Википедија

Корисник:Geonalog1/песак

< Корисник:Geonalog1

Dolina Pčinje je predeo izuzetnih odlika koji se nalazi na jugu Srbije na granici sa BJR Makedonijom, na teritoriji opštine Bujanovac u Pčinjskom okrugu, na području katastarskih opština Starac, Jablanica i Vogance[1]

Dolina Pčinje
Vražji kamen i tok reke Pčinje
Kamene kupe
Reka Pčinja

Geografski položaj i reljef уреди

Zaštićeni prostor je omedjen padinama Starca (Staračka kula 840 m n. v.), na severozapadnoj strani i padinama Kozjaka (Kitka 1.211 m n. v.) na jugoistočnoj strani (državnom granicom) čijim dolinskim, sredičnim delom protiče reka Pčinja (pravac severoistok-jugozapad), blago meandrirajući. Površina pod nazivom „Dolina Pčinje” zahvata 2.606 hektara, odnosno površinu zaštićenog prirodnog dobra.[2] Visoke planine su Besna Kobila, Kozjak i Starac. Nepuna 2 km nizvodno od Trgovišta, na desnoj obali reke izdižu se moćne kupaste stene koje stanovnici nazivaju Vražji kamen. Kamene kupe su visoke pedesetak metara.[3]

Hidrografske odlike уреди

Pčinja je granična reka čiji se izvori nalaze u Srbiji, a ušće u Vardar (Makedonija). Gornji tok reke se nalazi na teritoriji Srbije, dok srednji i donji tok su na teritoriji Makedonije.[4]Pčinja je jedan od najznačajnijih vodotoka Egejskog sliva kome pripada svega 2.2% teritorije Srbije. Od ukupne dužine ove reke koja iznosi 135 km, kroz Srbiju prolazi u dužini od 52 km (38.5%). Pčinja nastaje od nekoliko izvorišnih krakova koji se spuštaju s jugozapadnih padina planine Dukat u krajnjem jugoistočnom delu Srbije. Najznačajniji među njima izvire ispod vrha Bela voda, na 1.664 m nadmorske visine. U izvorišnom delu nosi naziv Crna reka, između naselja Radovnica i Trgovište ime joj je Tripušnica, a nizvodno od Trgovišta, po primanju Kozjedolske reke, počinje Pčinja. U okviru granica zaštićenog prirodnog dobra nalazi se tok Pčinje u dužini od oko 12.8 km (1.3 km jugozapadno od Male reke do granice Republike Srbije sa BJR Makedonijom) i sa šumama Kozjaka predstavlja dominantni prirodni resurs.[5]

Klima уреди

Klima ovog regiona je umerenokontinentalna sa znatnim uticajem mediteranske klime koja prodire dolinom Pčinje.[6] Visoke planine Besna Kobila, Kozjak i Starac izlažu ovaj predeo nepovoljnom uticaju planinsko-kontinentalne klime.[7] Temperature vazduha su za nekoliko stepeni više od onih u severnijim delovima Srbije, a i padavine su manje, pa je pluovimetrijski koeficijent najmanji kao i indeks suše za jul i avgust.[8]

Flora уреди

Flora doline reke Pčinje, predstavlja mešavinu flornih elemenata kontinentalne Srbije i mediteranske Makedonije. Ovde se sreću mnoge vrste kojima je ovo najjužnija ili najsevernija granica rasprostranjenja na Balkanskom poluostrvu, kao što su:

Vegetacija doline Pčinje predstavljena je klimazonalnom zajednicom Quercetom farnetto - cerris carpinetosum orientalis pubescentosum Jov. - šuma sladuna i cera sa grabićem i meduncem. Na severnim padinama Kozjaka u klisuri Pčinje razvijaju se brojne polidominantne reliktne zajednice i to:

Osim njih tu su i osiromašene reliktne šumske zajednice:

Fauna уреди

U reci Pčinji nalazi se izuzetno retka vrsta pastrmke (Salmo trutta). Iz klase vodozemaca konstatovano je ukupno 10 vrsta iz 5 familija, dok je iz klase gmizavaca konstatovano ukupno 17 vrsta iz 7 familija. Od uočenih vrsta navodimo sledeće interesantne primere:

Ukupno je zabeleženo 67 vrsta ptica. Evidentirani broj vrsta je manji od stvarnog broja vrsta ptica, što je rezultat vremenske i sezonske ograničenosti (postreproduktivni aspekt, početak migracije i sl.). Kao posebno interesantne treba izdvojiti sledeće vrste:

Na ovom području su zabeležene i sledeće vrste koje zaslužuju posebnu pažnju:

Registrovano je više vrsta detlića: (Picus viridis, Dendrocopos medius) i druge ptice. Nekoliko grupa sisara naseljava ovo područje. U Južnoj Srbiji koja uključuje područje predela izuzetnih odlika do sada je zabeležena skoro polovina svih vrsta sisara Srbije (51 vrsta). Na nižim nadmorskim visinama sreće se belogrudi jež (Erinaceus concolor), a na višim nadmorskim visinama od bubojeda susrećemo šumsku rovčicu (Sorex araneus), malu rovčicu (Sorex minutus) i dr. Od ove grupe sisara na Kozjaku posebno je značajna planinska rovčica (Sorex alpinus). Gotovo neistražena grupa kičmenjaka su slepi miševi. Pretpostavlja se da na području sliva reke Pčinje koji se nalazi u okviru zastićenog područja, živi 10 vrsta ove grupe. Od više vrsta glodara koji žive u ovom području, izdvajaju se glodari:

Najinteresantnija i najatraktivnija grupa kičmenjaka su zveri. Ujedno zveri, pogotovo krupne vrste su jako ugrožene od strane čoveka. PIO „Dolina Pčinje” je stanište za mnoge vrste zveri:

Pored vodenih površina ovde se može naći i vidra (Lutra lutra). Vrsta zveri koju je važno spomenuti, a za koju se sada samo pretpostavlja da naseljava PIO „Dolina Pčinje” je ris (Lynx lynx). Od drugih predstavnika životinjskog carstva ovog područja treba spomenuti srnu (Capreolus capreolus) i divlju svinju (Sus scrofa).[10]

Turizam уреди

  • Pešačenje: Redovno se organizuju pešačke ture do isposnice Sv. Prohora Pčinjskog (2,8 km) uz pratnju čuvara prirode, a po potrebi se može obezbediti i prevodilac. Turu nije potrebno unapred rezervisati. Prolazi se kroz stare hrastove šume, teren je brdovit, pa je potrebna fizička pripremljenost da bi se prepešačio. U jednoj turi moguće je voditi najviše dvadesetak osoba. Za one koji ne mogu da pešače, organizovan je prevoz džipom tri puta u toku dana. Ruta se može preći u oba smera za oko dva do tri sata. Put je neasfaltiran i pretežno se prolazi kroz šumu.
  • Planinarenje: Postoje dve planinarske staze - „Četiri hrasta” ( 2,2 km) i „Isposnica” ( 2,8 km).
  • Biciklizam: Biciklistička staza se proteže od manastira do Gornjeg Starca. Dugačka je 4,5 km. Moguće je iznajmljivanje bicikala.
  • Posmatranje ptica: Postoje tri osmatračnice u opštini Gornji Starac. Pristup se ne naplaćuje.
  • Izleti: Na izletištima „Gornja reka”, infrastruktura je skromna.
  • Plivanje: Postoje prelepe plaže pored reke Pčinje, a moguće je iznajmiti i pedalinu.
  • Kampovanje: U toku leta se redovno održava eko-kamp za decu srednjoškolskog uzrasta.
  • Rekreativni ribolov: Dozvole za ribolov se mogu kupiti u kancelariji čuvarsko-nadzorne službe u okviru manastira.
  • Avanture: Sportsko penjanje uz stene.
  • Manifestacije: Organizuju se manifestacije narodnih običaja i spremanja domaće hrane. Najčuvenija je dvodnevni Ivanjdanski, odnosno Sedmojulski vašar.[11]

Centar za posetioce уреди

Nalazi se u okviru konaka manastira Sv. Prohor Pčinjski. U manastirskoj suvenirnici i u Prirodnjačkoj izložbenoj postavci prodaju se više od 15 vrsta razglednica, brošure, flajeri i publikacije na srpskom i engleskom jeziku, kao i razni drugi suveniri. Moguće je kupiti i lokalne proizvode kao što su pčinjski med, raženo brašno, brašno od heljde, manastirsko vino, rakija i drugi proizvodi. Prirodnjačka izložbena postavka je pogodna za dečji i školski turizam. Ulazak u zaštićeno područje se ne naplaćuje.[12]

Istorijat zaštite PIO „Dolina Pčinje” уреди

Područje planine Kozjak sa delom doline reke Pčinje, na osnovu Zakona o zaštiti životne sredine i predloga Zavoda za zaštitu prirode Srbije, Vlada Republike Srbije je 1996. godine proglasila za prirodno dobro od velikog značaja, površine 2.485 hektara. Vlada Republike Srbije je 2003. godine donela Uredbu o izmenama i dopunama koja sadrži izmene granica prirodnog dobra površine 2.606 hektara kojim je zaštićena okolina manastira inkorporirana u predeo izuzetnih odlika i utvrdila novog staraoca, Srpska pravoslavna crkva - Pravoslavna eparhija vranjska u Vranju. Pravoslavna eparhija vranjska donela je Srednjoročni program zaštite i razvoja PIO „Dolina Pčinje” za period od 2004. do 2008. godine, koji je realizovan u prethodnom periodu i u okviru koga su započete odredjene aktivnosti u okviru zaštite, uredjenja i prezentacije zaštićenog prirodnog dobra.[13]

Reference уреди

  1. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=5. Приступљено 26. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  2. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=5. Приступљено 26. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  3. ^ Bosnić, D. (2009). Prirodna blaga Srbije. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 28. ISBN 978-86-7928-209-5. 
  4. ^ Avramović, D., Zlatković, B., Randjelović, N. „Zaštićena prirodna dobra jugoistočne Srbije” (PDF). str. 3. Приступљено 26. 12. 2016. 
  5. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=6. Приступљено 26. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  6. ^ Avramović, D., Zlatković, B., Randjelović, N. „Zaštićena prirodna dobra jugoistočne Srbije” (PDF). str. 3. Приступљено 26. 12. 2016. 
  7. ^ Bosnić, D. (2009). Prirodna blaga Srbije. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 28. ISBN 978-86-7928-209-5. 
  8. ^ Avramović, D., Zlatković, B., Randjelović, N. „Zaštićena prirodna dobra jugoistočne Srbije” (PDF). str. 3. Приступљено 26. 12. 2016. 
  9. ^ Avramović, D., Zlatković, B., Randjelović, N. „Zaštićena prirodna dobra jugoistočne Srbije” (PDF). str. 3-4. Приступљено 26. 12. 2016. 
  10. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=9. Приступљено 12. 1. 2017.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  11. ^ „Atlas turističkih potencijala zaštićenih područja Srbije” (PDF). str. 49. Приступљено 26. 12. 2016. 
  12. ^ „Atlas turističkih potencijala zaštićenih područja Srbije” (PDF). str. 49. Приступљено 26. 12. 2016. 
  13. ^ Предео изузетних одлика ДОЛИНА ПЧИЊЕ http://dolinapcinje.org/cir/Siteview.asp?ID=5. Приступљено 26. 12. 2016.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)

Literatura уреди

Bosnić, D. (2009). Prirodna blaga Srbije. Beograd: Mladinska knjiga. стр. 28. ISBN 978-86-7928-209-5. 

Spoljašnje veze уреди

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Корисник:Geonalog1/песак&oldid=12483820”