Корисник:Domatrios/Александријска и друге библиотеке

Право проучавање књижевних дела јавља се тек у александријско доба. Велики музеј и јавне библиотеке у Александрији, које су уредили и обогатили Птолемеј Филаделф (285—246) и Птолемеј Еуергет (246—221), дали су први јачи подстицај књижевно-историјским студијама. Са свих страна хеленског света биле су у александријску библиотеку донесене многобројне књиге, тако да је у њима била целокупна хеленска књижевност, од Хомера до најновијих философа. Те књиге требало је уредити и сврстати у различне књижевне категорије и саставити каталоге, а то је научнике подстакло да претресу различна питања ο аутентичности појединих дела и да проуче име и живот појединих писаца. Осим тога, требало је приредити нова издања старих песника и понајбољих прозних писаца било за јавну сврху или за школску употребу, а то је изазвало критику текстова и сву разноврсну ерудицију која је нужна за објашњавање књижевних дела.

Тако су александријски библиотекари Зенодот, Калимах, Ератостен, Аполоније Рођанин, Аристофан Бизантинац, Аристарх, који су у исти мах били и знаменити научници, а и други књижевни радници у александријским библиотекама, Александар Етољанин и Ликофрон, на пример — прокрчили пут историји књижевности. Богатом библиотеком прославио се и Пергам, где су се Атали надметали с Птолемејима и настојавали да од Пергама направе нову Атину. Глава пергамске научничке школе био је Кратет из Мала, више философ но филолог. Тој школи припадао је и Антигон из Кариста, који је својим Животима философа дао озбиљан прилог историји хеленске философијске мисли.

Перипатетичарски рад на биографској књижевности продужили су Истар из Кирене својим списом ο лиричарима и Хермип из Смирне, чији је велики зборник биографија, тј. Живот оних који су се у образованости прославили, постао главни извор доцнијим научницима. Нарочиту заслугу за историју књижевности стекао је Деметрије из Магнесије, који је у свом спису Ο истоименим песницима и прозним писцима не само донео најпотребије податке за разликовање многобројних истоимеких писаца, него је и ο појединим писцима у различном обиму скупио биографски и књижевни материјал. Радови тих филолога дали су градиво за кратке књижевне уводе уз текстове, као и за чланке у Хесихијеву Ономатологију, а из ових узимамо градиво Суида (Суда) за свој Речник.