Википедија

Корисник:Andjixi/песак


Afera Puštai je kontroverza koja je nastala u Ujedinjenom Kraljevstvu 1990-ih zbog eksperimenata sa genetski modifikovanim krompirom koje je sproveo Arpad Puštai u engleskoj biotehnološkoj kompaniji Cambridge Agricultural Genetics,a koja je kasnije preimenovana u Axis Genetics.

Arpad Puštai, je nutricionista i biohemičar koji je radio 36 godina na Rovet institutu za istraživanja u Aberdinu u Škotskoj. Autor je 270 članaka i 3 knjige na temu biljnih lektina, u čijem polju je bio svetski stručnjak. Aršad Puštai je 1998. godine javno objavio rezultate njegovog istraživanja usled kog je došlo do velike kontroverze i naučnih kritika, zbog objavljivanja rezultata istraživanja pre njegovog završetka. Neki podaci istraživanja su objavljeni u Lansetu 1999. godine. Puštaia su suspendovali i njegov godišnji ugovor nije obnovljen. Posle nastala kontroverza je poznata kao Afera Puštai.

Istorija уреди

Ove eksperimente je između 1995. i 1998. sproveo Arpad Puštai, britanski naučnik mađarskog porekla, koji se smatra svetskim specijalistom za biljne lektine. Njihov cilj je bio da ispitaju nutritivne osobine transgene sorte krompira koja nosi gen visibabe (Galanthus nivalis). Ovaj gen je izražavao GNA lektin, protein sa dobro poznatim insekticidnim svojstvima, ali koji može izazvati poremećaje varenja kod sisara (proliv, mučnina i povraćanje). Ovaj GMO nije bio podvrgnut proceduri odobrenja Evropske unije.

Arpad Puštai je 1998. godine, tokom televizijskog intervjua, javno objavio da konzumiranje ovih GMO krompira od strane pacova izaziva depresiju njihovog imunološkog sistema i kašnjenje u rastu. Ova emisija je izazvala skandal, zbog kog je Puštai suspednovan sa funkcije u Rovet institutu, a zvanična komisija je zaključila da njegove izjave nisu proverene, uzimajući u obzir eksperimentalne podatke.

Nakon toga, 1999. godine, Arpad Puštai je dobio javnu podršku međunarodnih naučnika[1] i objavio je svoj rad u The Lancet[2][3], izazvavši kontroverzu između ovog britanskog medicinskog časopisa i institucija kao što su Kraljevsko društvo iz Londona i Akademija medicinskih nauka (Academi of Medical Sciences). Međutim, ova publikacija ne ponavlja prvobitne optužbe, primećujući samo zadebljanje sluznice želuca, ali ne i prijavljene efekte na rast i imuni sistem[4].

Slučaj Puštai je odabran i analiziran u okviru studija slučaja Zentrum fur Technik- und Virtschaftsethik (Centra za etiku u tehnologiji i ekonomiji Tehnološkog instituta u Karlsrueu). Autor, Dieter Deiseroth, shvata slučaj kao studiju slučaja u etici u nauci. Na kraju studije postavljena su sledeća pitanja: s jedne strane, ponašanje Rovet instituta i njegovih direktora nije jasno. Umesto da podrže Puštaja u kontroverzi sa naučnim, političkim i ekonomskim interesnim grupama i unaprede njegov istraživački rad, odlučili su da ga nateraju da odustane i napusti Institut. Deiserot se poziva na kontroverzu oko istraživačkog rada Žila-Erika Seralinija o kukuruzu MON 863 sugerišući da se identifikuju potencijalno uporedive fundamentalne strukture moći i uticaja. Autor poziva na mere kojima bi se osiguralo da razilaženje stavova naučne prirode ne povlači egzistencijalni rizik za karijere naučnika koji iz etičke odgovornosti izražavaju različita mišljenja[5].

Eksperiment уреди

U svom kliničkom pregledu Puštai je testirao samo efekte krompira obogaćen konkavalinom A (lektinom) na Rovet Institutu. Eksperiment koji je sproveden na transgeni krompir koji sadrži gen za lektin visibabe (GNA)[3] pokazuje razliku u debljini stomačne membrane.

Postojale su dve grupe pacova na čije se ponašanje motrilo. Jednoj grupi je davan crveni krompir bez modifikacija, a drugoj krompir u koji je ubrizgan ovaj lektin. Ukupno je bilo 12 eksperimenata po deset(10) dana i dva po sto deset(110) .

Smatrano je da je genetski modifikovan krompir sušinski isti kao i nemodifikovani krompir, i da neće biti većih razlika. [6]. Tokom studija su korišćena dve transgenetske linije krompira koje su sadržale GNA gen. Bili su uzgajani u istim uslovima sa krompirom koji nije bio modifikovan. Međutim Puštai je tvrdio da krompiri nisu isti, jer je jedna transgenetska linija sadržala 20 posto(%) manje proteina od druge, kao i je količina skroba i šećera varirala do čak 20 posto za sve tri linije[6].

Stomačna membrana kod pacova čija je hrana bila nekuvani ili kuvani krompir koji je bio modifikovan je bila dosta deblja nego kod ostalih. Takođe je početak tankog creva bio dosta veći nego kod drugih grupa. [6]

Međutim pošto ovi efekti nisu bili posmatrani kod pacova koji su dobijali kontrolne krompire ubrizgane sa GNA genom, Puštai je zaključio da su ove razlike posledice procedure transformacije, a ne posledice samog prisustva GNA-a.[6][7]

Objava уреди

Puštai je otkrio saznanja svojih istraživanja 22. juna 1998. godine tokom intervjua na Televiziji Granade u toku njihove emisije Svet u akciji[8]. Tokom intervjua je rekao da je bilo zabrinutosti oko tehnika testiranja i da bi bilo potrebno izvršiti još testiranja. Na pitanje zbog čega je bio zabrinut je rekao da je zbog toga što su obavljeni neki eksperimenti i nadalje je pričao o njima u opštim crtama. [9]

U tom trenutku on nije bio siguran da li treba da objavi svoje rezultate zato što nisu bili završeni. Njegova procena je bila da su 99 posto završeni bili kada je intervju obavljen. [9]

Pacovi u njegovim eksperimentima su patili od zakržljalog razvoja i imali oslabljen imuni sistem i bilo je potrebno obaviti još istraživanja. Takođe je rekao Ako biste mi dali izbor sada, ja to ne bih jeo kao i nije fer da koristimo naše sunarodnike kao zamorčiće.[10]

Reakcije уреди

Dan pre emitovanja je objavljen artikal u stampi zbog kojih je Puštai dobio veliki broj poziva od različitih kompanija. Nakon ovoga je bio suspendovan i svi radovi su mu oduzeti zbog podataka koje je otkrio a nisu još bili objavljeni. [6]

Nastala je zabuna oko vrsti eksperimenata, gde je institut pretpostavio da je jedna linija krompira transformisana sa konkavalinom A, lektinom jedne vrste pasulja koji je otrovan sisarima. Ovo je dovelo do toga da su objavljena dva rada od strane Rovet Insistuta koji podržavaju Puštaija i ohrabljuju dalja istraživanja. Međutim u njima je rečeno da krompiri jesu bili modifikovani ovim otrovnim lektinom, ali Puštai je tvrdio da nije video ove radove, te nije mogao da ih ispravi i objasni da ovaj krompir jeste razvijen, ali nije bio testiran. [6]

Zbog ovog verovanja su baron Robert Maj i ministar poljoprivrede Džek Kuningham izjavili da ovi pronalasci nisu iznenađujući, jer je poznat otrov dodat krompiru.[11]

Revizija уреди

Institut je 22. oktobra 1998. godine revizirao njegov rad i zaključio da njegovi podaci ne podržavaju njegove zaključke. Međutim u februaru 1999. godine, naučnici iz 13 zemljala u okviru organizacije Prijatelji planete su objavili odgovor na ovu reviziju u kom su u okviru sopstvenih istraživanja dobili iste rezultate i time podržali Puštaija. [12]

Recenzija Kraljevskog društva уреди

Kraljevsko društvo je 19. februara objavilo da će komisija pregledati njegove radove. Novinari Lori Flin i Majkl Šon Gilard su tvrdili da je ovo neobičan korak, pošto Kraljevsko društvo obično ne sprovodi recenzije kolega.[13]

Nakon što su rezultati bili ispitani, navedeno je bilo da su eksperimenti bili loše osmišljeni, testirali premalo pacova, koristili pogrešne statističke metode i nije bilo konzistentnosti u okviru eksperimenata.[14]

Puštai je odgovorio rekavši da su recenzenti pregledali samo interne Rovetove izveštaje, koji nisu uključivali dizajn ili metodologiju eksperimenata.

Odgovor Lanceta уреди

Urednici Lancet-a su objavili u maju 1999. članak u kojem su osudili sve uključene strane, kritikujući Puštaija što je nemudro objavio svoje rezultate na televiziji i navodeći da naučnici treba da objavljuju rezultate u naučnoj štampi, a ne putem popularnih medija.[15]

Publikacija уреди

Podaci su objavljeni kao pismo u Lansetu u oktobru 1999. godine, čiji je koautor Even.[4] Izveštava o značajnim razlikama u debljini epitela creva pacova koji su hranjeni genetski modifikovanim krompirom i pacova koji su hranjeni kontrolnom ishranom.

Čak šest recenzenata je pregledalo pismo. Studija, koja je koristila podatke koje Even poseduje, koji nije bio predmet veta na Puštaijevom radu, je prijavila značajne razlike u debljini epitela creva između kontrolnih i testiranih subjekata.[4]

Objavljeni rad je kritikovan na osnovu toga da nemodifikovani krompir nije bila pravedna dijeta i da bi pacovi patili od nedostatka proteina. Puštai je rekao da su sve dijete imale isti sadržaj proteina i energije i da je unos hrane kod svih pacova bio isti.[16]

Ričard Horton, urednik Lanseta, je tvrdio da je dobio agresivan telefonski poziv u kojem ga je nazvao "nemoralnim" i zapretio da ako objavi novine to bi "imalo implikacije na njegov lični položaj" kao urednika. Piter Lahman, bivši potpredsednik i biološki sekretar Kraljevskog društva i predsednik Akademije medicinskih nauka, priznao je da je on uputio poziv, ali negira da je pretio Hortonu.[13]

Posledice уреди

Nakon objavljivanja, tvrdeći da su njegove mogućnosti za karijeru blokirane, Even se penzionisao.[11]

Istraživanje koje je sprovela radna grupa GMO panela Evropske agencije za bezbednost hrane za ispitivanje ishrane životinja zaključila je: „Rezultati dobijeni testiranjem GM hrane i hrane za životinje na glodarima pokazuju da postoje velike bezbednosne granice između nivoa izloženosti životinja bez primećenih štetnih efekata i procenjenog dnevnog unosa kod ljudi.”

Puštai je dobio nagradu za uzbunjivače od Saveza Nemačkih naučnika 2005. godine.

Takođe videti уреди

Reference уреди

  1. ^ (језик: енглески)[1]Memorandum (objavili naučnici koji podržavaju dr. Pusztaija).
  2. ^ Stenli V. B. Even i Árpád Pusztai, « Rizici po zdravlje zbog genetski modifikovane hrane», The Lancet, vol. 354-9179, 21. avgust 1999. , stranica 684.
  3. ^ а б Stenli V. B. Even i Arpad Puštai, « Stanlei V. B. Even i Arpad Puštai, „Efekat ishrane koja sadrži genetski modifikovani krompir koji eksprimira lektin Galanthus nivalis na tanko crevo pacova“, The Lancet, vol. 354-9187, 16. oktobar 1999., stranice 1353-1354. », The Lancet, vol. 354-9187, 16. oktobar 1999, stranice 1353-1354.
  4. ^ а б в «Stenli V.B. Even i Arpad Puštai, „Efekat dijete koja sadrži genetski modifikovani krompir koji eksprimira lektin Galanthus nivalis na tanko crevo pacova“, The Lancet, vol. 354, br. 9187,‎ 1999, str. 1353–1354 (ISSN 0140-6736, DOI 10.1016/S0140-6736(98)05860-7) »
  5. ^ (језик: немачки)„Fallstudien zur Ethik in Vissenschaft, Virtschaft, Technik und Gesellschaft”« Naučno izdavaštvo (pristupljeno 13. novembra 2011.).
  6. ^ а б в г д ђ (језик: енглески)[2] „Revizija podataka proizvedenih u Rovett Research Institute“ (PDF). 21. avgust 1998. Arhivirano iz originala (PDF) 27. septembra 2011.).
  7. ^ (језик: енглески)[3] „Intervju sa Arpadom Puštajem”. Kanadska zdravstvena koalicija. 10. novembar 2000. Arhivirano iz originala 22.7.2010. Pristupljeno 18.11.2010
  8. ^ Ekonomista (13. 08. 1998). „Glave krompira”. 
  9. ^ а б „Zapisnik o dokazima pred Komitetom za nauku i tehnologiju” (PDF). 08. 03. 1999. 
  10. ^ BBC (12. 02. 1999). „Strahovi nauke i tehnologije izbijaju zbog genetske hrane”. 
  11. ^ а б Rovel, Andrev (2003). Ne brinite, bezbedno je za jelo: istinita priča o GM hrani, BSE-u, ustima i stopalima. Earthscan. ISBN 978-1-85383-932-0. 
  12. ^ The Guardian (12. 02. 1999). „Vrhunski istraživači podržavaju suspendovanog laboratorijskog uzbunjivača”. 
  13. ^ а б „Laurie Flinn i Michael Sean Gillard za The Guardian”. 31. 10. 1999. 
  14. ^ Murrai, Noreen (01. 06. 1999). „Pregled podataka o mogućoj toksičnosti GM krompira Kraljevsko društvo” (PDF). 
  15. ^ (језик: енглески)[4]Urednici Lanceta. Zdravstveni rizici genetski modifikovane hrane, 29. maj 1999.
  16. ^ Even. „Debata o GM hrani”. The Lancet. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Andjixi/песак&oldid=24522559”