Културно-туристички центар “Стефан Немања” Лапово
Културни живот Лапова од 1930. године
Према сазнању Радослава Анђелковића, рођеног 1923.г. у Лапову, професора музике, педагога, писца више уџбеника, композитора, творца јединствене,прве у нашој земљи, Антологије југословенске народне музике, која је припремљена за штампу, у Лапову је културни живот између два светска рата био врло развијен. Његови носиоци су били углавном учитељи, али и други ентузијасти, школовани Лаповци. Р. Анђелковић је син лаповског кафеџије, а то је, како каже Анђелковић, исто као да је био син министра културе, јер се сав културни живот развијао у кафанама, којих је било неколико у оно време.
У Лапову је постојало Певачко друштво “Ђура Даничић” још пре првог светског рата. Основао га је неко од лаповских учитеља. Био је то мушки, четворогласни хор и бројио је око тридесет чланова. Певао је у цркви и на сахранама. Благајник хора био је Павле Јанчић који је такође и чувао печат кога је касније дао Р. Анђелковићу. Друштво је постојало до другог светског рата и водио га је кројач Лаца Златковић.
Раде Степановић је био певач тог мушког хора, негде пре 1930. године. Пробе су одржаване у старој општинској згради код негдашње рампе. Тада је хор имао петнаест чланова и водио га је учитељ Десимир Милојевић.
Раде Анђелковић се сећа Школског хора, у коме је певао трећи глас, а водили су га учитељи. Хор је наступао како на школским приредбама тако и у цркви, одговарао на јектенија. Учитељске школе су у то време као посебан предмет имали црквено појање.