесетак из три чете. Готово цела прва и друга линија одбране на позицији Сосна остале су потпуно без бранитеља. Пошто су пустили гас, немачка артиљерија отворила је ватру на тврђаву, баражно због њихових јединица које су кренуле у напад. Артиљерија са тврђаве испрва није могла ефикасно да пуца, пошто је била погођена таласом гаса. Ситуацију им је отажавало и то што су истовремено гранатирани и обичним и гасним гранатама хлоропикрина (сузавца). Више од 1600 људи у тврђави је погинуло, а цео гарнизон је отрован, лакше или теже.

Преко 12 батаљона 11-те Дивизије Ландвера, што је укупно више од 7000 људи, кренуло је напред после бомбардовања, очекујући да ће бити мало отпора. На првој линији одбране дочекао их је контранапад преживелих из 13-те чете 226-ог Пешадијског пука. Немци су се успаничили због изгледа руских војника, који су искашљавали крв и делове својих плућа, зато што је хлороводонична киселина која се створила од мешавине хлора у гасу и влажности у њиховим плућима почела да им изједа месо. Немци су се повукли, и бежали су толико брзо да су се заплитали у сопствену бодљикаву жицу.[1] Пет преосталих руских топова су онда отворили ватру на Немце који су бежали.[2][3][4][5][6]

Савладавши појединачан отпор, јединице 18-ог Пука брзо су прешле прву и другу линију бодљикаве жице, заузеле тактички битно упориште „Леоново двориште” и почели напредовање дуж пруге ка Рудском мосту. Једина резерва на позицији Сосна била је чета народне војске где је то 50 % било отровано; деморалисани остаци чете нису били у стању да изведу ефикасан против-напад.

Ситуација на југу била је мало боља. 76-ти Пук Ландвера брзо је окупирао опустелу Сосну, али су се кретали пребрзо, пали под утицај сопственог гаса, претрпели значајне губитке, и привремено их је зауставила паљба остатака 12-те чете који су се налазили у централном упоришту.

Постајала је реална опасност да Немци заузму Рудски мост, што би пресекло целу одбрамбену линију западно од тврђаве и губитак Сосне. У таквој ситуацији, командант тврђаве Потпуковник Н.А. Брзозовски наредио је да артиљерија отвори ватру на већ окупиране делове непријатељских позиција у Сосни и против-напад бајонетима ‟користећи све што је могуће”. Остаци 8-ме и 13-те чете (отприлике пола оригиналног састава) кренули су у против напад заједно са 14-том четом која је изашла из твршаве.

Тринаеста чета под командом поручника Котлинског извршила је контранапад на делове 18-ог пука дуж пруге и натерала их у бег. У току напада Котлински је смртно рањен и предао је команду Б. М. Стржеминском из друге Осоветске чете инжињерије, који је и поред тога што је био тешко отрован сузавцем, са остацима чете која му је поверена, успео да изведе напад до краја, и да уз употребу бајонета заузме први и други део позиција у Сосни. Котлински је преминуо касније те вечери.

Руси нису још дуго одржали контролу над том облашћу. Немци су претили да ће опколити твршаву пошто су Каунас и Новогеоргиевск пали у њихове руке. Руси су онда уништили већи део тврђаве и повукли се 18. августа 1915.[3][4]

Руска перспектива уреди

U СССР-у проучавање и описивање специфичних подвига „царске војске“ у „империјалистичком рату“ нису били добродошли, а радови који су превазилазили чисто техничку анализу стратегије и тактике били су ретки. У двотомној Историји Првог светског рата 1975. године одбрана Осовеца није издвојена посебно, укључена у општије офанзивне операције немачке војске у овом правцу. У њему се само наводи да је „од великог интереса утицај на војне операције трупа тврђава Осовец и Новогеоргиевск, које су, покривајући бокове 12. и 1. руске армије, ометале оперативну слободу немачке команде ", мада се помиње да су„ руски војници показали такву чврстину и истрајност да су запрепастили свог непријатеља ".[7] О детаљима напада детаљније је било речи у чланку 1984. године у„ Војно-историјском часопису “. Без коришћења самог израза „напад мртвих“, аутор пише: „Одлучне акције полугастих руских војника толико су задивиле Немце да нису прихватили битку и почели да се повлаче на почетну позицију“.Сам израз „напад мртвих“ (са обе речи под наводницима, а не „напад„ мртвих “, као код Хмељкова) вероватно припада новинару Владимиру Воронову из месечника Топ Сецрет. У свом чланку из 2009. године, припремљен за 95. годишњицу избијања Првог светског рата, он пише :

,,Али кад су се немачки ланци приближили рововима, из густе зелене хлоровите магле руска пешадија која је нападала пала је на њих. Призор је био застрашујући: војници су пришли бајонету лица умотаног у крпе, тресући се од страшног кашља, буквално испљунувши комаде плућа на крваве гимнастичаре. То су били остаци 13. чете 226. пешадијског земљанског пука, нешто више од 60 људи. Али они су уронили непријатеља у такав ужас да су немачки пешадинци, не прихватајући битку, појурили назад, газећи једни друге и обешени о сопствену бодљикаву жицу. Ова битка ће ући у историју као „напад мртвих“."

Немачка перспектива уреди

 
Командант 11. Ландвфер дивизије Генерал-поручник Паул Фон Хинденбург (1851-1926)

Према документима,[8] „18. пук Ландвехр“ СА Хмелкова је 18. пук 70. бригаде 11. Ландвехр дивизије (немачки) Рус. (Ландвехр-Инфантерие-Регимент бр. 18 * 70. Ландвехр-Pešadiske-Бригаде * 11. Ландвехр-Дивисион). Командант дивизије од формирања у фебруару 1915. и новембру 1916. - генерал-потпуковник Рудолф вон Фреуденберг. Преминуо је 1926, не остављајући ниједан ратни мемоар објављен. Одељење борбених дневника и његове јединице могу се наћи у одговарајућем одељку Савезног архива Немачке. Међутим, архива унапред упозорава да је због последица Другог светског рата значајан део архивских докумената изгубљен, а неки су завршили на складишту у другим земљама .

У објављеним мемоарима других немачких војсковођа који су учествовали у биткама на Источном фронту није пронађено никакво помињање „напада мртвих“. Међутим, вреди напоменути тематски сличну епизоду у мемоарима Лудендорффа, који је у то време био шеф особља немачког Источног фронта. О ранијем нападу на цилиндре на положаје 55. пешадијске дивизије, он пише :


,,Гасни напад 9. армије 2. маја није успео. Ветар је био добар, али употреба трупа била је погрешна. Гас је радио како треба, али трупе су претпостављале да непријатељ треба да оконча цео живот. Будући да је непријатељ наставио местимично да пуца, а наша артиљерија као да није систематски отварала ватру, пешадија није прешла у напад."



Сећање на битку уреди

Фикција уреди

  • Rastorguev, Andrey . Attack of the Dead: Epic Novel. ;
  • Ropshinov, Vladimir. The mechanical prince.

Архитектура и скулптуре уреди

  • 6 Августа 2015, подигнут је споменик војницима првог светског рата у Псков-у.
  • 6 Августа 2015 у Земљанск (Voronezh регија), Спомен знак је подигнут двеста двадесет шестом Пешадиском Zemlyansk режиму

Музика уреди

  • Sabaton  - песма ,,The Attack of the Dead Men", албум " The Great War ".
  • Arctida  - песма ,,Attack of the Russian Dead", албум "Duty and Right".
  • Aria  - pesma ,,Attack of the Dead", album ,,Through all the times".

Кинематографија уреди

  • У 2014. години филм ,,Attack of the dead" стручно веће Савеза кинематографа уврстило је на листу препоручених филмова у одељку „Војна историја“
  • У документарном филму „Can't forget“, који је снимао ТВ канал Мир, постоји епизода одбране тврђаве Осовец, укључујући „напад мртвих“
  • 15.јануара 2015, по наредби Култура ТВ канала, документарни филм, Хваљеног руског уметника Vitaly Maksimov, “Osovets. Fortress of the Spirit”, који нам прича о овим догађајима. Филм је пуштен на руску телевизију 6.августа 2015.
  • Напад мртвих била је једна од тема у документарној серији „Први светски рат“, објављене почетком 2015. године на белоруском каналу ОНТ.

Историске реконструкције уреди

  • У јуну 2014. године на фестивалу Тимес анд Епоцхс у Москви реконструисан је „Напад мртвих“.
  • 5 августа 2018, војно историска реконструкција је направлјена у Земљанск, Русији.

Филателија уреди

  • Током лета 2014 годоине, руска пошта је издала маркице са кључним моментима првог светског рата. Једна од њих је намењена одбрани Осовјец тврђаве, маркица има на себи слику руских војника у контра нападу, и потпис са малим делићем мапе који сугерише на напад мртвих.

Егзибиције уреди

  • Новембар 2015 - егзибиција у Вороњежу.
  • у 2017 години, део егзибиције је одвојен за одбрану Осовјец-а посвећено нападу мртвих је отворена у Ратним собама које се налазе у граду Тсарско село.

Референце уреди

  1. ^ „The Attack Of The Dead Men' Is One Of The Most Horrifying Battles You've Never Heard Of”. Ranker.com. 10. 5. 2021. 
  2. ^ „Remembering the First World War”. books.google.rs/. 10. 5. 2021. 
  3. ^ а б Kauffman & Kauffman. 2016. стр. pp. 112—113. 
  4. ^ а б Kauffman & Kauffman. 2016. стр. p. 225. 
  5. ^ Germany Ascendant: The Eastern Front 1915. 2017. 
  6. ^ Черкасов, Алексендер. „«Dead Men Attack» (Osovets, 1915): Archive Sources Approach” (PDF). Приступљено 10. 5. 2021. 
  7. ^ Sakhonovsky 1984. стр. pp. 71—72. 
  8. ^ „Histories of two hundred and fifty-one divisions of the German army which participated in the war (1914-1918)”. archive.org. Приступљено 10. 5. 2021.