Корисник:Filip Djorovic/песак
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: новембар—децембар 2016. Ова група студената уређиваће у простору чланака. Немојте пребацивати чланак у друге именске просторе. Позивамо вас да допринесете његовом квалитету и помогнете студентима при уређивању. |
Свети бор на Каменој Гори | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Географске карактеристике | |
Координате | 43° 17′ 04″ С; 19° 33′ 44″ И / 43.284526° С; 19.562223° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 1345 m |
Свети или стари бор на Каменој гори је споменик природе који се налази у близини Пријепоља у југозападној Србији.
Географски положај уреди
Свети бор на Каменој гори, налази се у југоисточном делу Србије, на истоименој планини, на граници са Црном Гором. Опстаје и доминира селом на Каменој гори, на 1345 m надморске висине и налази се на падини нагнутој ка реци Лим.
Физиономске карактеристике уреди
Овај Црни бор (лат. Pinus nigra) је велике старости и одликује се кишобранастим хабитусом. Веома је здрав и има импозантне дендрометријске вредности и веома је виталан. Разгранат је и висина му достиже до 13 m. Раширеног је стабла, што је веома типично с обзиром да је то Црни бор који је растао на осами. Има добро развијену, широку крошњу чији пречник износи преко 18 m. Дебло које је висине 1.50 m, и чији је обим 5.20 m, наставља се у шест главних стубова. На једном од тих стубова израсла је смрча висине 0.50 m, која је стара око 10 година.
Легенда о Светом бору уреди
Постоји народно веровање које каже да су становници Камене Горе још пре 300 година морали да напусте ово место и своје домове. Пре одласка су направили рупу у стаблу црног бора старог четири века, и у њој оставили поруку са објашњењем због чега су морали да напусте своје домове. Тако је тајна становника Камене Горе заувек остала у срцу овог Светог бора.[1]
Референце уреди
- ^ Заштићена природна добра Србије. Београд: Министарство животне средине, рударства и просторног планирања. 2011. стр. 251.