Корисник:Domatrios/Потоп

Шта је то потоп?

При спомињању речи потоп, вероватно многи помисле на библијски, односно Нојев потоп (види у посебном чланку) као најстарији и свеобухватан. (З. Косидовски, Библијске легенде, Бгд. 1998) Наставак на крају текста.

Али, да се мало приземљимо. Почео бих са супротне стране: Шта није потоп?

Јадран

Источна обала Јадранског мора тоне, ако се то може тако назвати, брзином од једног милиметра годишње. Не свуда равномерно. То је наизглед веома споро. Међутим, ако замислимо једну луксузну римску вилу изграђену на обали мора почетком наше ере, данас, са жаљењем, морамо констатовати да су остаци те виле само хрпа камења испод површине мора, јер се од тада море "подигло" целих два метра.

Тувалу

Новозеландске власти одобриле су тихоокеанском народу Тувалу годишњу квоту усељеника, јер су присиљени да напусте своју домовину због пораста мора. Егзодус Тувалуанаца је, вероватно, почео 2002, но још се не зна колико је становника годишње напустило своје домове. Тувалу је група од девет острва која се налази на пола пута између Хаваја и Аустралије, укупне површине 26 km², са десет хиљада становника.

Каспијско море (Хирканско море)

Каспијско језеро (море) је познато по својој трансгресији. Ради се о феномену да се ниво језера кроз геолошку историју дизао и спуштао више пута. Према Великој совјетској енициклопедији: >>...по геолошким, археолошким, историјским и геоморфолошким подацима утврђено је, да је високи ниво Каспијског мора био примећен ( до коте +22 м у односу на данасњи), од 4-6 хиљада година назад...<<.

Обзиром да се зна да је западно и северно приобаље Каспијског мора веома ниско (криптодепресија), то се логицно закључује да су се становници са тих богатих пашњака негде морали склањати у време надоласка воде. Решење је вероватно планина Кавказ, за коју руски сеизмолог С. В. Медведев тврди да се уздиже 6 мм годишње уз сеизмичност магнитуде преко 8 степени Меркалијеве скале.

Да су се догађале периодичне поплаве ниског приобаља Каспијског мора, сведоче нам и историјски извори. Мовсес Каланкатуаци у "Историји земље Алаунк" пише: "У следећој години после великих киша, које су непрестано падале 40 дана, препунило се Каспијско море, изашло је из својих обала и на растојању од 15 лаката (храсахов) поплавило земљу. Те је године умро јерменски католикос Давид (741. г).

Ово растојање од 15 лаката може се једино тумачити као нарастање водостаја, а то је могло имати катастрофалне последице ако узмемо у обзир да је лакат код Иранаца (који су им најближи), износио 113 цм. ( Аршин код Турака износи око 71 цм ). Значи да је водостај Каспијског мора 741. године нарастао за око 17 м изнад нормалног водостаја.

Тера (Thera, садашњи Санторини)

Мало грчко острво са изузетно развијеном предхеленском цивилизацијом ( упоредна са минојском? ) у сваком случају недовољно истраженом. Пронађено је писмо које је старије од Линеара А и Б. По најновијим (2000. г.) истраживањима у страховитој ерупцији која је била попраћена снажним потресом, велики део острва је потонуо у море 1628 године пре насе ере.

Тај догађај је изазвао огроман морски талас висине око 30 метара, који је рушећи све пред собом, осим грчке и малоазијске обале допирао чак до Египта, претпостављајући да је и тамо направио огромну штету.

Зашто је та година изузетно важна? (Узгред, претпоставите да је многи историчари за то доба још не знају, или бар, нису јавно реаговали.) Иако се знало за ту катаклизму, она се датирала око 1400. године пре наше ере, јер је то одговарало спознаји настанка и нестанка цивилизација приписиваних том добу.

Сада би многе историјске хипотезе требале бити одбачене, а неке прихваћене, што ће изазвати нове ланчане корекције, које неће бити ни мало безначајне. То је само пример како резултати научних истраживања у једној области ( геологији ) утичу на резултате других области. ( интерактивност, интердисциплинарност )

Босфор - Хелеспонт

Хелеспонт ме асоцира на сложеницу Хелас-Понтус (Hellis), што би могао да буде назив за улаз у грчко море. (Еуксински Понт ) Неспорно је да су Грци били господари Црног мора и његових обала. Међутим, пар хиљада година (две или три, није тачно утврђено) пре наше ере тај пролаз није постојао. То је омогућавало мноштво сеоба различитих народа које су значајно утицале на развој европске цивилизације.

Археолошка истраживања последњих година црноморског подморја су открила остатке значајних урбанистичких целина на дубини од око 20 метара, везаних за доба настанка споменутог пролаза. Надируца вода Медитеранског мора није имала милости.

Ђердап

Замислите ту страхоту, кад се цепањем Ђердапског масива цело Панонско море излило у Црно море. Који је то био потоп. Требало је то видети и доживети, а и преживети.

Библијски потоп фалсификат?

Нешто пре 1880. године огромно узбуђење изазвао је Georg Smith открићем о библијском потопу. Очитавајући таблице са клинастим писмом које су послане из Ниниве, поред сумерског јунака Гилгамеша нашао је на одломке приче о потопу, упадљиво сличне библијској верзији.

Отпутовао је у Месопотамију и у рушевинама Ниниве пронашао остале фрагменте који су недостајали.

Разлике су биле у томе сто се сумерски Ноје звао Ut Napishtim, а уместо монотеизма владао је политеизам. У трагању за пореклом и тог старијег мита, Leonard Wolley ( проналазач Ура, недалеко од обале залива ) копајући око зидина на дубини од четрнаест метара пронашао гробнице сумерских царева ( трећи миленијум пне. ).

Настављајући са копањем наишао је на речни муљ дебљине три метра. Испод овога трагови људског насеља (опеке, пепео и фрагменти керамике које су припадали сасвим другацијој култури).

Да би се нагомилала три метра муља, вода је на том месту морала стајати веома дуго на висини од готово осам метара. Прорачунато је да је при таквој разини воде жртва поплаве морала бити цела Месопотамија. За ондашње становништво простор који је задесила катастрофа представљао је цели свет, а поплава је значила свеобухватни потоп којим богови казњавају грешно становништво.

Приче о страшном потопу кружиле су вековима, од Сумера до Акада и Вавилона. Из Месопотамије пренели су је у Ханан Јевреји, на свој начин изменили и своју верзију унели у свете књиге Старога завета.