Ватрослав Мимица рођен 25. јуна 1923. године у граду Омишу у Краљевини Југославији, југословенски је и хрватски филмски редитељ, сценариста и продуцент, творац неких од најпознатијих остварења југословенске кинематографије, а српској публици најпознатији као режисер филма о епском српском јунаку Бановић Страхињи. По мишљењу Петербурске федерације кино-штампе Ватрослав Мимица је највећи хрватски режисер и продуцент.[1]


Биографија уреди

Пре Другог светског рата уписао је Медицински факултет Универзитета у Загребу, а за време фашистичке НД Хрватске године 1942. постаје члан Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). Од 1943. се прикључио југословенским партизанима и учествовао у Народноослободилачкој борби у склопу партизанских санитетских јединица. [2]


Рад на филму уреди

Након рата, Мимица је наставио студирање медицине, али упоредо пише књижевне и филмске критике. Филмску каријеру започиње 1950. године када је постао директор студија Јадран филма. Међутим, две године касније, Мимица је напустио ову филмску компанију због неслагања с њеним креативним концептима. Његов деби као независног редитеља и сценаристе је филм „У Олуји” (1952.). У другој половини 1950-их Мимица је постао заинтересован за анимиране филмове и постао је један од водећих директора Загребачке школе анимираног филма и направио је неколико значајних остварења.[3] Године 1960. Мимица се повукао из свере анимираног филма (иако је његов последњи посао у анимацији био филм „Ватрогасци” (1971.)) и вратио се играним филмовима, од којих су најпознатији награђивани „Прометеј с острва Вишевице”, „Сељачка буна” и последње остварење „Бановић Страхиња”.[4] 1961. године заједно са италијанским колегама екранизује историјску драму „Сулејман Освајач”. Филм „Прометеј с острва Вишевице” добио је у Пули 1965. године Златну арену за филм (ex aequo) и специјалну награду на IV Московском међународном филмском фестивалу. [5] За филм „Понедељак или уторак” Мимица је освојио Златну Арену за најбољу режију. Потом се вратио традиционалним филмовима и први од њих је „Догађај” (1969). Следећим филмом „Храњеник” (1970) поново враћа гледаоце на тему Другог светског рата. Размишљајући о дешавањима у концентрационом логору Мимица је покушао да анализира суштину тоталитаризма у конкретној историјској ситуацији и зло као један од аспеката људске природе. [6] Након тога Мимица је направио још неколико филмова од којих су најважнији „Сељачка буна 1573.” (1975.) који приказује како су сељаци на северу данашње Хрватске и суседним подручјима данашње Славоније, измучени злостављањем и искоришћавањем од стране локалних феудалаца попут окрутног Фрање Тахија, подигли устанак крајем XVI века и филм „Бановић Страхиња” (1981.) снимљен по мотивима српске народне песме Бановић Страхиња. [7] Сценарио за филм је написао у сарадњи са Александром Сашом Петровићем. [8] 2001. године на филмском фестивалу у Пули Мимица је добио награду за допринос кинематографији током своје каријере. [9]


Приватни живот уреди

Отац је холивудског режисера Сергије Мимице.

Филмографија (редитељска) уреди

  • Бановић Страхиња” (1981.),
  • „Последњи подвиг диверзанта Облака” (1978.),
  • „Сељачка буна 1573.” (1975.),
  • „Македонскиот дел од пеколот” (1971.),
  • „Ватрогасци” (1971.),
  • „Храњеник” (1970.),
  • „Догађај” (1969.),
  • „Каја, убићу те!” (1967.),
  • „Понедељак или уторак” (1966.),
  • „Прометеј с отока Вишевице” (1964.),
  • „Женидба господина Марципана” (1963.),
  • „Тифусари” (1963.),
  • „Телефон” (1962.),
  • „Мала кроника” (1962.),
  • „Сулејман Освајач” (1961.),
  • „Перпетуум мобиле лтд” (1961.),
  • „Јубилеј господина Икла” (1955.).


Сценарији уреди

  • „Бановић Страхиња” (1981.),
  • „Последњи подвиг диверзанта Облака” (1978.),
  • „Сељачка буна 1573.” (1975.),
  • „Македонскиот дел од пеколот” (1971.),
  • „Ватрогасци” (1971.),
  • „Позивница” (1970.),
  • „Догађај” (1969.),
  • „Каја, убићу те!” (1967.),
  • „Понедељак или уторак” (1966.),
  • „Прометеј с острва Вишевице” (1964.),
  • „Тифусари” (1963.),
  • „Женидба господина Марципана” (1963.),
  • „Телефон” (1962.),
  • „Перпетуум мобиле лтд” (1961.),
  • „Сулејман Освајач” (1961.),
  • „Инспектор се вратио кући” (1959.),
  • „Јаје” (1959.),
  • „Код фотографа” (1959.),
  • „Срећан крај” (1958.),
  • „Самац” (1958.),
  • „Каубој Џими” (1957.),
  • „У Олуји” (1952.)


Продуцентска остварења уреди

  • „Телефон” (1962.),
  • „Сулејман Освајач” (1961.),



Спољне везе уреди

http://www.telegram.hr/price/razgovarali-smo-s-najvecim-zivucim-filmasem-vatroslavom-mimicom-o-cijim-je-ostvarenjima-na-prvoj-stranici-pisao-i-nyt/

Хрватски филмски летопис https://www.hrstud.unizg.hr/_download/repository/Radic%3A_Filmovi_Vatroslava_Mimice.pdf

референце уреди

  1. ^ „Балканские фильмы в советском прокате”. Приступљено 2. 7. 2015. 
  2. ^ Harton, Andrew James. „Kinoeye”. Приступљено 14. 10. 2017. 
  3. ^ „Анимирани филмови: Ватрослав Мимица”. matica.hr. Приступљено 14. 10. 2017. 
  4. ^ „Филмови Ватрослава Мимице”. imdb. 
  5. ^ „Филмски лексикон”. film.lzmk.hr. 
  6. ^ Harton, Andrew James. „Kinoeye”. Приступљено 14. 10. 2017. 
  7. ^ „Ватрослав Мимица, редитељ "Бановић Страхиње". РТВ ревија. новембар 1980. Приступљено 14. 10. 2017. 
  8. ^ „Александар Петровић”. aleksandarpetrovic. 
  9. ^ „Пулски филмски фестивал”. arhiv.pulafilmfestival. Приступљено 14. 10. 2017.